Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 1061/2023 od 11.04.2023. godine, prvostepena presuda je preinačena u usvajajućem delu stava prvog izreke i u stavu drugom izreke, tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev da se obaveže tuženi Kompanija „Dunav osiguranje“ a.d.o. Beograd da tužiocu, na ime naknade štete zbog povrede na radu dana ...2017. godine, po osnovu Polise osiguranja lica od posledica nesrećnog slučaja br. ..., na ime umanjenja radne sposobnosti - invaliditeta i dnevne naknade isplati 48.400,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 25.10.2018. godine do isplate, kao i zahtev tužioca da mu tuženi Kompanija „Dunav osiguranje“ a.d.o. Beograd naknadi troškove parničnog postupka i obavezan tužilac da tuženom Kompanija „Dunav osiguranje“ a.d.o. Beograd na ime naknade troškova drugostepenog postupka isplati 3.836,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/2011….10/2023, u daljem tekstu: ZPP), Vrhovni sud je ocenio da je revizija tužioca osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je u radnom odnosu kod tuženog JP za podzemnu eksploataciju uglja „Resavica“ iz Resavice na poslovima ... . Dana ...2017. godine povredio se na radnom mestu, tako što je tokom rada u jami, prilikom postavljanja čeličnih segmenata koji služe za obezbeđenje hodnika u jami, došlo do izvlačenja jednog većeg komada jalovine iz desnog krovnog dela, koji je udario tužioca u levo koleno, a zatim u desno stopalo. Tužilac je kritičnom prilikom sa kopačem obavljao radove vezane za popravku kape i bili su na skeli. Nakon povređivanja tužilac je zbrinut u Službi hitne pomoći, a zatim u bolnici u Aleksincu, te je bio na bolovanju 84 dana. Iz nalaza i mišljenja sudskog veštaka sudske medicine utvrđeno je da je povreda tužioca u vreme nastanka predstavljala laku telesnu povredu u vidu nagnječenja mekih tkiva desnog stopala, koja je kod tužioca ostavila posledice u vidu ograničene aktivne i pasivne pokretljivosti u prstima desnog stopala, tako da je njegova opšta radna sposobnost u skladu sa Tabelama za određivanje procenta trajnog gubitka opšte radne sposobnosti (invaliditeta) kao posledica nesrećnog slučaja (nezgode) po tač. 224. i 225. smanjena za 5%. Iz nalaza i mišljenja veštaka za oblast rudarstva i geologije utvrđeno je da je tuženi preduzeo sve mere kako bi sprečio nastanak povreda, da je uzrok povređivanja tužioca ispadanje komada uglja iz krovine hodnika pri popravci pregrade i da je povreda posledica nedovoljnog stepena pažnje tužioca. U vreme nastanka štetnog događaja važila je Polisa osiguranja od posledica nesrećnog slučaja tuženog Kompanije „Dunav osiguranje“, a sa periodom važenja od 01.07.2015. godine do 01.07.2018. godine. Prema polisi osiguranja osigurana suma u slučaju smrti osiguranog lica usled nesrećnog slučaja iznosi 400.000,00 dinara, a usled bolesti iznosi 80.000,00 dinara, u slučaju invaliditeta osiguranog lica iznosi 800.000,00 dinara, dnevna naknada iznosi 100,00 dinara, a osigurana suma za troškove lečenja iznosi 20.000,00 dinara. Tuženi Kompanija „Dunav osiguranje“ je postupajući po odštetnom zahtevu tužioca iz ovog štetnog događaja, odlukom u likvidaciji šteta od 31.08.2017. godine odbila zahtev tužioca, sa obrazloženjem da je prema dostavljenoj medicinskoj dokumentaciji mišljenje lekara cenzora da navedena povreda nije ostavila trajne posledice u smislu umanjenja opšte radne sposobnosti- invaliditeta tužioca, kao isključive posledice povrede, a saglasno Opštim uslovima za osiguranje lica od posledica nesrećnog slučaja - nezgode.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja i okolnosti da je u vreme tužiočevog povređivanja važila Polisa osiguranja lica od posledica nesrećnog slučaja br. ..., zaključena između poslodavca tužioca - JP za podzemnu eksploataciju uglja „Resavica“ iz Resavice i tuženog Kompanija „Dunav osiguranje“ a.d.o. Beograd, prvostepeni sud je ocenio da je tuženi Kompanija „Dunav osiguranje“ a.d.o. Beograd u obavezi da tužiocu, na ime naknade štete zbog povrede na radu isplati 48.400,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 25.10.2018. godine do isplate i to na ime umanjenja opšte radne sposobnosti – invaliditeta 40.000,00 dinara, što predstavlja 5% od osigurane sume od 800.000,00 dinara i odgovara procentu delimičnog invaliditeta tužioca, i na ime dnevne naknade u slučaju prolazne nesposobnosti za rad usled nezgode od 100,00 dinara po danu, što prema broju dana koje je tužilac proveo na bolovanju daje iznos od 8.400,00 dinara.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev kao neosnovan. Prema datim razlozima, osiguravač je shodno članu 17. Opštih uslova za osiguranje lica od posledica nesrećnog slučaja (nezgode) ovlašćen da utvrđuje da li je nastupio osigurani slučaj iz polise osiguranja i da odredi konačni procenat trajnog invaliditeta prema Tabeli za određivanje trajnog gubitka opšte radne sposobnosti (invaliditeta), pa kako je tuženi Kompanija „Dunav osiguranje“ a.d.o. Beograd, kao osiguravač, odbio odštetni zahtev tužioca, jer je mišljenje lekara cenzora, dato prema dostavljenoj medicinskoj dokumentaciji, da navedena povreda nije ostavila trajne posledice u smislu umanjenja opšte radne sposobnosti- invaliditeta tužioca, odnosno da nisu ispunjeni uslovi za isplatu naknade iz osiguranja po osnovu invaliditeta osiguranog lica, to, iako je u postupku veštačenjem preko veštaka sudske medicine utvrđeno da je opšta radna sposobnost tužioca (invalidnost) usled pretpljene povrede smanjena za 5%, ne postoji osnov da se tuženi obaveže na isplatu traženih naknada. Osim navedenog, po oceni drugostepenog suda utvrđivanje potpunog ili delimičnog gubitka radne sposobnosti je u domenu nadležne lekarske komisije RFPIO, u postupku propisanom kod ostvarivanja prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja, ili eventualno u domenu lekara specijaliste medicine rada, a tužilac nije dokazao da je navedena lekarska komisija utvrdila postojanje invaliditeta kod tužioca, odnosno da je njegova radna sposobnost umanjena, ako jeste koliki je postotak umanjenja radne sposobnosti, u čemu se sastoji i koji su poslovi koje tužilac može obavljati sa preostalom radnom sposobnošću, imajući u vidu njegovu stručnu spremu i poslove koje obavlja kod tuženog JP za podzemnu eksploataciju uglja „Resavica“ iz Resavice, kao i da li je taj vid štete predviđen predmetnim osiguranjem.

Po oceni Vrhovnog suda, osnovano se revizijom tužioca ukazuje da je drugostepeni sud pogrešno primenio mateerijalno pravo kada je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev.

Članom 897. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da se ugovorom o osiguranju ugovorač osiguranja obavezuje da plati određeni iznos organizaciji za osiguranje (osiguravaču), a organizacija se obavezuje da, ako se desi događaj koji predstavlja osigurani slučaj, isplati osiguraniku ili nekom trećem licu naknadu, odnosno ugovorenu svotu ili da učini nešto drugo.

Čalnom 919. stav 1. ZOO propisano je da je kada se dogodi osigurani slučaj osiguravač dužan isplatiti naknadu ili svotu određenu ugovorom u ugovorenom roku koji ne može biti duži od četrnaest dana, računajući od kada je osiguravač dobio obaveštenje da se osigurani slučaj dogodio.

Opšti uslovi Kompanije „Dunav osiguranje“ a.d.o. Beograd za osiguranje lica od posledica nesrećnog slučaja (nezgode) u članu 6. definišu da se nesrećnim slučajem smatra svaki iznenadni i od volje osiguranika nezavisni događaj koji, delujući uglavnom spolja i naglo, na telo osiguranika, ima za posledicu njegovu smrt, potpuni ili delimični invaliditet, prolaznu nesposobnost za rad ili narušavanje zdravlja koje zahteva lekarsku pomoć. U tom smislu istim članom su nabrojani događaji koji se smatraju nesrećnim slučajem, između ostalog pod tačkom 3. da se nesrećnim slučajem smatra događaj koji nastane usled udara kakvim predmetom ili o kakav predmet. Članom 10. Opštih uslova predviđeno je da kada nastane osigurani slučaj osiguravač isplaćuje iznose utvrđene u ugovoru o osiguranju i to pod tačkom 3. procenat od osigurane sume koji odgovara procentu delimičnog invaliditeta, ako je usled nesrećnog slučaja kod osiguranika nastupio delimični invaliditet a pod tačkom 4. dnevnu nakandu ako je osiguranik usled nesrećnog slučaja bio privremeno nesposoban za rad, odnosno za vršenje svog redovnog zanimanja.

U konkretnom slučaju, u vreme važenja polise osiguranja zaključene shodno članu 901. stav 1. ZOO u pisanoj formi i potpisanoj od strane ugovarača – tužiočevog poslodavca i tužene Kompanije „Dunav osiguranje“ a.d.o. Beograd, došlo je do nastupanja osiguranog slučaja, na taj način što je tužilac usled ispadanja komada uglja iz krovine hodnika pri popravci podgrade i udara jednog većeg komada jalovine iz desnog krovnog dela rudne jame u levo koleno i desno stopalo pretpeo laku telesnu povredu u vidu nagnječenja mekih tkiva desnog stopala, koja je kod tužioca, prema nalazu i mišljenju sudskog veštaka medicinske struke, ostavila posledice u vidu ograničene aktivne i pasivne pokretljivosti u prstima desnog stopala, tako da je njegova opšta radna sposobnost u skladu sa Tabelama za određivanje procenta trajnog gubitka opšte radne sposobnosti (invaliditeta) kao posledica nesrećnog slučaja (nezgode) po tač. 224. i 225. smanjena za 5%, a usled zadobijene povrede tužilac je bio na bolovanju 84 dana.

Kako prema Polisi osiguranja osigurana suma za slučaj invaliditeta osiguranog lica iznosi 800.000,00 dinara, a dnevna naknada iznosi 100,00 dinara, to je primenom člana 919. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, u vezi odredbi Opštih uslova Kompanije „Dunav osiguranje“ a.d.o. Beograd za osiguranje lica od posledica nesrećnog slučaja (nezgode) po oceni Vrhovnog suda tuženi u obavezi da tužiocu usled nastupanja osiguranog slučaja isplati procenat od osigurane sume koji odgovara procentu delimičnog invaliditeta tužioca (5%) i dnevnu naknadu zbog nesposobnosti za rad 84 dana koje vreme je tužilac zbog nastupanja nesrećnog slučaja proveo na bolovanju odnosno bio privremeno nesposoban za rad, kako je to pravilno zaključio i prvostepeni sud.

Nasuprot stanovištu drugostepenog suda da tužbeni zahtev nije osnovan, jer je osiguravač ovlašćen da utvrdi da li je nastupio osigurani slučaj i da odredi konačni procenat trajnog invaliditeta prema Tabeli za određivanje trajnog gubitka opšte radne sposobnosti (invaliditeta), a da je tuženi odbio odštetni zahtev tužioca, jer je mišljenje lekara cenzora da navedena povreda nije ostavila trajne posledice u smislu umanjenja opšte radne sposobnosti- invaliditeta tužioca, kao i da u odsustvu nalaza lekarske komisije RF PIO tužilac nije dokazao postojanje umanjenja radne sposobnosti (invaliditeta), po oceni Vrhovnog suda tužilac je shodno članu 228. ZPP bitnu činjenicu za odluku o tužbenom zahtevu za isplatu naknade iz osiguranja po osnovu delimičnog invaliditeta i dnevne navnake zbog privremene nesposobnosti za rad dokazao veštačenjem preko veštaka medicinske struke, koje je kao dokazno sredstvo propisano članom 259. ZPP.

Mišljenje lekara cenzora osiguravača nije obavezujuće za sud, tim pre što je isto dato bez neposrednog pregleda tužioca, dok je u toku postupka pred sudom veštak sudske medicine nalaz i mišljenje dao nakon neposrednog pregleda tužioca i celokupne medicinske dokumentacije i dao obrazloženo mišljenje da se povreda tužioca prema Tabeli tuženog za utvrđivanje procenta trajnog gubitka opšte radne sposobnosti (invaliditeta) kao isključive posledice nezgode na radu svrstava u tačku 224. i 225. usled koje je kod tužioica nastupio delimični invaliditet (umanjena radna sposobnost za 5%) Pored navedenog, u konkretnom slučaju se ne radi o utvrđivanju invaliditeta u smislu propisa o penzijskom i invalidskom osiguranju za koji nije nadležan sud, već u smislu propisa o naknadi štete iz ugovora o osiguranju u visini predviđenoj Polisom osiguranja čiji je sastavni deo Tabela za određivanje procenta trajnog gubitka opšte radne sposobnosti (invaliditeta).

Iz navedenih razloga Vrhovni sud je primenom člana 416. stav 1. ZPP, stavom prvim izreke preinačio drugostepenu presudu tako što je odbio, kao neosnovanu žalbu tuženog i potvrdio prvostepenu presudu u usvajajućem delu odluke o glavnom zahtevu, kao i odluku o troškovima parničnog postupka sadržanu u prvostepenoj presudi koja je doneta pravilnom primenom odredbi čl. 153, 154. i 163. ZPP, Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata i Taksene tarife iz Zakona o sudskim taksama, prema konačnom uspehu tužioca u sporu.

Tužiocu prema uspehu revizijskom postupku, primenom odredbi čl. 153, 154. i 163. ZPP i prema vrednosti predmeta spora pobijenog dela pravnosnažne presude (48.400,00 dinara) pripada pravo na naknadu troškova revizijskog postupka u ukupnom iznosu od 46.180,00 dinara i to za sastav revizije u iznosu od 27.000,00 dinara, primenom Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata i sudske takse na reviziju u iznosu od 7.672,00 dinara i na odluku o reviziji u iznosu od 11.508,00 dinara, primenom Taksene tarife iz Zakona o sudskim taksama.

Iz navedenih razloga, primenom člana 165. ZPP odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Branka Dražić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković