Rev2 3303/2022 3.5.9; zarada; 3.19.1.25.1.4; poseban revizija; 3.19.1.26.1; radni odnosi

Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 3303/2022
06.10.2022. godina
Beograd

U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Katarine Manojlović Andrić, predsednika veća, Jelene Ivanović i Branislava Bosiljkovića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Aleksa Tomić, advokat iz ..., protiv tužene Osnovne škole „Milan Rakić“ iz Mionice, koju zastupa Opštinsko pravobranilaštvo opštine Mionica, radi isplate, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 381/22 od 18.05.2022. godine, u sednici veća održanoj 06.10.2022. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 381/22 od 18.05.2022. godine.

ODBIJA SE zahtev tužioca za naknadu troškova revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Mionici P1 21/2021 od 10.12.2021. godine, koja je ispravljena rešenjem istog suda P1 21/21 od 25.01.2022. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i obavezana tužena da tužiocu, na ime naknade za ishranu za period od 01.03.2018. do 31.03.2021. godine, isplati iznos od 264.869,77 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 09.10.2021. godine, kao i iznos od 47.494,67 dinara na ime zakonske zatezne kamate obračunate od dana dospelosti do 08.10.2021. godine. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime naknade za regres za korišćenje godišnjeg odmora za period od 01.03.2018. do 31.03.2021. godine, isplati iznos od 128.164,76 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 09.10.2021. godine, kao i iznos od 23.221,30 dinara na ime zakonske zatezne kamate obračunate od dana dospelosti do 08.10.2021. godine. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 381/22 od 18.05.2022. godine, stavom prvim izreke, preinačena je prvostepena presuda tako što je odbijen, kao neosnovan, tužbeni zahtev tužioca da se obaveže tužena da mu, za period od 01.03.2018. do 31.03.2021. godine, isplati na ime naknade troškova za ishranu u toku rada iznos od 264.869,77 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 09.10.2021. godine i iznos od 47.494,67 dinara na ime zakonske zatezne kamate obračunate od dana dospelosti do 08.10.2021. godine i na ime naknade za regres za korišćenje godišnjeg odmora iznos od 128.164,76 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 09.10.2021. godine i iznos od 23.221,30 dinara na ime zakonske zatezne kamate obračunate od dana dospelosti do 08.10.2021. godine. Stavom drugim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu trećem izreke presude Osnovnog suda u Mionici P1 21/2021 (pogrešno označena kao P1 27/2021) od 10.12.2021. godine, koja je ispravljena rešenjem istog suda P1 21/21 od 25.01.2022. godine i obavezan tužilac da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka, a odbijen kao neosnovan zahtev tužioca da se obaveže tužena da mu naknadi troškove parničnog postupka. Stavom trećim izreke, obavezan je tužilac da tuženoj naknadi troškove prvostepenog postupka u iznosu od 18.000,00 dinara u roku od osam dana od dana prijema pismenog otpravka presude.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, pobijajući je zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2) Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US , 55/14, 87/18, 18/20) – u daljem tekstu: ZPP i utvrdio da je revizija tužioca neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2) ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je u utuženom periodu bio u radnom odnosu kod tužene na poslovima ... sa koeficijentom za obračun plate od 7,82. U isplatnim listama za taj period tužiocu nije posebno iskazana naknada troškova za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora, niti zbirno po iznosu. Na osnovu nalaza i mišljenja veštaka za ekonomsko-finansijsku oblast, datog u skladu sa odredbama Posebnog kolektivnog ugovora za srednje škole („Službeni glasnik RS“, br. 53/99 ) i uzimajući u obzir samo efektivne sate rada tužioca, utvrđena je visina tužiočevog potraživanja za period od 01.03.2018. do 31.03.2021. godine na ime neisplaćene naknade troškova za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora.

Prvostepeni sud je na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja, usvojio tužbeni zahtev tužioca i obavezao tuženu da mu isplati predmetne naknade u iznosima utvrđenim veštačenjem, sa pripadajućom kamatom, jer je zaključio da u iznosu minimalne zarade definisanom u članu 111. Zakona o radu ne može da bude sadržana naknada troškova za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora, nezavisno od činjenice što je odredbom člana 4. stav 2. Zakona o platama u državnim organima i javnim službama propisano da koeficijent za obračun plate izražava i dodatak na ime naknade za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora, s obzirom da to pravo nije realizovano kroz konkretnu isplatu.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu tako što je odbio tužbeni zahtev tužioca za isplatu navedenih naknada, zaključujući da je pravo tužioca na naknadu troškova za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora, propisano članom 118. Zakona o radu, realizovano kao sastavni deo koeficijenta radnog mesta utvrđenog u skladu sa odredbama Zakona o platama u državnim organima i javnim službama, u kom slučaju se ne obračunava, niti isplaćuje kao posebna naknada.

Neosnovano se revizijom ukazuje da se navedeni zaključak drugostepenog suda zasniva na pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Odredbom člana 187. stav 3. Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Službeni glasnik RS“ br. 88/2017... 129/2021) propisano je da se na utvrđivanje i obračun plata, naknada i dodataka zaposlenih u ustanovi primenjuju propisi kojima se uređuju plate, naknade i druga primanja zaposlenih u javnim službama.

Zakon o platama u državnim organima i javnim službama („Službeni glasnik RS“, br. 34/01... 86/19) propisuje način utvrđivanja plata, dodataka, naknada i ostalih primanja zaposlenih u javnim službama koje se finansiraju iz budžeta Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave (član 1. stav 1. tačka 3)). Odredbom člana 3. stav 1. tog zakona, propisano je da osnovicu za obračun i isplatu plata utvrđuje Vlada, osim za predsednika Republike, narodne poslanike i imenovana, postavljena i zaposlena lica u službama predsednika Republike i Narodne skupštine Republike Srbije. Prema odredbi člana 4. stav 1. navedenog zakona, koeficijent izražava složenost poslova, odgovornost, uslove rada i stručnu spremu, a prema stavu 2. istog člana koeficijent sadrži i dodatak na ime naknade za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora.

Poseban Kolektivni ugovor za zaposlene u osnovnim i srednjim školama i domovima učenika („Službeni glasnik RS“ broj 21/15 i 27/22), u odredbi člana 20. određuje elemente za utvrđivanje plate, tako da se plata utvrđuje na osnovu: osnovice za obračun plata, koeficijenta sa kojim se množi osnovica, dodataka na platu i obaveza koje zaposleni plaća po osnovu poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje iz plata u skladu sa zakonom (stav 1.), a ukoliko je osnovna plata zaposlenog, koja je utvrđena na osnovu osnovice za obračun plata i koeficijenta iz propisa o koeficijentima za obračun i isplatu plata, za puno radno vreme i ostvareni standardni učinak, manja od minimalne zarade, osnovna plata zaposlenog utvrđena na napred opisan način, isplaćuje se u visini minimalne zarade (stav 2.).

Odredbama člana 118. stav 1. tač. 5) i 6) Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05... 95/18), propisano je da zaposleni ima pravo na naknadu troškova u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, pored ostalog, za ishranu u toku rada, ako poslodavac ovo pravo nije obezbedio na drugi način i za regres za korišćenje godišnjeg odmora, a stavom 2. ovog člana propisano je da visina troškova iz stava 1. tačka 5) ovog člana mora biti izražena u novcu. Odredbe ovog zakona primenjuju se i na zaposlene u državnim organima, organima teritorijalne autonomije i lokalne samouprave i javnim službama, ako zakonom nije drukčije određeno (član 2. stav 2).

Uredbom o koeficijentima za obračun i isplatu plata zaposlenih u javnim službama, koju je Vlada Republike Srbije donela na osnovu člana 8. Zakona o platama u državnim organima i javnim službama, utvrđeni su koeficijenti za obračun plata zaposlenih u javnim službama koje se finansiraju iz budžeta Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave. Odredbom člana 2. stav 1. tačka 1) te Uredbe, utvrđeni su koeficijenti za obračun plata zaposlenih iz člana 1. ove Uredbe, koje se primenjuju na zaposlene u osnovnom obrazovanju.

Prema stavu Vrhovnog kasacionog suda usvojenom na sednici Građanskog odeljenja održanoj 05.07.2022. godine, zaposleni kojima se plate isplaćuju u visini vrednosti minimalne zarade u javnim službama, kao korisnicima budžetskih sredstava, ostvaruju pravo na naknadu troškova ishrane u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora po osnovu rada, primenom koeficijenta za obračun i isplatu plata u kojem je sadržan dodatak na ime tih naknada i sastavni je deo koeficijenta za svakog zaposlenog.

U konkretnom slučaju, tužilac je zaposlen u školi, pa se na utvrđivanje i obračun njegove plate, kao i naknada i dodataka po osnovu rada, primenjuju propisi kojima se uređuju plate, naknade i druga primanja zaposlenih u javnim službama. Supsidijarna primena Zakona o radu propisana je samo za slučaj kada posebnim zakonom položaj, prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih nisu drugačije uređeni. Kako je odredbom člana 4. stav 2. Zakona o platama u državnim organima i javnim službama propisano da koeficijent za obračun plate sadrži i dodatak za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora, sledi da ta odredba posebnog zakona isključuje primenu odredaba člana 118. stav 1. tač. 5) i 6) Zakona o radu, kao i da posebnim kolektivnim ugovorima za zaposlene u javnim službama nije predviđeno pravo zaposlenih na naknadu troškova za ishranu u toku rada i troškova regresa za korišćenje godišnjeg odmora. To pravo nije predviđeno ni Posebnim kolektivnim ugovorom za zaposlene u osnovnim i srednjim školama i domovima učenika („Službeni glasnik RS“ broj 21/2015), kao ni prethodno važećim Posebnim kolektivnim ugovorom iz 2009. godine. Važećim Posebnim kolektivnim ugovorom za zaposlene u osnovnim i srednjim školama je utvrđeno pravo zaposlenih na isplatu plate u visini minimalne zarade, ali ne i pravo na naknadu troškova za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora zaposlenima koji primaju platu u visini minimalne zarade. S obzirom na to da je naknada troškova za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora u utuženom periodu tužiocu isplaćivana kroz koeficijent za obračun njegove plate, tužiocu ne pripada pravo na dodatnu isplatu naknade ovih troškova koju tužbom potražuje, bez obzira na činjenicu da mu je plata isplaćivana u visini minimalne zarade.

Iz navedenih razloga, primenom člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Kako je revizija tužioca odbijena, odbijen je i njegov zahtev za naknadu troškova revizijskog postupka, pa je na osnovu čl. 153. i 154. stav 2. ZPP odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Katarina Manojlović Andrić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić