.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 329/2015
18.05.2016. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Predraga Trifunovića, predsednika veća, Zvezdane Lutovac i Branka Stanića, članova veća, u radnom sporu tužioca M.Đ. iz U., koga zastupaju punomoćnici J.R. i M.R., advokati iz U., protiv tužene Republike Srbije-Ministarstvo pravde, Visoki savet sudstva, Viši sud u Valjevu, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Valjevu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 br. 1982/14 od 02.07.2014. godine, u sednici veća održanoj 18.05.2016. godine, doneo je
R E Š E NJ E
UKIDA SE presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž1 br. 1982/14 od 02.07.2014. godine u stavu drugom, trećem i četvrtom izreke (u pogledu odluke o troškovima postupka) i predmet vraća drugostepenom sudu na ponovno suđenje. .
O b r a z l o ž e nj e
Pobijanom presudom preinačena je presuda Osnovnog suda u Ubu P1 14/14 od 19.05.2014. godine, pa je usvojen tužbeni zahtev tužioca i obavezana je tužena da mu na ime razlike plate između zarade koju je ostvarivao i plate koju bi ostvario da je obavljao sudijsku funkciju za period od jula 2010. godine zaključno sa oktobrom 2012. godine isplati iznos od 2.355.221,00 dinar sa zateznom kamatom na pojedinačne mesečne svote kao u tom delu izreke (izreka u stavu drugom), kao i da mu uplati doprinose za PIO, zdravstveno osiguranje i osiguranje u slučaju nezaposlenosti (izreka u stavu trećem). Preinačena je i odluka o troškovima, pa je tužena obavezana da tužiocu na ime troškova postupka isplati 246.556,69 dinara (izreka u stavu četvrtom).
Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. ZPP, pa je našao da je revizija osnovana.
Nije sporno da je tužilac bio sudija Okružnog suda u Valjevu do 31.12.2009. godine i da je odlukom Visokog saveta sudstva od 25.12.2009. godine konstatovan prestanak sudijske dužnosti; da se upisao u imenik advokata počev od 08.07.2010. godine i da je tu delatnost obavljao sve do reintegracije 17.10.2012. godine.
Kod takvog činjeničnog stanja prvostepeni sud smatra da tužilac nema pravo na naknadu izgubljene zarade u spornom periodu (razlika je između zarade u advokaturi i plate koju bi primio kao sudija višeg suda) zato što tužilac nije dokazao visinu ukupnog prihoda od bavljenja advokaturom tako da nedostaje polazni podatak za izračunavanje visine štete. Prvostepeni sud smatra da se ne može smatrati stvarnim izvorom prihoda tužioca poreska osnovica koja je utvrđena od strane Poreske uprave paušalno radi oporezivanja.
Suprotno, preinačujući prvostepenu presudu i usvajajući tužbeni zahtev, žalbeni sud smatra da tužilac ima pravo na materijalnu štetu zbog gubitka zarade u spornom periodu po osnovu razlike između sume koja je utvrđena na osnovu poreskih rešenja i zarade koju bi ostvario da je obavljao sudijsku funkciju.
Stanovište drugostepenog suda nije pravilno.
Suma iz rešenja Poreske uprave o utvrđivanju paušalnog poreza ne može predstavljati visinu zarade u obavljanju advokatske delatnosti. Osnovica je administrativna i nije zasnovana na tržišnom principu odnosno stvarno ostvarenoj zaradi u spornom periodu.
Tužena je u toku postupka predlagala izvođenje dokaza uvidom u novčane transakcije tužioca, i taj predlog bez osnova nije prihvaćen. Osim toga sud je mogao da izvrši uvid i u advokatski rokovnik na osnovu kojih bi mogao da identifikuje vrstu i broj konkretnih poslova i eventualno putem veštačenja, a u skladu sa advokatskom tarifom utvrđuje visinu zarade ako takve podatke tužilac ne pruža.
U pogledu prava tereta dokazivanja sud će imati u vidu pravila sadržana u članu 231. st. 2. i 3. ZPP i to: ''stranka koja tvrdi da ima neko pravo snosi teret dokazivanja činjenice koja je bitna za nastanak ili ostvarivanje prava ako zakonom nije drukčije propisano; stranka koja osporava postojanje nekog prava snosi teret dokazivanja činjenice koja je sprečila nastanak ili ostvarivanje prava ili usled koje je pravo prestalo da postoji ako zakonom nije drukčije propisano''.
Napominje se da u obračun zarade ulazi i suma koju tužilac kao advokat nije naplatio odnosno klijentima oprostio, jer se takvo raspolaganje smatra poklonom, osim potraživanja koja su očigledno nenaplativa.
Na osnovu člana 416. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća sudija
Predrag Trifunović,s.r.
