U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Marine Milanović i Dragane Boljević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Milovan Đurić, advokat iz ..., protiv tuženog Privrednog društva „Erozija“ AD Valjevo, čiji je punomoćnik Banko Ivković, advokat iz ..., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1044/19 od 09.07.2020. godine, u sednici veća održanoj 25.11.2021. godine doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1044/19 od 09.07.2020. godine.

ODBIJA SE zahtev tužioca za naknadu troškova sastava odgovora na reviziju.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Valjevu P1 317/18 od 29.01.2019. godine, stavom prvim izreke odbijen je tužbeni zahtev kojim je traženo da se poništi rešenje tuženog br. .. od 30.08.2017. godine, kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu br. .. od 08.11.2012. godine i aneks ugovora o radu br. 2 od 18.07.2013. godine, što je tuženi dužan da prizna i trpi, i da se obaveže tuženi da tužioca vrati na poslove NK radnika u radnoj jedinici „BB“. Stavom drugim izreke obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 125.750,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1044/19 od 09.07.2020. godine, stavom prvim izreke preinačena je presuda Osnovnog suda u Valjevu P1 317/18 od 29.01.2019. godine, u stavu prvom izreke i poništeno rešenje tuženog br. .. od 30.08.2017. godine, kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu br. .. od 08.11.2012. godine i aneks ugovora o radu br. 2, zaključen 18.07.2013. godine, što je tuženi dužan da prizna i obavezan je tuženi da tužioca vrati na poslove NK radnika u radnoj jedinici „BB“. Stavom drugim izreke preinačeno je rešenje o troškovima postupka sadržano u prvostepenoj presudi, tako što je obavezan tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 182.000,00 dinara, dok je zahtev tuženog za naknadu troškova parničnog postupka u iznosu od 125.750,00 dinara, odbijen kao neosnovan. Stavom trećim izreke obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove drugostepenog postupka u iznosu od 33.000,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava, pobijajući i odluku o troškovima postupka.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Drugostepeni sud je potpuno i pravilno primenio odredbe procesnog zakona, koje su bile od uticaja na donošenje zakonite i pravilne presude, tako de se revizijom neosnovano ukazuje na bitnu povredu odredba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP, u postupku pred drugostepenim sudom.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio zaposlen kod tuženog na poslovima NK radnik u Radnoj jedinici „BB“ po ugovoru o radu od 08.11.2012. godine i aneksu tog ugovora od 18.07.2013. godine. Rešenjem tuženog br. .. od 30.08.2017. godine, tužiocu je otkazan ugovor o radu jer se nije izjasnio na ponudu za zaključenje ugovora o radu – prečišćen tekst, koji mu je ponuđen radi premeštaja na drugo odgovarajuće radno mesto zbog potreba procesa i organizacije rada. Prema razlozima osporenog rešenja, tuženi je uputio tužiocu pisanu, obrazloženu ponudu za zaključenje aneksa ugovora o radu u cilju premeštaja na drugi odgovarajući posao dana 01.08.2017. godine zbog potrebe procesa i organizacije rada, uz rok od 8 dana za izjašnjenje na ponudu. Razlozi za izmenu ugovorenih uslova rada su usklađivanje ugovora o radu sa Kolektivnim ugovorom tuženog br. .. od 28.02.2017. godine i novim Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova br. .. od 13.04.2017. godine. Tužilac je upozoren o posledicama propuštanja odgovora na ponudu, ali se na ponudu nije izjasnio u roku od 8 dana i niji potpisao novi ugovor o radu. Takođe, tužiocu je ugovor o radu otkazan i zbog neopravdanog propuštanja da podnese zahtev za procenu radne sposobnosti, saglasno čl. 8. i 9. Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom i članom 20. stav 2. tač. 1, 2. i 13. Ugovora o radu. Poslodavac je imao u vidu da tužilac ima zdravstvene smetnje, koje su utvrđene od strane Zdravstvenog centra Valjevo, Kabinet za neurologiju, jer se od 2006. godine leči od epilepsije o da po uputstavu poslodavca, tužilac nije podnosio zahtev za procenu radne sposobnosti organizaciji nadležnoj za poslove zapošljavanja. Naime, tužilac je pokrenuo postupak radi utvrđenja procene radne sposobnosti dana 27.03.2014. godine, ali taj postupak je obustavljen 13.05.2014. godine, nakon izjave tužioca o odustajanju od dalje procedure utvrđivanja invaliditeta. Tužilac je po drugi put podneo zahtev za utvrđenje invaliditeta 23.05.2014. godine, ali je usled odustajanja tužioca, postupak i po tom zahtevu obustavljen 11.12.2015. godine. Pre donošenja osporenog rešenja, tuženi je dana 10.07.2017. godine, uputio tužioca da se obrati Nacionalnoj službi za zapošljavanje radi kategorizacije invaliditeta, što je tužilac propustio. Na taj način je po oceni poslodavca, svojom krivicom učinio povredu radne obaveze ili nediscipline utvrđene ugovorom o radu, i to neizvršavanje odluka i naloga direktora ili neposrednog rukovodioca (tačka 1. ugovora); nesprovođenje odluka poslodavca (tačka 2. ugovora); neprijavljivanje poslodavcu okolnosti koje utiču ili bi mogle da utiču na obavljanje poslodavca (tačka 13).

Tokom postupka je utvrđeno da je tuženi je 10.07.2017. godine uputio tužioca u Nacionalnu službu za zapošljavanje, da se odmah po prijemu uputstva javi toj službi, radi procene invaliditeta. Zbog nemogućnosti da zakaže neurološki pregled blagovremeno, dana 01.08.2017. godine, tužilac nije mogao da kompletira medicinsku dokumentaciju i da po uputstvu poslodavca, sprovede postupak pred Nacionalnom službom za zapošljavanje radi utvrđivanja invalidnosti. Takođe, na tekstu ponude za zaključenje ugovora o radu – prečišćen tekst br. .. od 27.04.2017. godine čiji je sastavni deo nacrt aneksa ugovora o radu br. .. od 27.04.2017. godine, tužilac je službenom beleškom potvrdio da je dana 01.08.2018. godine primio prečišćen ponude, kao i aneks ugovor o radu koji je zaveden pod br. .. od 31.07.2017. godine.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je ocenio da se tužilac u ostavljenom roku od 8 dana, nije izjasnio na ponudu za izmenu ugovorenih uslova rada, što se smatra odbijanjem ponude za zaključenje aneksa ugovora o radu, zbog čega je po oceni suda nastao otkaznog razloga iz člana 179. stav 5. tačka 2. Zakona o radu. Isto tako, prvostepeni sud zaključuje da je po uputstvu poslodavca, tužilac bez opravdanog razloga odbio da podnese zahtev radi procene radne sposobnosti, što predstavlja nepoštovanje radne discipline, usled čega je poslodavac zaposlenom mogao da otkaže ugovor o radu, primenom člana 179. stav 4. Zakona o radu – zbog odbijanja lekarskog pregleda i procene radne sposobnosti. Po oceni prvostepenog suda, poslodavac nije bio u obavezi da tužiocu uputi upozorenje, jer sud smatra da otkazni razlog iz člana 179. stav 4. Zakona o radu, nije otkazni razlog disciplinskog karaktera. Stoga je zaključio da je osporeno rešenje zakonito i odbio tužbeni zahtev za vraćanje tužioca vrati na rad.

Suprotno, po oceni drugostepenog suda, odbijanje zaposlenog da izvrši analizu svog zdravstvenog stanja, ima karakter otkaznog razloga disciplinskog karaktera, u kom slučaju postoji obaveza poslodavca da zaposlenog upozori o razlozima za otkaz ugovora o radu, u smislu odredbe člana 180. st. 1. i 2. Zakona o radu, što je u konkretnom slučaju izostalo i što osporeno rešenje čini nezakonitim. Takođe, po oceni drugostepenog suda ponuda iz člana 171. stav 1. tačka 1. Zakona o radu, za zaključenje aneksa ugovora o radu nije bila određena ni konkretna, zbog čega odbijanje takve ponude ne predstavlja razlog za otkaz iz člana 179. stav 5. tačka 2. Zakona o radu. Drugostepeni sud je ponudu za zaključenje aneksa ugovora o radu tumačio u skladu odredbom člana 32. Zakona o obligacionim odnosima, prema kome ponuda, odnosno predlog za zaključenje ugovora treba da sadrži sve bitne sastojke ugovora, tako da bi se prihvatanjem takvog predloga ugovor mogao zaključiti.

Vrhovni kasacioni sud prihvata pravno stanovište drugostepenog suda.

Ugovor o radu iz člana 33 Zakona o radu je formalan ugovor, tako da ponuda za izmenu ugovorenih uslova rada (aneks ugovora), treba da sadrži sve bitne elemente aneksa ugovora o radu, da bi se takav ugovor mogao zaključiti. Shodno navedenom, ukoliko ponuda ne sadrži razloge za izmenu ugovora, ni odredbe ugovora koje se menjaju, kao u ovom slučaju, otkaz je nezakonit. Suprotno revizijskim navodima, upošteni navod da se ponuda daje zbog usklađivanja pojedičnih ugovora o radu sa Pravilnikom tuženog i Granskim kolektivnim ugovorom, kao ni činjenica da su tužiocu ponuđeni odgovarajući poslovi, i po oceni revizijskog suda nisu dovoljni, jer za navedene činjenice tužilac nije mogao da zna u fazi koja je prethodila zaključenju aneksa, pa samim tim nije bio upoznat sa bitnim elementima aneksa ugovora o radu. Stoga je pravilna ocena drugostepenog suda da je tužilac imao pravo da odbije takvu ponudu, te da je otkaz ugovora o radu, na osnovu člana 179. stav 5. tačka 2. Zakona o radu, nezakonit.

Pravilna je ocena drugostepenog suda da je otkazni razlog iz člana 179. stav 4. Zakona o radu– odbijanje lekarskog pregleda i procene radne sposobnosti, otkazni razlog disciplinskog karaktera, tako da je postojala obaveza poslodavca da pre otkaza, po tom osnovu, zaposlenom uputi upozorenje o razlozima za otkaz, u smislu člana 180. st. 1. i 2. Zakona o radu, što tuženi nije učinio, zbog čega je tužiočevo pravo na odbranu povređeno, pa je i iz tog razloga otkaz nezakonit. Pri tome, tužilac nije odbijao lekarski pregleda i procenu radne sposobnosti, s obzirom da 31.07.2017. godine zbog nedostatka termina kod neurologa i nemogućnosti obavljanja specijalističkog pregleda, nije mogao da kompletira svoju medicinsku dokumentaciju, dakle, njegov nedolazak na pregled bio je opravdan.

Imajući u vidu da je tužiocu nezakonito prestao radni odnos, tuženi je u obavezi da ga vrati na rad primenom člana 191. stav 1. Zakona o radu.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Zahtev tužioca za naknadu troškova revizijskog postupka nije osnovan, budući da odgovor na reviziju nije bio nužan i neophodan, te tužiocu ne pripada pravo na naknadu troškova tog postupka, u smislu odredbe člana 165. ZPP, a u vezi člana 154. stav 1. ZPP.

Predsednik veća-sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić