.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 3285/2019
17.12.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina, Marine Milanović, Branislava Bosiljkovića i Katarine Manojlović Andrić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Milena Kostić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije – Ministarstvo odbrane, Vojna pošta 4989 Kuršumlija, koju zastupa Vojno pravobranilaštvo, Odeljenje u Nišu, radi isplate naknade zarade za prekovremeni rad, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 374/2019 od 27.06.2019. godine, u sednici veća održanoj 17.12.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 374/2019 od 27.06.2019. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 374/2019 od 27.06.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Nišu P1 1620/17 od 11.09.2018. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tužena da tužiocu na ime naknade štete u vidu neisplaćene zarade za rad duži od punog radnog vremena, za period od januara 2014. godine do maja 2015. godine, isplati ukupan iznos od 321.028,47 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na svaki mesečni iznos od poslednjeg dana u mesecu za prethodni mesec pa do konačne isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je prigovor stvarne nenadležnosti suda za postupanje po tužbenom zahtevu. Stavom trećim izreke odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova parničnog postupka.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 374/2019 od 27.06.2019. godine, odbijena je žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom i trećem izreke.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s pozivom na član 404. stav 1. ZPP zbog potrebe razmatranja pravnog pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse kao i novog tumačenja prava.
Članom 404. stav 1. ZPP propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca, kao o izuzetno dozvoljenoj reviziji, jer ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, ujednačavanjem sudske prakse, kao ni novim tumačenjem prava, uzimajući u obzir da je pitanje isplate naknade troškova za rad na terenu, dovoljno razjašnjeno u sudskoj praksi i da su obrazloženja pobijanih presuda za odluku o odbijanju tužbenog zahteva, u skladu sa sudskom praksom nižestepenih sudova i revizijskog suda u tumačenju i primeni materijalnog prava (odluka Vrhovnog kasacionog suda Rev2 3740/19 od 25.12.2019. godine), s obzirom na izraženi pravni stav nižestepenih sudova, da je tužilac pored dodatnog koeficijenta od 20% ostvarivao i naknadu troškova za rad na terenu, te da naknada koju je tužilac ostvarivao kod poslodavca isključuje dodatak za prekovremeni rad, tako da u ovom slučaju nema potrebe za izuzetno dozvoljenom revizijom tužioca u smislu člana 404. stav 1. ZPP.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužioca nije dozvoljena.
Prema članu 441. ZPP, revizija je uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu u ovoj vrsti sporova, dozvoljenost revizije se ocenjuje na osnovu člana 403. stav 3. ZPP, prema kome revizija nije dozvoljena ukoliko vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi isplate naknade na ime prekovremenog rada podneta je 07.06.2017. godine.
S obzirom da vrednost predmeta spora od 321.028,47 dinara očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, revizija nije dozvoljena.
Na osnovu člana 404 stav 2. i 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci rešenja.
Predsednik veća - sudija
Slađana Nakić Momirović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
