Protiv pravosnažne presude donete u drugom stepenu reviziju je blagovremeno izjavio tužilac, zbog pogrešne primene materijalnog prava. Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku primenom člana 408. u vezi sa članom 403. stav 2. tačka 2. ZPP (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11, 55/14) i odlučio da je revizija osnovana.

Tužbom podnetom 12.10.2017. godine tužilac potražuje naknadu zbog neisplaćene naknade troškova za ishranu u toku rada i neisplaćene naknade troškova za regres za korišćenje godišnjeg odmora, za period septembar 2014. godine – septembar 2017. godine, u pojedinačnim mesečnim iznosima sa pripadajućom kamatom, sve bliže određeno u nižestepenim presudama.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je do septembra 2015. godine bilo u radnom odnosu kod tuženog AD „Železnice Srbije“ Beograd, kada je njegov ugovor prenet kod tuženog AD za železnički prevoz putnika „Srbija Voz“, Beograd sa kojim je zaključio Aneks br.5 ugovora o radu od 01.09.2015. godine. U obračunu zarade tužioca visina utuženih naknada nije iskazana u nominalnom iznosu.

Prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev u celosti primenom odredbe člana 118. stav 1. tačka 5. i 6. Zakona o radu. Visinu naknade je utvrdio na osnovu nalaza i mišljenja veštaka koji je naknadu obračunao primenom kriterijuma iz predhodnog Kolektivnog ugovora iz 1995.godine, koji je bio važeći 2002. godine, kada je poslednji put tuženi isplatio troškove ishrane i regresa odvojeno od zarade i prikazao u obračunskim listićima isplaćene iznose po tim osnovima, s obzirom da Kolektivni ugovor kod tuženog zaključen 2002, sa Aneksom 2006. godine ne sadrže odredbe o visini spornih naknada budući da se iste ne mogu iskazivati preko vrednosti radnog časa. Ocenio je da tuženi nisu pružili dokaz da je doneta odluka kojom je regulisana visina naknade na ime troškova ishrane i regresa, te kako utužene naknade nisu iskazane u platnim listama u linearnom iznosu usvojio je tužbeni zahtev.

Drugostepeni sud je tužbeni zahtev odbio sa obrazloženjem da je tužiocu naknada po oba osnova isplaćena u skladu sa odredbom člana 118. stav 1. tačka 5. i 6. Zakona o radu i odredbama Aneksa Kolektivnog ugovora. Po stavu istog suda navedene naknade ne moraju biti nominalno izražene u odluci poslodavca. Odsustvo strukture koeficijenta za obračun zarade i strukture u vrednosti radnog sata, samo po sebi ne dovodi do zaključka da poslodavac nije ispunio svoju obavezu, i na zaposlenom je da dokaže da mu nisu isplaćene navedene naknade.

Prema stanovištu Vrhovnog kasacionog suda, revizijom se osnovano ukazuje da je prilikom donošenja drugostepene odluke materijalno pravo pogrešno primenjeno.

Zakonom o radu predviđeno je pravo zaposlenog na naknadu troškova u vezi sa radom. Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o radu (“Službeni glasnik RS” br.61/05), koji se primenjuje od 01.01.2006. godine, predviđeno je i pravo na naknadu troškova za ishranu u toku rada i za regres za korišćenje godišnjeg odmora (član 118. tačka 5. i 6.), koji moraju biti iskazani u obračunskoj listi za sve zaposlene. Aneksom Kolektivnog ugovora tuženog ( Sl. Glasnik RS 4/06) odredbom člana 2. izmenjen je član 57. Kolektivnog ugovora pa je predviđeno da zaposleni ima pravo na zaradu koja se sastoji od zarade za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, primanja za ishranu u toku rada i primanja za regres za korišćenje godišnjeg odmora. Odredbom člana 5. stav 1. Aneksa izmenjena je i odredba člana 61. pa je određena vrednost radnog časa za obračun i isplatu zarade za januar-juni 2006 godine u visini 53,50 dinara, a za period juli – decembar 2006.godine 56,00 dinara. Članom 5. stav 6. Aneksa propisano je da u vrednost jednog radnog časa iz stava 1. i 2. ovog člana uključena je i vrednost za ishranu u toku rada i vrednost 1/12 naknade regresa za godišnji odmor svedena na jedan radni čas. Iz ovakvog utvrđenja vrednosti radnog časa ne može se utvrditi koji iznos predstavlja naknadu za troškove ishrane i regresa za korišćenje godišnjeg odmora, jer isti nisu iskazani u nominalnim iznosima.

Kako je počev od 01.01.2006. godine zaposlenima dato pravo na naknadu troškova za ishranu u toku rada i za regres za korišćenje godišnjeg odmora, poslodavcima je ostavljena mogućnost da svojim aktom utvrde visinu tih naknada koji mogu biti veći ili manji od naknada predviđenih Opštim kolektivnim ugovorom. Pri tom, visina ovih naknada mora biti određena linearno za sve zaposlene, odnosno ovi troškovi moraju biti isplaćeni svim zaposlenima u istom iznosu, bez obzira na stručnu spremu, zvanje i radno mesto. U konkretnom slučaju tuženi u toku postupka nije dostavio sudu odluku o visini ovih naknada, kao ni sudskom veštaku radi izrade nalaza i mišljenja, iz čega se osnovano može zaključiti da odluku nije ni doneo. To ne isključuje pravo tužioca na isplatu ovih naknada. Ne može se prihvatiti da su zaposlenima, pa i tužiocu, ovi troškovi isplaćeni kroz visinu cene rada, s obzirom da se tuženi nije izjasnio o njihovoj visini, niti je iznos naknade za regres i troškova za ishranu u toku rada nominalno iskazao u platnoj listi tužioca, kako je to predviđeno Zakonom o radu. Na osnovu iznetog, moglo bi se zaključiti da je tuženi u pogledu isplate navedenih naknada, zakonske odredbe primenjivao na štetu tužioca. Obzirom da Aneks kolektivnog ugovora tuženog ne sadrži konkretnu regulativu koja utvrđuje visinu ovih naknada, tužilac može potraživati naknadu u neto iznosima prema parametrima iz ranijeg Kolektivnog ugovora. Tužilac je tužbeni zahtev postavio u visini iznosa naknade za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora utvrđenih na osnovu nalaza i mišljenja veštaka, primenom navedenih parametara. Stoga je ovako postavljeni tužbeni zahtev osnovan.

Na osnovu izloženog, primenom člana 416. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Tužiocu koji je uspeo sa revizijom, saglasno odredbama člana 153, 154. i 163. ZPP dosuđeni su troškovi revizijskog postupka u traženom i opredeljenom iznosu od 186.270,00 dinara za sastav revizije, taksu za reviziju i revizijsku presudu, zbog čega je odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća-sudija

Jasminka Stanojević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić