Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju na osnovu člana 441. Zakona o parničnom postupku, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilac je podneo odgovor na reviziju tuženog, sa zahtevom za naknadu troškova na ime sastava tog odgovora.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14, 87/18, 18/20 i 10/23 - drugi zakon) – u daljem tekstu: ZPP i utvrdio da revizija tuženog nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2) ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog na radnom mestu ... Sektora za ... u Direkciji fonda. Rešenjem tuženog od 09.10.2019. godine tužiocu je otkazan ugovor o radu zbog toga što je svojom krivicom učinio povredu radne discipline i radne obaveze koja se sastoji: u neevidentiranju izlazaka iz poslovne zgrade Fonda PIO RFID karticom za elektronsko evidentiranje, najmanje dva puta u toku tri meseca i pored upozorenja o obaveznom evidentiranju; neopravdanom izlaženju u toku rada ili pre završetka radnog vremena dana 03.06.2019. godine, 04.06.2019. godine i 10.06.2019. godine; odbijanju da postupi po nalogu direktora Sektora za ... i da prisustvuje sastanku na koji je uredno pozvan 10.06.2019. godine; u nepoštovanju hijerarhijskog reda u Fondu, jer je bez znanja direktora Sektora uputio dopis predsedniku i članovima Upravnog odbora tuženog i isti potpisao u svojstvu ... Sektora; u neovlašćenom davanju izjave o prodaji banje u dnevnom listu „Politika“ 20.08.2019. godine; odbijanju zaključenja aneksa ugovora o radu kojim se menjaju ugovoreni uslovi rada u skladu sa zakonom. Donošenju osporenog rešenja su prethodila tri upozorenja o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu, dva upozorenja od 26.08.2019. godine i upozorenje od 30.08.2019. godine, na koje se tužilac izjasnio 09.09.2019. godine. Pošto nije dozvoljeno pušenje u zgradi tuženog, zaposlenima je bilo dozvoljeno da izađu u dvorište, koje predstavlja deo poslovnog prostora zgrade, a nalazi se u videokrugu portira, u kom slučaju ne postoji obaveza da se koristi kartica za evidentiranje ulaska i izlaska iz zgrade. Tužilac je u dane 03.06.2019. godine, 04.06.2019. godine i 10.06.2019. godine bio na poslu i uredno koristio RFID karticu. Za ove dane portir ga nije upozoravao da nije upotrebio karticu, niti je sačinio službenu belešku o tome. Dana 10.06.2019. godine je bio na svom radnom mestu, a kada ga je direktor telefonom pozvao da dođe na sastanak bio je kod koleginice. Kada je, u toku dana, pristupio u kancelariju direktora nije bilo sastanka. Tužilac je 15.05.2019. godine i 02.08.2019. godine uputio predsedniku i članovima Upravnog odbora tuženog mišljenje u vezi sa prodajom banjskog kompleksa i predlogom da se odluka o otuđenju stavi van snage, a 20.08.2019. godine je u vezi sa istom prodajom banjskih kompleksa dao izjavu dnevnom listu „Politika“. Ponuđena mu je, zatim, izmena ugovora o radu radi premeštaja na poslove službenika za vođenje matične evidencije u prvom stepenu u Odeljenju za ..., sa mestom rada u ... . Prema razlozima obaveštenja o učinjenoj ponudi, izmenjen je Pravilnik o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji poslova kod tuženog od 06.09.2019. godine i ukinuto radno mesto ... sektora u Direkciji fonda na kome je tužilac radio, a postoji potreba da se popune upražnjena radna mesta. Tužiocu je dostavljeno obaveštenje o ponudi i aneks, a na povratnici je datum prijema 20.09.2019. godine i potpis na mestu za primaoca. Međutim, BB je bez odobrenja tužioca, svojeručno 20.09.2019. godine, potpisao umesto tužioca prijem preporučene pošiljke upućene tužiocu, koja sadrži ponudu tuženog za zaključenje aneksa ugovora o radu i potpisanu povratnicu ubacio u sanduče.

Polazeći od napred utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su uvažili tužbeni zahtev tužioca i poništili kao nezakonito rešenje tuženog od 09.10.2019. godine, te obavezali tuženog da tužioca vrati na rad.

Prema odredbi člana 179. stav 2. tačka 2) Zakona o radu, poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji svojom krivicom učini povredu radne obaveze i to ako zloupotrebi položaj ili prekorači ovlašćenja, a prema tački 5) istog člana ako učini drugu povredu radne obaveze utvrđene opštim aktom poslodavca, odnosno ugovorom o radu. Odredbom člana 179. stav 3. tačka 1) istog zakona je propisano da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu koji ne poštuje radnu disciplinu, i to ako neopravdano odbije da obavlja poslove i izvršava naloge poslodavca u skladu sa zakonom, a tačkom 8) istog člana ako ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca.

Članom 19. alineja 5. Ugovora o radu od 24.10.2011. godine, zaključenog između tužioca i tuženog, predviđeno je da zaposlenom prestaje radni odnos otkazom Ugovora o radu od strane poslodavca, ako za to postoje opravdani razlozi utvrđeni zakonom, i ako svojom krivicom učini povredu radne obaveze - neopravdano izlazi u toku rada ili pre završetka radnog vremena, neopravdano izostaje sa posla ili ne poštuje korišćenje odmora u toku dnevnog rada.

Prema članu 6. Odluke o elektronskom evidentiranju prisutnosti na radu kod tuženog od 24.102017. godine, ukoliko zaposleni nije upotrebio RFID karticu za evidentiranje ulaska i izlaska, portir će ga upozoriti da je dužan to da učini, a ukoliko on i pored upozorenja to ne učini, portir je dužan da sačini službenu belešku koja sadrži datum i vreme ulaska ili izlaska; službena beleška se bez odlaganja dostavlja rukovodiocu zaduženom za praćenje i kontrolu evidencije o prisutnosti na radu tog zaposlenog, preko svog načelnika odeljenja; vreme utvrđeno službenom beleškom smatra se neopravdanim izostankom sa posla.

Prema odredbama člana 3. Pravilnika o radnoj disciplini i ponašanju zaposlenih kod tuženog 01 broj 110-2446/08 od 27.05.2008. godine, zaposleni čini povredu radne discipline, odnosno pravila ponašanja ako: ne poštuje hijerarhijski red u Fondu, ili zagovara ili ako poziva na neizvršavanje radnih zadataka, odnosno na nepoštovanje ili neizvršavanje propisa, radnih naloga, odluka i uputstava o radu zasnovanih na nepoštovanju pravila ponašanja, odnosno radne discipline ( tačka 5); ne poštuje utvrđeno radno vreme: - neopravdano kasneći na rad, odnosno odlazeći sa rada u toku radnog vremena ili pre isteka utvrđenog radnog vremena najmanje tri radna dana u toku tri meseca, ili – neopravdano izostajući sa rada najmanje dva radna dana u toku tri meseca ( tačka 16 ); najmanje jedan put u toku tri meseca zloupotrebi tuđu R.F.I.D. karticu za elektronsko evidentranje radnog vremena, ili se najmanje dva puta u toku tri meseca pri ulasku ili izlasku iz zgrade Fonda ne evidentira R.F.I.D. karticom ( tačka 17 ). Prema odredbama člana 2. stav 1. istog Pravilnika, zaposleni je dužan da, u skladu sa Zakonoam i aktima Fonda, poštuje radnu disciplinu i pravila ponašanja, odnosno da savesno, odgovorno i blagovremeno obavlja poslove, izvršava odluke i naloge, poštuje organizaciju rada i čuva imovinu Fonda, a prema stavu 2. istog člana radna disciplina i pravila ponašanja zaposlenih u Fondu regulisani su i Kodeksom poslovne etike i ponašanja zaposlenih u Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje, koji je deo ovog Pravilnika.

Odredbom člana 4. Kodeksa poslovne etike i ponašanja zaposlenih u Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje 01 broj 110-2446/08-1 od 27.05.2008. godine, predviđeno je da su zaposleni u Fondu dužni da obavljaju svoje poslovne obaveze profesionalno i odgovorno, u skladu sa zakonom, da postupaju časno i sa moralnim integritetom visokih standarda. Prema članu 7. st. 1– 3. navedenog kodeksa, zaposleni, u skladu sa zakonom i Pravilnikom o službenoj tajni, ne sme zloupotrebljavati ili odavati lične podatke sadržane u evidencijama, registrima, datotekama, koje vode organi i služba Fonda, a koji se odnose na privatnost, integritet ličnosti, porodični život i druga prava stranaka; zaposleni ne sme da daje izjave o radu ili poslovanju Fonda sredstvima javnog informisanja bez saglasnosti direktora Fonda, odnosno direktora Pokrajinskog fonda. Ukoliko ih mediji direktno kontaktiraju, zaposleni su u obavezi da novinare upute na Sektor za odnose sa javnošću; u slučaju da zaposleni želi da preko medija upozna javnost sa problemom u ostvarivanju nekih svojih prava, to može da uradi tek kada iscrpi sve nadležen instance u Fondu, odnosno u organizacionom delu u kome radi. Prema članu 21. stav 1. istog kodeksa, zaposleni su dužni da poštuju hijerarhijski red Fonda, da posao obavljaju savesno, u granicama uputstava i naloga dobijenih od pretpostavljenog, u skladu sa zakonom, drugim propisom i pravilima Službe.

Prema stanovištu nižestepenih sudova, koje prihvata i Vrhovni sud, kod tuženog je bila propisana procedura evidentiranja ulaska i izlaska iz zgrade, kao i na koji način se utvrđuje da zaposleni nije upotrebio RFID karticu i evidentirao ulazak ili izlazak iz zgrade i šta se smatra neopravdanim izostankom sa posla. S obzirom da tuženi nije predočio službene beleške sačinjene u smislu člana 6. Odluke o elektronskom evidentiranju prisutnosti na radu, u konkretnom slučaju tuženi nije u skladu sa propisanom procedurom utvrdio odsustvo s rada tužioca. Kako kod tuženog u spornom periodu nije bilo regulisano korišćenje video nadzora, on nije mogao da koristi slike i fotografije – sekvence iz video nadzora u cilju kontrole prisustva zaposlenih na radu, evidentiranje njihovog prisustva i njihovog kretanja, jer je korišćenje video nadzora u datoj situaciji, bez pristanka zaposlenog, protivno odredbama čl. 12. i 15. Zakona o zaštiti podataka o ličnosti („Službeni glasnik RS“, broj 87/18). Dalje su ocenili da u konkretnom slučaju nisu bili ispunjeni uslovi za otkaz ugovora o radu tužiocu ni iz razloga propisanog članom 179. stav 3. tačka 1) Zakona o radu, zbog odbijanja da postupi po nalogu direktora sektora i prisustvuje sastanku na koji je pozvan 10.06.2019. godine, jer nije svako nepostupanje po nalogu poslodavca nepoštovanje radne discipline, a sastanak na koji je tužilac bio pozvan telefonom nije bio unapred zakazan, niti je tuženi dokazao da je bio održan, ni da je bio u toku kada je tužilac pozvan. Stoga, kod činjenice da tužilac nije imao nameru da ne prisustvuje sastanku, jer je u toku dana pristupio u kancelariju direktora, propust tužioca da odmah, bez odlaganja, dođe u kancelariju direktora na sastanak koji prethodno nije bio zakazan ne predstavlja postupanje kojim se ne poštuju uobičajeni standardi ponašanja na radnom mestu, posebno jer kod tužioca nije postojala svest o nedisciplini. Nižestepeni sudovi su, zatim, našli da tužilac nije učinio ni povredu radne obaveze iz člana 179. stav 2. tačka 2) Zakona o radu, prekoračenjem ovlašćenja dobijenih ugovorom o radu, niti je prekršio radnu disciplinu iz člana 179. stav 3. tačka 8) istog zakona, a nije postupio ni protivno odredbama člana 7. stav 2. i člana 21. Kodeksa poslovne etike i ponašanja zaposlenih kod tuženog, uz ocenu da obraćanje tužioca direktoru Sektora i članovima Upravnog odbora tuženog i njegovo javno istupanje davanjem izjave dnevnom listu „Politika“ predstavlja oblik slobode njegovog izražavanja, u smislu člana 46. Ustava Republike Srbije, kojim je zajamčena sloboda njegovog mišljenja i izražavanja. Zaključili su da postupanje tužioca predstavlja izraz lojalnosti prema tuženom, da je postupao u dobroj veri, iskazujući istinsku zabrinutost za poslovne interese tuženog, te da je izneo svoje neslaganje sa poslovnim odlukama za koje smatra da nanose štetu tuženom, zbog čega u njegovim radnjama nema protivpravnog postupanja, kao ni svesti o kršenju radne discipline. Suprotno, tužilac je opravdano smatrao da ne krši radnu disciplinu, već da štiti javni interes i da postupa u skladu sa članom 2. stav 1. Pravilnika o radnoj disciplini i ponašanju zaposlenih i članom 4. Kodeksa poslovne etike i ponašanja zaposlenih kod tuženog, po kome su zaposleni dužni da svoje poslove obavljaju profesionalno i odgovorno. Zaključili su i da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni ni uslovi za prestanak radnog odnosa tužioca iz člana 179. stav 5. tačka 2) Zakona o radu, s obzirom na to da tužiocu nije dostavljeno obaveštenje o ponudi za zaključenje Aneksa ugovora o radu radi premeštaja na drugo radno mesto, jer je pošiljku koja je upućena tužiocu samoinicijativno potpisao BB 20.09.2019. godine.

Sledom izloženog, kako u konkretnom slučaju nisu ispunjeni razlozi za otkaz iz rešenje tuženog od 09.10.2019. godine, pravilno su odlučili nižestepeni sudovi kada su usvojili tužbeni zahtev tužioca i to rešenje poništili kao nezakonito.

Pravilna je i odluka o vraćanju tužioca na rad, jer je posledica poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu reintegracija zaposlenog, na osnovu člana 191. stav 1. Zakona o radu.

Revizijom se, na osnovu odredbe člana 407. stav 2. ZPP, ne može osporavati utvrđeno činjenično stanje, dok ostali revizijski navodi predstavljaju ponavljanje navoda koji su već isticani u žalbi protiv prvostepene presude, a koje je drugostepeni sud pravilno ocenio kao neosnovane i za tu ocenu dao jasne i dovoljne razloge koje ovaj sud u svemu prihvata.

Imajući u vidu sve izloženo, Vrhovni sud je našao da reviziju treba odbiti kao neosnovanu, pa je na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke, a detaljno obrazloženje revizijske odluke je izostavljeno saglasno stavu 2. istog člana zakona.

Kako je revizija tuženog odbijena kao neosnovana, odbijen je njegov zahtev za naknadu troškova revizijskog postupka, pa je na osnovu čl. 153. i 154. stav 2. ZPP odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Zahtev tužioca za naknadu troškova odgovora na reviziju je odbijen na osnovu člana 154. stav 1. ZPP, jer to nisu troškovi potrebni za vođenje ove parnice, pa je odlučeno kao u stavu trećem izreke.

Predsednik veća – sudija

Jelena Ivanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković