U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Jelene Borovac i Dragane Marinković, članova veća, u parnici tužilaca AA iz ..., BB iz ..., VV iz sela ... kod ..., GG iz ..., DD iz ..., ĐĐ iz ..., EE iz ..., ŽŽ iz ..., ZZ iz ..., II iz ..., JJ iz ..., KK iz ..., LL iz ..., LJLJ iz ..., MM iz ..., NN iz ..., NJNJ iz ..., OO iz ..., PP iz ..., RR iz ..., SS iz ..., TT iz ... i ĆĆ iz ..., čiji je zajedički punomoćnik mr Mile Krstić, advokat u ..., protiv tužene Republike Srbije, Republička direkcija za imovinu Republike Srbije, koju zastupa Državno pravobranilaštvo - Odeljenje u Leskovcu, radi utvrđenja i naknade štete, odlučujući o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu broj Gž1 2651/15 od 27.09.2016. godine, u sednici veća održanoj 08.07.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilaca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu broj Gž1 2651/15 od 27.09.2016. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog sud u Bujanovcu broj P1 155/14 od 13.08.2015. godine je utvrđeno da su tužioci kao radnici u radnom odnosu kod proizvodnog preduzeća „Ehport-import“d.o.o. „Vrelo Prohorovo“ sa PO Bujanovačka Banja iz Bujanovca, kao pravnog prethodnika tužene Republike Srbije – Republičke direkcije za imovinu Republike Srbije na osnovu sporazuma o udelu državne svojine u sredstvima koja koristi proizvodno preduzeće „Ehport-import“ d.o.o. „Vrelo Prohorovo“ sa PO Bujanovačka Banja iz Bujanovca overenog pod brojem Ov. ../2010 od 18.03.2010. godine postoji pravni osnov na osnovu koga je tužena Republike Srbije - Republička direkcija za imovinu Republike Srbije pored kompletne imovine ovog preduzeća u iznosu od 100 % preuzela sve obaveze koje je preduzeće imalo prema tužiocima kao dotadašnjim radnicima, a koje je prestalo da postoji brisanjem iz registra privrednog subjekta kod APR na osnovu rešenja Privrednog suda u Leskovcu broj St 256/2011 od 21.10.2011. godine. Drugim stavom izreke je obavezana tužena da tužiocima za period od 01.04.2009. godine do 30.06.2011. godine isplati iznose bliže označene po mesecima sa kamatom u izreci prvostepene presude. Tužena je obavezana da tužiocima isplati iznos od 1.183.886,00 dinara na ime troškova parničnog postupka u roku od osam dana.

Apelacioni sud u Nišu je presudom broj Gž1 2651/15 od 27.09.2016. godine preinačio prvostepenu presudu, tako što je odbio tužbeni zahtev tužilaca, kao i njihov zahtev kojim su tražili da sud obaveže tuženu da im naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 1.183.886,00 dinara. Obavezani su tužioci da tuženoj solidarno naknade troškove parničnog postupka u iznosu od 55.500,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti presude pa do isplate, u roku od 15 dana dok je zahtev tužene za isplatu zakonske zatezne kamate na dosuđene troškove počev od dana presuđenja, pa do izvršnosti presude, odbijen kao neosnovan.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužioci su izjavili blagovremenu reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. tačka 3. u vezi člana 383. stav 4. ZPP.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2. i 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 i 55/2014), pa je ocenio da revizija tužilaca dozvoljena, ali da nije osnovana.

U postupku pred nižestepenim sudovima nije učinjena bitna povreda parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju se u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti. Nije učinjena ni bitna povreda postupka na koju se ukazuje u reviziji, jer drugostepeni sud nije povredio član 383. stav 4. ZPP (održavanje rasprave pred drugostepenim sudom), jer suprotno revizijskim navodima drugostepeni sud nije utvrdio drugačije činjenično stanje u odnosu na činjenično stanje prvostepenog suda, ali je izveo drugačiji zaključak o osnovanosti tužbenog zahteva iz utvrđenog činjeničnog stanja, a to nije bitna povreda postupka.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužioci su bili u radnom odnosu kod proizvodnog preduzeća „Ehport-import“ d.o. „Vrelo Prohorovo“ sa PO iz Bujanovačke Banje nad kojim je pravnosnažnim rešenjem Privrednog suda u Leskovcu broj St 259/11 od 21.10.2011. godine otvoren i zaključen stečajni postupak. Republika Srbija – Vlada i Proizvodno preduzeće „Ehport-import“ d.o.o. „Vrelo Prohorovo“ sa PO Bujanovačka Banja iz Bujanovca je 18.03.2010. godine zaključila sporazum o udelu državne svojine u sredstvima koja koristi proizvodno preduzeće „Ehport-import“ d.o.o. „Vrelo Prohorovo“ sa PO Bujanovačka Banja. Članom 1. ovog ugovora učesnici sporazuma su saglasni da prema dokumentaciji proizvodnog preduzeća „Ehport- import“ d.o.o. „Vrelo Prohorovo“ sa PO Bujanovačka Banja iz Bujanovca i drugim raspoloživim ispravama, udeo državne svojine u sredstvima koja koristi to preduzeće, iznosi 100 %, odnosno da su sredstva koja koristi preduzeće u celini u državoj svojini. Članom 2. je navedeno da sredstva iz člana 1. ovog sporazuma čini pravo korišćenja na nepokretnosti (bliže označena u tom članu), sve upisano u list nepokretnosti broj .. KO ..., da sredstva iz člana ovog sporazuma čine i druge nepokretnosti, pokretne stvari (posebno oprema) novčana srestva i hartije od vrednosti, kao i prava i obaveze koja ima Proizvodno preduzeće „Ehport-import“ d.o.o. „Vrelo Prohorovo“ sa PO Bujanovačka Banja iz Bujanovca na dan zaključenja sporazuma. Sporazum je overen kod Osnovnog suda u Vranju, sudska jedinica u Bujanovcu 18.03.2010. godine pod brojem Ov ../2010.

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je ocenio da je tužena Republika Srbija pravni sledbenik Proizvodnog preduzeća „Ehport-import“ d.o.o. „Vrelo Prohorovo“ PO Bujanovačka Banja iz Bujanovca i da je zato u obavezi da tužiocima isplati zarade za vremenski period od 01.04.2009. do 30.06.2011. godine, čija je visina utvrđena na osnovu nalaza i mišljenja veštaka.

Suprotno, drugostepeni sud je ocenio da tužbeni zahtev tužilaca nije osnovan, te je na osnovu člana 104. stav 1. Zakona o privrednim društvima („Službeni glasnik RS“ broj 125/04), te na osnovu člana 110, 125. stav 1. tačka 1. i člana 128. stav 3. istog zakona, preinačio prvostepenu presudu, tako što je odbio tužbeni zahtev tužilaca.

Vrhovni kasacioni sud prihvata pravno stanovište drugostepenog suda.

Pravilno je drugostepeni sud na osnovu člana 181. sav 1. tačka 4. Zakona o privrednim društvima kojim je propisano da društvo sa ograničenom odgovornošću prestaje u jednom od slučajeva stečajem (bankrotstvom), a ceneći i sadržinu sporazuma o udelu državne svojine u sredstvima koja koristi „Vrelo Prohorovo“ PO Bujanovačka Banja iz Bujanovca, zaključio da privredno društvo nakon zaključenja sporazuma nije promenilo pravnu formu, već je nastavilo da posluje kao društvo sa ograničenom odgovornošću. Pravilno je cenio da je privredno društvo kod koga su tužioci radili prestalo da postoji, jer je otišlo u stečaj na osnovu rešenja Privrednog suda u Leskovcu od 21.10.2011. godine, zbog trajne nesposobnosti plaćanja i prezaduženosti preduzeća. U rešenju je konstatovano da će po pravnosnažnosti rešenja, imovina stečajnog dužnika preći u svojinu Republike Srbije. Na taj način ovo pravno lice je prestalo da postoji ne ostavljajući pritom pravnog sledbenika koji bi iza njega preuzeo prava i obaveze.

Revidenti pogrešno tumače član 2. stav 2. sporazuma i iz odrednice da u državnu svojinu prelaze ne samo sredstva koja koristi proizvodno preduzeće „Vrelo Prohorovo“, već i obaveze koje to preduzeće ima na dan zaključenja ovog sporazuma. Pravilno je drugostepeni sud cenio da je svrha stečajnog postupka izmirenje dugovanja preduzeća u najviše mogućem procentu, čime se u potpunosti iscrpljuje imovina društva. Po zaključenju stečajnog postupka ne postoji obaveza i odgovornost dotadašnjih vlasnika imovine za preostale obaveze. Ne postoji osnov za isplatu traženih novčanih potraživanja po osnovu neisplaćenih zarada na teret tužene, jer kao što je rečeno tužena nije pravni sledbenik likvidiranog preduzeća i zato je tužbeni zahtev tužilaca za isplatu neisplaćenih zarada pravilno kao neosnovan odbijen.

Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija tužilaca nije osnovana, pa je odlučio kao u izreci na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić