Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1171/21 od 12.10.2021. godine, stavom prvim izreke, žalba tužioca je delimično usvojena, pa je prvostepena presuda preinačena tako što je delimično usvojen tužbeni zahtev i obavezan tuženi da tužiocu na ime manje isplaćene zarade za period od avgusta 2017. godine zaključno sa julom 2020. godine, isplati ukupan iznos od 11.598,11 dinara, sa kamatom na pojedinačne mesečno opredeljene iznose od dospelosti do isplate, sve bliže određeno u ovom stavu izreke. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova parničnog postupka i odlučeno da svaka stranka snosi svoje troškove postupka. Stavom trećim izreke, u preostalom delu žalba tužioca je odbijena, a prvostepena presuda potvrđena. Stavom četvrtim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava i bitne povrede odredaba parničnog postupka, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS”, br. 72/2011…18/2020, u daljem tekstu: ZPP).

Tuženi je podneo odgovor na reviziju.

Prethodnom ocenom dozvoljenosti revizije tužioca izjavljene protiv preinačujućeg dela drugostepene presude, Vrhovni kasacioni sud je našao da tužilac, protiv tog dela drugostepene presude nema pravni interes za podnošenje revizije, pošto je tim delom pobijane presude njegova žalba delimično usvojena, odbijen zahtev tuženog za naknadu troškova parničnog postupka i odlučeno da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Iz tih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u stavu prvom izreke doneo primenom odredbe člana 410. stav 2. tačka 4, u vezi člana 413. ZPP.

Primenom člana 404. stav 1. ZPP posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u konkretnom slučaju nisu ispunjeni zakonom propisani uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca, jer nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse i novo tumačenje prava. Pobijana presuda je u skladu sa pravnim stavom izraženim u odlukama Vrhovnog kasacionog suda o imperativnoj primeni Zakona o privremenom uređivanju osnovica za obračun i isplatu plata, odnosno zarade i drugih stalnih primanja kod korisnika javnih sredstava („Službeni glasnik RS“, br. 116/14, u primeni od 01.11.2014. godine) i o tome da se minimalna cena rada, propisana zakonom, ne može koristiti kao osnovica na koju će se primeniti koeficijent iz ugovora o radu u situaciji kada je zarada koja je tužiocu obračunavana i isplaćivana u spornom periodu bila viša od tadašnje minimalne zarade, imajući u vidu da je predmet tražene pravne zaštite naknada štete zbog obračuna zarade tužiocu u periodu važenja gore navedenog zakona, pa je odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije primenom čl. 410. stav 2. tačka 5. ZPP Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP je propisano da revizija nije dozvoljena ako je izjavljena protiv presude protiv koje po zakonu ne može da se podnese. (član 403. st.1.i 3.)

Odredbom člana 441. ZPP propisano je da je revizija dozvoljena u parnicama o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.

U sporovima radi novčanog potraživanja iz radnog odnosa revizija je dozvoljena pod istim uslovima kao i u imovinskopravnim sporovima koji se odnose na novčano potraživanje.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP je propisano da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj pravnoj stvari je podneta 06.08.2020. godine, u kojoj je kao vrednost predmeta spora naveden iznos od 570.000,00 dinara. Podneskom od 03.11.2020. godine tužba je preinačena povećanjem tužbenog zahteva na iznos od 607.649,73 dinara. Na dan preinačenja tužbe 1 evro je, prema srednjem kursu NBS, iznosio 117,5640 dinara, pa vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude (596.051,62 dinara) predstavlja dinarsku protivvrednost 5.070,02 evra. Prvostepena presuda doneta je 22.02.2021. godine. Drugostepena presuda doneta je 12.10.2021. godine.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu, koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora pobijenog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan preinačenja tužbe, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija tužioca nije dozvoljena.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 413. ZPP odlučio kao u stavu trećem izreke.

Tuženom ne pripada pravo na naknadu troškova revizijskog postupka, jer sastav odgovora na reviziju nije bila nužna radnja za odlučivanje u revizijskom postupku, pa je primenom člana 165. ZPP odlučeno kao u stavu četvrtom izreke.

Predsednik veća - sudija

Vesna Subić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić