Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, 72/11... 18/20), pa je našao da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a nema ni drugih bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. učinjenih pred drugostepenim sudom, na koje se neosnovano ukazuje u reviziji. Suprotno tvrdnji revidenta, relevantno činjenično stanje utvrđeno je prvostepenom presudom (saglasno dokazima izvedenim shodno članu 228. ZPP cenjenim u skladu sa odredbom člana 8. ZPP), a drugostepeni sud je ocenio sve bitne žalbene navode i naveo razloge koje je uzeo u obzir po službenoj dužnosti, pa u drugostepenom postupku nije učinjena ni bitna povreda postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 396. stav 1. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila u radnom odnosu kod poslodavca Poljoprivrednog dobra Krivaja, a zatim kod AD „Krivaja“ Krivaja u periodu od 28.06.1982. godine do 01.10.2004. godine. Rešenjem Trgovinskog suda u Subotici St.396/2003 od 01.10.2004.godine otvoren je stečajni postupak nad “Krivaja“ AD Krivaja. Kod poslodavca „Krivaja“ AD u stečaju bila je u radnom odnosu od 02.10.2004. godine do 30.11.2006. godine. Rešenjem Trgovinskog suda u Subotici St.396/2003 od 28.11.2006. godine, obustavljen je postupak stečaja nad „Krivaja“ AD Krivaja u stečaju, a nastavljen je protiv stečajne mase koju zastupa stečajni upravnik radi namirenja poverilaca. Na osnovu Ugovora o kupoprodaji stečajnog dužnika kao pravnog lica promenom osnivača od 24.11.2006. godine, overen pred Opštinskim Sudom u Bačkoj Topoli Ov.Br. .../... od 24.11.2006. godine, kupac „Agro corporation“ DOO Bačka Topola izvršio je 18.12.2006. godine odgovarajuće promene u Registru privrednih društava kod Agencije za privredne registre u Beogradu, promenom pravne forme, naziva i poslovnog imena tako da je registrovano kao Privredno društvo za proizvodnju trgovinu i usluge Krivaja DOO Krivaja. U periodu od 01.12.- 31.12.2006. godine tužilja je bila osigurana kod Nacionalne službe za zapošljavanje, koje je naknadno poništeno, a za taj period je tužilja sa DOO Krivaja zaključila ugovor o delu. Tužilja je zaključila ugovor o radu sa „Agro corporation“ DOO Bačka Topola kod kog poslodavca je bila u radnom odnosu od 01.01.2007. godine do 21.06.2007. godine. U Registaru privrednih subjekata 16.07.2007. godine, izvršena je zabeležba upisa statusne promene spajanja uz pripajanje privrednog subjekta Privrednog društva za proizvodnju trgovinu i usluge Krivaja DOO Krivaja kao sticaioca i „Agro corporation“ DOO Bačka Topola kao društva koje prestaje statusnom promenom, usled čega je brisan iz registara koji se vodi kod APR-a, a tužilja je sa tuženim zaključila ugovor o radu 22.06.2007. godine. Rešenjem tuženog od 11.07.2018. godine tužilji je otkazan ugovor o radu kao tehnološkom višku, zbog smanjenja obima posla i isplaćena joj je otpremnina u visini od 175.232,42 dinara za 11 godina radnog staža ostvarenog kod tuženog poslodavca. Razlika između isplaćene otpremnine za 11 godina radnog staža i otpremnine obračunate za ukupan radni staž od 35 godina prema osnovici koju čini prosečna bruto zarada tužilje, iznosi 377.690,23 dinara, a razlika prema prosečnoj neto zaradi tužilje je 229.865,36 dinara.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je primenom člana 158. Zakona o radu ocenio da tužilji pripada pravo na otpremninu za ukupan radni staž od 35 godina, odnosno za staž ostvaren i kod poslodavca prethodnika i kod tuženog kao poslodavca sledbenika čija je visina potraživanja utvrđena na osnovu nalaza veštaka finasijske struke kao razlika između isplaćene otpremnine za 11 godina radnog staža i pripadajuće otpremnine obračunate za ukupan radni staž, zbog čega usvaja tužbeni zahtev.

Drugostepeni sud je pobijanom presudom, preinačio prvostepenu presudu tako što je odbio tužbeni zahtev tužilje primenom odredbe člana 158. stav 3. i 4. Zakona o radu, imajući u vidu da je nakon obustave stečajnog postupka i prodajom stečajnog dužnika „Krivaja“ AD Krivaja u stečaju kao pravnog lica, isto prestalo da postoji, a kod kog poslodavca je tužilji prestao radni odnos 30.11.2006. godine. Kako je stečajni postupak nastavljen prema stečajnoj masi, a na osnovu ugovora o kupoprodaji stečajnog dužnika kao pravnog lica promenom osnivača od 24.11.2006. godine, kupac „Agro corporation“ DOO Bačka Topola izvršio odgovarajuće promene (pravne forme, naziva i poslovnog imena) u Registru privrednih društava kod Agencije za privredne registre u Beogradu, tako da je poslovanje otpočelo drugo pravno lice registrovano kao Privredno društvo za proizvodnju trgovinu i usluge Krivaja DOO Krivaja, tuženi u ovoj parnici, drugostepeni sud nalazi da to privredno društvo, nije pravni sladbenik pravnog lica kod koga je tužilja bila zaposlena i da je tuženi pravilno obračunao otpremninu za svaku godinu rada u radnom odnosu kod tuženog.

Neosnovani su navodi revizije tužilje kojima se pravnosnažna presuda pobija zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Zakon o radu („Službeni glasnik RS“ 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 – Odluka US, 113/2017 i 95/2018- autentično tumačenje) koji je na snazi u vreme donošenja rešenja o otkazu ugovora o radu tužilje i sticanja prava na otpremninu, u članu 147. predviđa da u slučaju statusne promene, odnosno promene poslodavca, u skladu sa zakonom, poslodavac sledbenik preuzima od poslodavca prethodnika opšti akt i sve ugovore o radu koji važe na dan promene poslodavca. Na taj način obezbeđuje se kontinuitet u radnom odnosu zaposlenog koji usled statusnih i drugih promena poslodavca prelazi da radi kod poslodavca sledbenika.

Prema članu 158. istog zakona poslodavac je dužan da pre otkaza ugovora o radu, u smislu člana 179. stav 5. tačka 1. ovog zakona, zaposlenom isplati otpremninu u visni utvrđnoj opštim aktom ili ugovorom o radu (stav 1.), s tim što ne može biti niža od zbira trećine zarade zaposlenog za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu kod poslodavca kod koga ostvaruje pravo na otpremninu( stav 2.). Za utvrđivanje visine otpremnine računa se i vreme provedeno u radnom odnosu kod poslodavca prethodnika u slučaju statusne promene i promene poslodavca u smislu člana 147. ovog zakona, kao i kod povezanih lica sa poslodavcem u skladu sa zakonom (stav 3.).

Zakonom o stečajnom postupku ("Sl. glasnik RS", br. 84/2004 i 85/2005 - dr. zakon) koji je bio u primeni u vreme pokretanja, sprovođenja i obustave stečaja nad pravnim licem „Krivaja“ AD Krivaja u stečaju, kod koga je tužilja bila u radnom odnosu do 30.11.2006 godine, uređeni su uslovi u način stečaja nad pravnim licima, a u odredbi člana 113. posledice prodaje stečajnog dužnika. Posle prodaje stečajnog dužnika kao pravnog lica, stečajni postupak se u odnosu na stečajnog dužnika obustavlja i novac dobijen prodajom stečajnog dužnika ulazi u stečajnu masu i stečajni postupak se u odnosu na ovako dobijenu stečajnu masu nastavlja namirenjem stečajnih poverilaca, a za potraživanja prema stečajnom dužniku koja su nastala do obustave stečajnog postupka ni stečajni dužnik ni njegov kupac ne odgovaraju poveriocima.

U konkretnom slučaju kod utvrđenja da je nad poslodavcem tužilje kod koga je bila u radnom odnosu (u periodu od 28.06.1982. godine do 30.11.2006. godine) „Krivaja“ AD Krivaja obustavljen postupak stečaja, a nastavljen protiv stečajne mase i da je u pitanju prodaja pravnog lica u stečajnom postupku, to se na pravne posledice prodaje stečajnog dužnika primenjuju pravila propisana članom 113.Zakona o stečajnom postupku, zbog čega nisu ispunjeni uslovi za primenu pravila sadržanim u članovima 147. i 158. stav 3. Zakona o radu. Naime, posledica prodaje stečajnog dužnika kao pravnog lica je ta da pravno lice koje je kupac nije pravni sledbenik stečajnog dužnika, jer tuženi svoj pravni subjektivitet ne izvodi iz pravnog subjektiviteta stečajnog dužnika, niti je svoj status stekao iz pravnog statusa ranijeg stečajnog dužnika i nije nastao bilo kakvom statusnom promenom. Stoga, u konkretnom slučaju ne radi se o odnosu između subjeka u stečaju kao poslodavca prethodnika i subjekta koji je nastao kupovinom na osnovu pravnosnažnog rešenja stečajnog suda i ugovora o kupoprodaji kao poslodavca sledbenika, niti se radi o statusnoj promeni (spajanja ili podele) između ta dva subjekta, a time ni o pravima zaposlenih kod promene poslodavca u smislu odredaba članova 147. i 158. Zakona o radu.

Sledom navedenog, po oceni Vrhovnog kasacionog suda pravilan je zaključak drugostepenog suda da tužilja ne može osnovanost svog tužbenog zahteva zasnivati na primeni odredaba članova 147. i 153. stav 3. Zakona o radu, u pogledu godina radnog staža ostvarenog kod stečajnog dužnika koji je prodat kao pravno lice u stečaju, s obzirom na to da za ostvarivanje prava na otpremninu nisu ispunjeni uslovi za isplatu po tom osnovu prema navedenim odredbama Zakona o radu, a na kojima tužilja zasniva svoj zahtev, jer tuženi nije pravni sledbenik pravnog lica kod koga je bila u radnom odnosu od 28.06.1982. godine do 30.11.2006. godine. Kako je tužilji otpremnina obračunata i isplaćena u propisanom iznosu (za 11 godina radnog staža), to je tužbeni zahtev za isplatu otpremnine prema ukupno ostvarenom radnom stažu tužilje neosnovan.

O troškovima postupka odlučeno je pravilnom primenom članova 153. stav 1. i 154. Zakona o parničnom postupku.

Iz iznetih razloga, a na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Zvezdana Lutovac,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić