Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Zorane Delibašić, predsednika veća, Gordane Komnenić i Biserke Živanović, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Snežana Cemović, advokat iz ..., protiv tuženog „Autoprevoz“ DOO Čačak, čiji je punomoćnik Ljubica Mićović, advokat iz ..., radi isplate zarade i drugih primanja, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1734/17 od 30.01.2018. godine, u sednici održanoj 14.01.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1734/17 od 30.01.2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Čačku P1 868/11 od 17.03.2017. godine, stavom prvim izreke obavezan je tuženi da tužiocu isplati ukupno 426.045,78 dinara i to: na ime razlike između ostvarene i isplaćene zarade u periodu od 01.11.2008. godine do 01.11.2009. godine (tačka 1), na ime razlike između pripadajuće i isplaćene naknade za službena putovanja u zemlji u periodu od 01.11.2008. godine do 01.10.2011. godine (tačka 2), na ime naknade troškova dolaska i odlaska sa rada u periodu od 01.11.2008. godine do 25.10.2011. godine (tačka 3) i na ime naknade za neiskorišćeni godišnji odmor (tačka 4), sve u pojedinačnim mesečnim iznosima i sa zakonskom zateznom kamatom bliže određeno u ovom stavu izreke. Stavom drugim izreke obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka od 436.260,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1734/17 od 30.01.2018. godine, stavom prvim izreke odbijena je žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom tačka 2. izreke. Stavom drugim izreke ukinuto je rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu drugom izreke prvostepene presude i predmet u tom delu vraćen istom sudu na ponovno odlučivanje.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom primenom člana 395. ZPP, odnosno člana 404. ZPP.

Tužilac je podneo odgovor na reviziju tuženog.

Rešenjem R4 3/20 od 19.10.2020. godine, Apelacioni sud u Kragujevcu nije predložio Vrhovnom kasacionom sudu da odlučuje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1734/17 od 30.01.2018. godine, u smislu odredbe člana 395. ZPP.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da Apelacioni sud u Kragujevcu pravilno nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji u skladu sa članom 395. ZPP, pa je ocenjujući dozvoljenost revizije, primenom člana 401. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“ broj 125/04 i 111/09), koji se u konkretnom slučaju primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. ZPP („Sl. glasnik RS“ broj 72/11), a u vezi člana 23. stav 3. ZPP („Sl. glasnik RS“ broj 55/14), našao da revizija tuženog nije dozvoljena.

Naime, odredbom člana 23. stav 3. ZPP („Sl. glasnik RS“ broj 55/14), koja reguliše dozvoljenost revizije u svim sporovima koji nisu pravnosnažno rešeni do 31.05.2014. godine, odnosno do dana stupanja na snagu ovog zakona, propisano je da je revizija dozvoljena u svim postupcima u kojima vrednost predmeta spora pobijanog dela prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi isplate manje isplaćene zarade i naknade troškova, podneta je 28.12.2011. godine, a pravnosnažna presuda doneta je 30.01.2018. godine. Podneskom od 07.12.2016. godine tužba je preinačena povećanjem zahteva kojim je tužilac tražio isplatu 426.045,78 dinara. Vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude je 315.070,00 dinara, što prema srednjem kursu NBS na dan preinačenja tužbe, predstavlja iznos ispod 40.000 evra.

Prema prirodi tražene pravne zaštite, ova parnica spada u parnice iz radnih sporova. Međutim, odredbom člana 439. Zakona o parničnom postupku, propisano je da je u parnicama iz radnih sporova revizija dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Van ovih radnih sporova revizija nije dozvoljena, osim ukoliko se tužba ne odnosi na novčano potraživanje, kada se primenjuje opšti režim dopuštenosti ovog pravnog leka, prema vrednosti spora.

Imajući u vidu da se tražena pravna zaštita ne odnosi na zasnivanje, postojanje ili prestanak radnog odnosa, a da vrednost pobijanog dela novčanog potraživanja ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija nedozvoljena, primenom člana 23. stav 3. ZPP.

Na osnovu iznetog, primenom člana 404. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Zorana Delibašić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić