Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Božidara Vujičića i dr Ilije Zindovića, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Milan Petrović, advokat iz ..., protiv tuženog BB, radi isplate, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1690/18 od 11.07.2019. godine, u sednici održanoj 30.10.2019. godine, doneo je

P R E S U D U

PREINAČUJE SE presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1690/18 od 11.07.2019. godine, tako što se odbija kao neosnovana žalba tuženog i potvrđuje presuda Osnovnog suda u Vršcu P1 233/17 od 20.02.2018. godine.

OBAVEZUJE SE tuženi da tužiocu isplati 83.800,00 dinara na ime troškova revizijskog postupka u roku od 8 dana od dana dostavljanja presude.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Vršcu P1 233/17 od 20.02.2018. godine, stavom prvim i drugim izreke usvojen je tužbeni zahtev, pa je obavezan tuženi da tužiocu na ime neisplaćene naknade za ishranu u toku rada i na ime neisplaćenog regresa za korišćenje godišnjeg odmora u periodu od 01.09.2015. godine do 31.03.2017. godine isplati ukupno 255.704,50 dinara u mesečnim iznosima i sa zakonskom kamatom bliže određenim ovim stavovima izreke. Stavom trećim izreke obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove postupka od 79.220,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti presude pa do konačne isplate.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1690/18 od 11.07.2019. godine, stavom prvim izreke preinačena je prvostepena presuda, pa je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se obaveže tuženi da tužiocu na ime naknade za ishranu u toku rada i na ime regresa za korišćenje godišnjeg odmora u periodu od 01.09.2015. godine do 31.03.2017. godine isplati ukupno 255.704,50 dinara u mesečnim iznosima i sa zakonskom kamatom bliže određenim ovim stavom izreke. Stavom drugim izreke obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove postupka po žalbi od 14.360,00 dinara, dok je odbijen kao neosnovan zahtev tuženog za naknadu troškova prvostepenog parničnog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je izjavio revizije zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ 72/11...87/18) i našao da je revizija tužioca osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema činjeničnom stanju na kome je zasnovana pobijana odluka, tužilac je bio u radnom odnosu kod VV, a aneksom br. 4 Ugovora o radu br. .. od 28.08.2015. godine tužilac je zasnovao radni odnos kod tuženog, a u ovoj parnici potražuje isplatu troškova za ishranu u toku rada i troškove regresa za godišnji odmor za period od 01.09.2015. godine zaključno sa 31.03.2017. godine. Tužiocu nije isplaćivana naknada za ishranu u toku rada i regres za korišćenje godišnjeg odmora počev od 2000. godine. Tuženi nije dostavljao tužiocu obračun zarade koji u sebi sadrži vrednost za ishranu u toku rada i regres za korišćenje godišnjeg odmora, za ceo utuženi period, niti su ove naknade u obračunskim listama tužioca posebno iskazane za utuženi period. U utuženom periodu tužilac je koristio godišnji odmor. Visina naknade za ishranu u toku rada, kao i regresa za korišćenje odmora utvrđena iz nalaza i mišljenja sudskog veštaka ekonomsko-finansijske struke.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev i obavezao tuženog da tužiocu na ime naknade troškova za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora za period od 01.09.2015. godine zaključno sa 31.03.2017. godine isplati iznose bliže određene u usvajajućem delu prvostepene presude sa pripadajućom kamatom. Međutim, po oceni drugostepenog suda, tužilac nema pravo na naknadu za ishranu u toku rada i na ime regresa za korišćenje godišnjeg odmora u spornom periodu, zbog čega je preinačio prvostepenu odluku i odbio tužbeni zahtev.

Vrhovni kasacioni sud je našao da se osnovano revizijom ukazuje da je pobijana drugostepena odluka doneta uz pogrešnu primenu materijalnog prava.

Zakonom o radu predviđeno je pravo zaposlenog na naknadu troškova u vezi sa radom, po kome zaposleni ima pravo na troškove za dolazak i odlazak sa rada, u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju, a Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 61/05), koji se primenjuje od 01.01.2006. godine, ponovo je predviđeno i pravo na naknadu troškova za ishranu u toku rada i za regres za korišćenje godišnjeg odmora (član 118. tačka 1, 5. i 6.), koji mora biti iskazana u obračunskoj listi za sve zaposlene. Počev od 01.10.2006. godine poslodavcima je ostavljena mogućnost da svojim aktima o raspodeli zarade mogu ugovarati manji ili veći iznos regresa i toplog obroka, od onoga koji je predviđen Opštim Kolektivnim ugovorom i Zakonom o radu, ali samo ukoliko je doneta odluka kojom je predviđena visina regresa i toplog obroka.

Aneksom Kolektivnog ugovora VV („Službeni glasnik RS“ br. 4/06), odredbom člana 2. izmenjen je član 57. Kolektivnog ugovora, pa je određeno da zaposleni ima pravo na zaradu koja se sastoji od zarade za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, primanja za ishranu u toku rada i primanja za regres za korišćenje godišnjeg odmora, dok je odredbama člana 5. ovog Aneksa, zatim članom 18. stav 2. aneksa 7. Kolektivnog ugovora od 23.06.2014. godine, kao i članom 57. stav 2. Kolektivnog ugovora VV („Službeni glasnik RS“ br. 4/2015) propisano da u vrednost jednog radnog časa uključena mesečna vrednost za ishranu u toku rada i vrednost 1/12 naknade regresa za korišćenje godišnjeg odmora svedena na jedan radni čas, dok je stavom 4. istog člana propisano da se vrednost jednog radnog časa umanjuje za 10% i iznosi 66,46 dinara neto, a što je u skladu sa članom 5. stav 1. Zakona o privremenom uređivanju osnovica za obračun i isplatu plata, odnosno zarade i drugih stalnih primanja kod korisnika javnih sredstava.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda prvostepeni sud osnovano zaključuje da konkretizacija ovog prava iz navedene odredbe Kolektivnog ugovora („Službeni glasnik RS“ br. 4/2015), a koju odredba je identična i u Aneksu Kolektivnog ugovora („Službeni glasnik RS“ br. 4/06), nije izvršena, te da se iz ovakvog utvrđenja vrednosti radnog časa ne može utvrditi i koji iznos predstavlja naknadu troškova ishrane i regresa, jer ona nije određena u nominalnom iznosu, niti je u nominalnom iznosu određena u obračunskim listama za isplatu zarade tužiocu. Pri tom, visina naknade za ishranu u toku rada i naknade za regres za korišćenje godišnjeg odmora, mora biti određena u istom nominalnom iznosu za sve zaposlene, bez obzira na njihovu stručnu spremu, radno mesto i koeficijent za obračun i isplatu plate. To znači da ukoliko bi se prihvatilo stanovište drugostepenog suda da je vrednost ovih troškova uračunat u vrednost radnog časa, bez određivanja visine naknade u nominalnom iznosu, visina naknade za ishranu i regres ne bi bila ista za sve zaposlene, već bi bila u direktnoj srazmeri sa koeficijentom radnog mesta, što se ne može prihvatiti i ne bi bilo pravilno.

Kako je drugostepeni sud zbog pogrešne primene materijalnog prava odbio tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se obaveže tuženi da tužiocu isplati naknadu za ishranu u toku rada i naknadu na ime regresa za vreme korišćenje godišnjeg odmora, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 416. stav 1. ZPP, preinačio drugostepenu presudu, odbio žalbu tuženog i potvrdio prvostepenu presudu.

Tužilac je uspeo u postupku po reviziji, pa mu, na osnovu člana 153. i 154. ZPP, pripadaju i opredeljeni troškovi ovog postupka, koji su dosuđeni u visini od 83.800,00 dinara i koji obuhvataju troškove za sastav revizije od strane advokata od 12.000,00 dinara na osnovu Tarifnog broja 13. Tarife o nagradama i naknadama za rad advokata („Službeni glasnik RS“, br. 121/12) i troškove sudskih taksi na reviziju od 28.720,00 dinara i odluku po reviziji od po 43.080,00 dinara, prema Tarifnom broju 1. i 2. Taksene tarife Zakona o sudskim taksama („Službeni glasnik RS“, br. 28/94 ... 95/18).

Na osnovu iznetog, primenom člana 165. stav 2. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić