.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 328/2020
02.12.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Božidara Vujičića, predsednika veća, Vesne Subić, Jelice Bojanić Kerkez, Gordane Komnenić i Zorane Delibašić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Mirjana Ćirković - Midić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije, Policijska uprava Užice - SPI Užice, koju zastupa Državno pravobranilaštvo - Odeljenje u Užicu, radi isplate, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3621/18 od 14.02.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 02.12.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3621/18 od 14.02.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3621/18 od 14.02.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Užicu, Sudska jedinica Bajina Bašta P1 5/18 od 29.08.2018. godine, stavom prvim izreke, pod a) usvojen je tužbeni zahtev i obavezana tužena da tužiocu, za period od marta 2015. godine zaključno sa decembrom 29.12.2017. godine, isplati na ime prekovremenog rada, pojedinačane mesečne iznose, sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti do isplate, kao što je bliže navedeno ovim stavom izreke. Stavom prvim izreke, pod b) obavezana je tužena da tužiocu na ime noćnog rada, za period od januara 2015. godine zaključno sa decembrom 2017. godine, isplati pojedinačne mesečne iznose sa zakonskom zateznom kamatom od dana dospelosti do isplate, kao što je bliže navedeno ovim stavom izreke. Stavom prvim izreke, pod v) obavezana je tužena da tužiocu na ime smenskog rada, za period od januara 2015. godine zaključno sa novembrom 2017. godine, isplati pojedinačane mesečne iznose sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti do isplate. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove postupka u iznosu od 77.256,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3621/18 od 14.02.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom izreke pod tačkom a) u delu stava prvog pod tačkom b) kojim je obavezana tužena da tužiocu na osnovu neisplaćene naknade za noćni rad isplati za period od januara 2015. godine zaključno sa januarom 2016. godine, pojedinačne mesečne iznose, sa zakonskom zateznom kamatom, kao što je bliže navedeno ovim stavom izreke. Stavom drugim izreke, ukinuta je prvostepena presuda u preostalom delu stava prvog izreke pod tačkom b) i u stavu drugom izreke i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje. Stavom trećim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu prvom izreke, pod tačkom a) tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tužena da tužiocu na ime manje isplaćene naknade po osnovu smenskog rada za period od 29.12.2014. godine do 29.12.2017. godine, isplati pojedinačne mesečne iznose sa zakonskom zateznom kamatom, kao što je bliže navedeno ovim stavom izreke.
Protiv navedene presude donete u drugom stepenu, u pravnosnažnom delu, tužilac je, pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 72/2011, 49/2013-US, 74/2013- US, 55/2014, 87/2018, 18/2020), blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava i bitne povrede odredaba parničnog postupka.
Prema odredbi člana 404. ZPP revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Predmet tužbenog zahteva je isplata naknade zarade tužiocu za prekovremeni, noćni rad i smenski rad. O ovom pravu tužioca i o visini tražene naknade, sudovi su odlučili u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda, u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca, zbog čega u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenje prava.
Kako na osnovu iznetog proizlazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Naime, odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi isplate traženih naknada podneta je 29.12.2017. godine, a naznačena vrednost predmeta spora je 98.890,00 dinara. Prvostepena presuda je doneta 29.08.2017. godine, a drugostepena presuda je doneta 14.02.2019. godine.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu, koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija tužioca nedozvoljena, primenom odredbe člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Božidar Vujičić, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
