.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 3286/2020
17.12.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužilaca AA iz ..., ..., BB iz ..., VV iz ..., ..., GG iz ... i DD iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Dragan Pašić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo unutrašnjih poslova, čiji je zastupnik Državno pravobranilaštvo iz Beograda, radi isplate, odlučujući o reviziji tužene, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 20/17 od 24.05.2018. godine, na sednici održanoj 17.12.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 20/17 od 24.05.2018. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Prvi osnovni sud u Beogradu, presudom P1 3439/11 od 13.09.2016. godine, obavezao je tuženu da isplati tužicima, i to: AA, iznos od 98.348,24 dinara, na osnovu uvećanja plate na ime rada dužeg od punog radnog vremena za period mart 2009. – jul 2011. godine, na osnovu uvećanja plate za rad noću za period oktobar 2008. – jul 2011. godine, na osnovu uvećanja plate za rad u dane državnih i verskih praznika i za rad nedeljom za januar 2010. godine, na osnovu rada noću za vreme praznika za januar 2010. godine; BB, iznos od 211.041,69 dinara, na osnovu uvećanja plate na ime rada dužeg od punog radnog vremena za period jun 2008. – jul 2011. godine, na osnovu uvećanja plate za rad noću za period jun 2008. – jul 2011. godine, na osnovu uvećanja plate za rad u dane državnih i verskih praznika i za rad nedeljom za period januar 2009. – maj 2011. godine, na osnovu rada noću za vreme praznika za period januar 2009. godine – februar 2011. godine; VV, ukupan iznos od 180.236,45 dinara, na osnovu uvećanja plate na ime rada dužeg od punog radnog vremena za period septembar 2008. – jul 2011. godine, na osnovu uvećanja plate za rad noću za period jun 2008. – jul 2011. godine, na osnovu uvećanja plate za rad u dane državnih i verskih praznika i za rad nedeljom za period januar 2009. godine – april 2011. godine, na osnovu rada noću za vreme praznika za period januar 2009. godine - maj 2010. godine; GG, ukupan iznos od 188.887,28 dinara, na osnovu uvećanja plate na ime rada dužeg od punog radnog vremena za period jun 2008. – jul 2011. godine, na osnovu uvećanja plate za rad noću za period jun 2008. – jul 2011. godine, na osnovu uvećanja plate za rad u dane državnih i verskih praznika i za rad nedeljom za period april 2009. godine – januar 2010. godine, na osnovu rada noću za vreme praznika za januar 2009. godine; DD, ukupan iznos od 171.541,60 dinara, na osnovu uvećanja plate na ime rada dužeg od punog radnog vremena i to za period avgust 2008. – jul 2011. godine, na osnovu uvećanja plate za rad noću za period jun 2008. – jul 2011. godine, na osnovu uvećanja plate za rad u dane državnih i verskih praznika i za rad nedeljom za period maj 2010. godine - maj 2011. godine i na osnovu rada noću za vreme praznika za period maj 2010. godine - maj 2011. godine, novčane iznose za određene mesece, sa zakonskom zateznom kamatom (sve bliže određeno u stavu prvom izreke). Obavezao je tuženu da solidarno naknadi tužiocima troškove parničnog postupka u iznosu od 713.069,00 dinara (stav drugi izreke). Odbio je predlog tužilaca za oslobađanje od plaćanja troškova sudskih taksi u ovoj parnici (stav treći izreke).
Apelacioni sud u Beogradu, presudom Gž1 20/17 od 24.05.2018. godine, odbio je kao neosnovanu žalbu tužene i potvrdio presudu Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 3439/11 od 13.09.2016. godine, u stavu prvom i drugom izreke.
Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, radi ujednačenja sudske prakse.
Apelacioni sud u Beogradu, rešenjem R4 121/18 od 26.10.2018. godine, izjasnio se, da je nedopuštena revizija tužene, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 20/17 od 24.05.2018. godine.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost revizije u granicama svojih ovlašćenja na osnovu odredbe člana 401. stav 2. tačka 5. a u vezi člana 404. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, br.125/04, 111/09, 36/11 i 53/13- US), koji se u konkretnoj situaciji primenjuje na osnovu odredbe člana 506. stav 1. važećeg Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br.72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14, 87/18 i 18/20) i utvrdio da revizija tužene nije dozvoljena.
Tužbe su podnete 21.07.2011. godine.
Odredbom člana 439. ZPP je propisano, da, revizija je dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.
U sporovima radi novčanog potraživanja iz radnog odnosa, revizija je dozvoljena pod istim uslovima, kao i u imovinskopravnim sporovima koji se odnose na novčano potraživanje.
Odredbom člana 394. stav 2. ZPP, je propisano, da, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima kad se tužbeni zahtev odnosi na utvrđenje prava svojine na nepokretnostima, potraživanje u novcu, predaju stvari ili izvršenje neke druge činidbe, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 100.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Odredbom člana 23. stav 3. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 55/14, koji se primenjuje od 31.05.2014. godine) je propisano da, revizija je dozvoljena u svim postupcima u kojima vrednost predmeta spora pobijanog dela prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra, odnosno 100.000 evra u privrednim sporovima, po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, a koji nisu pravnosnažno rešeni do dana stupanja na snagu ovog zakona.
Kako vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude u odnosu na tužioce ponaosob, u delu kojim je usvojen tužbeni zahtev za isplatu određenih novčanih iznosa, kao glavni zahtev, očigledno ne prelazi merodavnu vrednost za dozvoljenost revizije u dinarskoj protivvrednosti od 40.000 evra, to revizija tužene nije dozvoljena na osnovu citiranih odredbi člana 394. stav 2. ZPP i člana 23. stav 3. Zakona o izmenama i dopunama ZPP.
Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 404. ZPP, odlučio kao u izreci.
Predsednik veća-sudija
Slađana Nakić Momirović,s.r.
Za tačnost otpravka
upravitelj pisarnice
Marina Antonić
