Odlučujući o izjavljenoj reviziji u skladu sa članom 403. stav 2. tačka 2. i članom 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da tužiljina revizija nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Tužiljina revizija ne sadrži navode o drugim bitnim povredama odredaba parničnog postupka, kao razlozima za ovaj pravni lek u smislu člana 407. stav 7. tačke 2. i 3. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je zaposlena kod tužene na radnom mestu ..., čija se plata obračunava primenom koeficijenta 7,34. U spornom periodu tužilji je isplaćivana plata obračunata primenom navedenog koeficijenta na utvrđenu osnovicu, u visini minimalne zarade.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, koje se navodima revizije i ne osporava, drugostepeni sud je zaključio da tužilja nema pravo na isplatu naknade za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora. Po stanovištu tog suda, naknada za ishranu u toku rada i regres za korišćenje godišnjeg odmora su u skladu sa članom 4. Zakona o platama u državnim organima i javnim službama, koji se u ovom slučaju primenjuje kao poseban zakon, sadržani u koeficijentu za obračun tužiljine zarade.

Izloženo pravno stanovište drugostepenog suda prihvata i revizijski sud, zbog čega navode tužilje o pogrešnoj primeni materijalnog prava smatra neosnovanim.

Tužilja je zaposlena u zdravstvenoj ustanovi koja se finansira iz budžeta Republike Srbije, pa se zato na utvrđenje i obračun njene plate, naknada i dodataka primenjuju propisi kojima se uređuju plate, naknade i druga primanja zaposlenih u javnim službama.

Način utvrđivanja plata, dodataka, naknada i ostalih primanja zaposlenih u javnim službama koje se finansiraju iz budžeta Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave uređen je Zakonom o platama u državnim organima i javnim službama („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 34/11 ... 86/19). Odredbom člana 3. stav 1. tog zakona propisano je da osnovicu za obračun i isplatu plata utvrđuje Vlada Repubike Srbije, osim za predsednika Republike, narodne poslanike i imenovana, postavljena i zaposlena lica u službama predsednika Republike i Narodne skupštine Republike Srbije. Prema odredbi člana 4. stav 1. istog Zakona, koeficijent izražava složenost poslova, odgovornosti, uslove rada i stučnu spremu. Saglasno stavu 2. te odredbe, koeficijent sadrži i dodatak na ime naknade za ishranu u toku rada i regres za korišćenje godišnjeg odmora. Koeficijenti za obračun plata zaposlenih u javnim službama koje se finansiraju iz budžeta Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave utvrđeni su Uredbom o koeficijentima za obračun i isplatu plata zaposlenih u javnim službama, koju je Vlada Republike Srbije donela na osnovu člana 8. Zakona o platama u državnim organima i javnim službama.

Odredbom člana 118. stav 1. tačke 5. i 6. Zakona o radu propisano je da zaposleni ima pravo na naknadu troškova u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, pored ostalog i za ishranu u toku rada ako poslodavac to pravo nije obezbedio na drugi način i za regres za korišćenje godišnjeg odmora. Odredbe tog Zakona primenjuju se i na zaposlene u državnim organima, organima teritorijalne autonomije i lokalne samouprave i javnim službama, ako zakonom nije drugačije određeno.

Sledstveno izloženom, supsidijarna primena Zakona o radu na zaposlene u javnim službama postoji samo u slučaju kada posebnim zakonom njihov položaj, prava, obaveze i odgovornosti nisu drugačije uređeni. Kako je odredbom člana 4. stav 2. Zakona o platama u državnim organima i javnim službama propisano da koeficijent za obračun plate sadrži i dodatak za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora, sledi da ta odredba posebnog zakona isključuje primenu člana 18. stav 1. tačke 5. i 6. Zakona o radu. Ni Poseban kolektivni ugovor za zaposlene u javnim službama nije predvideo pravo zaposlenih na naknadu za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora. S obzirom da je naknada troškova za ishranu u toku rada i regresa u spornom periodu tužilji isplaćivana kroz koeficijent za obračun njene plate, ne pripada joj pravo na dodatnu isplatu tih naknada koje potražuje tužbom, bez obzira na činjenicu da joj je plata isplaćivana u visini minimalne zarade.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić