Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Nikola Tomašević, advokat iz ..., protiv tuženih BB iz ..., čiji je punomoćnik Ana Lazarević, advokat iz ..., VV iz ..., GG iz ... i DD iz ..., radi poništaja odluke, odlučujući o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 556/17 od 08.09.2017. godine, na sednici održanoj 31.10.2019. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 556/17 od 08.09.2017. godine.

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev tužene BB za naknadu troškova na ime odgovora na reviziju.

O b r a z l o ž e nj e

Prvi osnovni sud u Beogradu, presudom P 13971/15 od 07.12.2015. godine, odbio je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca, kojim je tražio da se ponište kao nezakonite: Odluka tuženog Akcionarskog društva BB, Upravnog odbora broj .. od 18.02.2005. godine o odbacivanju prigovora tužioca kao neblagovremenog; Odluka broj .. od 18.02.2005. godine o dodeli stana broj .. u ulici ... broj .., površine 48,26 m2, tuženom DD; Odluka Stambene komisije broj .. o dodeli stana broj .., površine 48,26 m2 u ulici ... broj .., tužiocu AA; Odluka stambene komisije broj .. o dodeli stana broj .., u ulici ... broj .., površine 55,74 m2, tuženom VV; Odluka stambene komisije broj .. o dodeli stana broj .., u ulici ..., površine 65,30 m2, tuženom GG; te da se obaveže tuženi BB da izvrši ponovnu raspodelu stana broj .., površine 48,26 m2, u ulici ... broj .., stana broj .., u ulici ... broj .., površine 55,74 m2, stana broj .., u ulici ... površine 65,30 m2, po konačnoj rang listi broj .. od 03.12.2004. godine (stav prvi izreke). Odlučio je i da svaka stranka snosi svoje troškove postupka (stav drugi izreke).

Apelacioni sud u Beogradu, presudom Gž1 556/17 od 08.09.2017. godine, odbio je kao neosnovanu žalbu tužioca i potvrdio presudu Prvog osnovnog suda u Beogradu P 13971/15 od 07.12.2015. godine (stav prvi izreke). Odbio je kao neosnovan zahtev tuženog BB za naknadu troškova drugostepenog postupka (stav drugi izreke).

Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, radi razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa, ujednačenja sudske prakse i potrebe novog tumačenja prava.

Tužena BB je podneo odgovor na reviziju.

Apelacioni sud u Beogradu, rešenjem R4 105/18 od 19.10.2018. godine, izjasnio se, da je nedopuštena revizija tužioca, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 556/17 od 08.09.2017. godine.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost revizije u granicama svojih ovlašćenja na osnovu odredbe člana 401. stav 2. tačka 5. a u vezi člana 404. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br.125/04, 111/09, 36/11 i 53/13-US), koji se u konkretnoj situaciji primenjuje na osnovu odredbe člana 506. stav 1. važećeg Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br.72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14 i 87/18), i utvrdio da revizija tužioca nije dozvoljena.

Tužba je podneta 02.03.2005. godine. Tužilac je podneskom od 16.03.2005. godine, odredio vrednost predmeta spora na iznos od 10.000,00 dinara.

Odredbom člana 394. stav 2. ZPP je bilo propisano, da, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima kad se tužbeni zahtev odnosi na utvrđenje prava svojine na nepokretnostima, potraživanje u novcu, predaju stvari ili izvršenje neke druge činidbe, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 100.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Odredbom člana 23. stav 3. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 55/14, koji se primenjuje od 31.05.2014. godine), je propisano, da, revizija je dozvoljena u svim postupcima u kojima vrednost predmeta spora pobijanog dela prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra, odnosno 100.000 evra u privrednim sporovima, po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, a koji nisu pravnosnažno rešeni do dana stupanja na snagu ovog zakona.

Odredbom člana 439. ZPP je propisano, da, revizija je dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.

Polazeći od prirode predmeta spora, da je predmet tužbenog zahteva poništaj odluke o odbacivanju prigovora tužioca i odluka o dodeli stana, to se ne radi o parnici iz spora o zasnivanju, postojanju ili prestanku radnog odnosa, zbog čega revizija tužioca nije dozvoljena na osnovu citirane odredbe člana 439. ZPP. Pored toga, kako određena vrednost predmeta spora u iznosu od 10.000,00 dinara, očigledno ne prelazi merodavnu vrednost za dozvoljenost revizije u dinarskoj protivvrednosti u iznosu od 40.000 evra, to revizija tužioca nije dozvoljena ni na osnovu citiranih odredbi člana 394. stav 2. ZPP i 23. stav 3. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku.

Odredbom člana 150. stav 1. ZPP je propisano da, sud će prilikom odlučivanja koji će se troškovi naknaditi stranci uzeti u obzir samo one troškove koji su bili potrebni radi vođenja parnice. O tome koji su troškovi bili potrebni, kao i o visini troškova, odlučuje sud ceneći sve okolnosti.

Prema tome, ceneći sve okolnosti u konkretnoj situaciji, troškovi na ime odgovora na reviziju nisu bili potrebni radi vođenja parnice, zbog čega je odbijen kao neosnovan zahtev tužene BB za naknadu troškova na ime odgovora na reviziju, shodno odredbi člana 150. stav 1. ZPP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu čl.404. i 161. stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić