.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 3293/2020
02.09.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić, Danijele Nikolić, Slađane Nakić Momirović i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Branko Dimić advokat iz ..., protiv tuženog Instituta za virusologiju, vakcine, serume „Torlak“ iz Beograda, čiji je punomoćnik Strahinja Stojković advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1757/20 od 17.07.2020. godine, u sednici veća održanoj 02.09.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1757/20 od 17.07.2020. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1757/20 od 17.07.2020. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Drugog osnovnog suda u Beogradu P1 147/18 od 02.10.2019. godine, ispravljenom rešenjem tog suda P1 147/18 od 30.01.2020. godine, stavom prvim izreke dozvoljeno je preinačenje tužbe učinjeno podneskom tužilje od 06.08.2019. godine. Stavom drugim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i obavezan tuženi da tužilji na ime naknade štete zbog izgubljenih zarada isplati ukupan iznos od 1.104.734,25 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na svaki pojedinačni mesečni novčani iznos od dospelosti do isplate, sve bliže određeno u ovom stavu izreke. Stavom trećim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i obavezan tuženi da u ime i za račun tužilje uplati pripadajuće doprinose za obavezno socijalno osiguranje za period od 24.11.2015. godine do 20.04.2018. godine, i to: doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje nadležnom Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje, doprinose za zdravstveno osiguranje nadležnom Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje i osiguranje za slučaj nezaposlenosti Nacionalnoj službi za zapošljavanje, obračunate na iznose izgubljene zarade dosuđene u stavu drugom izreke presude, po stopama važećim na dan uplate. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tuženi da tužilji naknadi troškove postupka u ukupnom iznosu od 203.650,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti presude do konačne isplate.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1757/20 od 17.07.2020. godine odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena presuda Drugog osnovnog suda u Beogradu P1 147/18 od 02.10.2019. godine, ispravljena rešenjem tog suda P1 147/18 o d 30.01.2020. godine.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno, preko punomoćnika, izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku, radi razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa odnosno pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, ujednačavanja sudske prakse i novog tumačenja prava.
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...87/18), Vrhovni kasacioni sud je ocenio da nema mesta odlučivanju o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu stava 1. navedenog člana.
Predmet tražene pravne zaštite o kome je odlučeno pravnosnažnom drugostepenom presudom je naknada štete zbog neisplaćenih zarada i uplata pripadajućih doprinosa za obavezno penzijsko i invalidsko, zdravstveno i osiguranje za slučaj nezaposlenosti, za period u kome tužilja nije radila zbog nezakonitog otkaza, na osnovu člana 191. stav 1. i 2. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/2005...75/2014) i člana 154. Zakona o obligacionim odnosima. O tužbenom zahtevu, nižestepeni sudovi su odlučili uz primenu materijalnog prava koje je u skladu sa pravnim shvatanjima izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda u kojima je odlučivano o istovrsnim zahtevima tužilaca, da isplata štete zbog nezakonitog otkaza po članu 191. stav 5. Zakona o radu ne isključuje pravo zaposlenog na naknadu štete u visini izgubljene zarade i drugih primanja koji mu pripadaju po zakonu, kao i uplatu odgovarajućih doprinosa prema članu 191. stav 1. i 2. tog Zakona, jer se radi o posebnim vidovima štete, zbog čega ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.
Iz izloženih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u stavu prvom izreke rešenja doneo na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku.
Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Prema članu 441. ZPP, revizija je uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu, u ovoj vrsti sporova dozvoljenost revizije se ocenjuje na osnovu člana 403. stav 3. ZPP, prema kom revizija nije dozvoljena ukoliko vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovom sporu podneta je 29.05.2018. godine, a pravnosnažna drugostepena presuda protiv koje je revizija izjavljena je doneta 17.07.2020. godine.
Kako vrednost predmeta spora pobijanog dela iznosi 1.104.734,25 dinara, koji iznos očigledno ne prelazi graničnu vrednost za dozvoljenost revizije od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, revizija nije dozvoljena na osnovu citirane odredbe člana 403. stav 3. ZPP.
Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 413. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Branislav Bosiljković,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
