Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila u radnom odnosu kod tuženog od 2006. godine do 09.04.2019. godine. Tužilja je u tom periodu bila raspoređivana na različita radna mesta. Tuženi upravlja poslovnim ... na tri pijace u Zrenjaninu.

Od 03.05.2018. godine kada je raspoređena na radno mesto referenta za poslovni prostor, tužilja nije bila ovlašćena da vrši naplatu rezervacije tezgi. Tužilja je i nakon 03.05.2018. godine nastavila da se ponaša prema korisnicima tezgi kao da i dalje obavlja poslove izdavanja tezgi. Sa svog računara tužilja je imala pristup svim programima pijačne uprave. Sačinjavala je ugovore o rezervaciji prodajnog mesta.

Tužilji je dostavljeno upozerenje na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu od 22.03.2019. godine zbog učinjene povrede radne obaveze iz člana 179. stava 2. tačaka 1. i 2. ZOR i člana 137. stava 2. tačaka 1. i 2. KU tuženog od 25.10.2018. godine. U upozorenju je navedeno da se tužilja dogovorila sa korisnikom tezge broj ... na ... pijaci BB da počev od 01.01.2016. godine od nje uzima pijačnu robu, a da umesto nje plaća mesečnu rezervaciju za tezgu, što nije učinila. U periodu od 01.01.2016. godine do 31.12.2018. godine tuženom nije uplaćena rezervacija za 22 meseca čime je za tuženog nastala šteta u iznosu od 177.760,00 dinara. Tužilja je od VV, korisnika tezge ... na ... pijaci, uzela iznos od 12.000,00 dinara kako bi u njegovo ime platila rezervaciju prodajnog mesta, a dala je korisniku tezge lažni račun od 24.11.2018. godine na kojem je rukom upisan broj fiskalnog računa ... koji se odnosi na račun od 01.11.2018. godine. Tužilja je novac uplatila na blagajni tuženog nakon 16 dana tek pošto su blagajnice ustanovile nepravilnost u dokumentaciji kod imenovanog korisnika. Tužilja je od GG prilikom zaključenja ugovora o rezervaciji od 01.09.2018. godine za prodajno mesto broj ... na ... pijaci uzela iznos od 12.000,00 dinara za rezervaciju, a novac nije uplatila na blagajni tuženog. GG nikad nije dobila račun za tezgu, ni fiskalni račun. Tužilja je od DD prilikom zaključenja ugovora o rezervaciji za prodajno mesto broj ... na ... pijaci uzela iznos od 12.000,00 dinara za rezervaciju, a novac nije uplatila na blagajni tuženog. Tužilja je DD dala ugovor, kopiju lažnog računa od 23.11.2018. godine na kojem je rukom upisan broj fiskalnog računa ... koji se odnosi na račun od 01.11.2018. godine.

Rešenjem tuženog broj ...-... od 09.04.2019. godine tužilji je otkazan ugovor o radu zbog nesavesnog ili nemarnog izvršavanja radne obaveze, zloupotrebe položaja ili prekoračenja ovlašćenja iz člana 179. stava 2. tačaka 1. i 3. Zakona o radu i člana 137. stava 2. tačaka 1. i 2. KU tuženog i obavezana je da tuženom naknadi materijalnu štetu u iznosu od 201.760,00 dinara.

Članom 137. stavom 2. tačkama 1. i 2. KU tuženog je propisano da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji svojom krivicom učini povredu radne obaveze ako nesavesno ili nemarno izvršava radne obaveze i ako zloupotebi položaj ili prekorači ovlašćenje.

Prema stanovištu nižestepenih sudova, tužbeni zahtev je odbijen primenom člana 179. stava 2. tačaka 1. i 2. ZOR jer je utvrđeno da je tužilja svojom krivicom učinila povredu radnih obaveza, pri čemu je postupak otkazivanja ugovora o radu sproveden u skladu sa odredbama članova 180, 184. i 185. ZOR.

Revizijom se neosnovano ukazuje na pogrešnu primenu meterijalnog prava. Iz utvrđenih činjenica proizlazi da je tužilja povredila radne obaveze jer je od korisnika tezgi uzimala i zadržavala novac za rezervaciju u periodu kada to nije bio zadatak radnog mesta na koje je raspoređena i jer je dogovorom sa korisnikom tezge BB omogućila korisniku da ne plaća rezervaciju tezge u periodu od 22 meseca. Činjenica da su u rešenju o otkazu ugovora o radu navedene sve povrede radne obaveze propisane članom 179. stava 2. tačaka 1. i 2. ZOR ne čini rešenje nezakonitim jer su utvrđene konkretne radnje tužilje koje predstavljaju povredu radnih obaveza. Tužilja nije imala pravo da sa korisnicima tezgi dogovara drugačiji način plaćanja od onog koji je ustanovio tuženi jer je tužilja istupala prema korisnicima u svojstvu zaposlenog kod tuženog, zbog čega su neosnovani revizijski navodi da su postupci tužilje u skladu sa članovima 10. i 453. ZOO. Takvo postupanje tužilje predstavlja upravo zloupotrebu položaja i prekoračenje ovlašćenja. Obaveza tužilje da tuženom naknadi štetu iz rešenja o otkazu ugovora o radu ne može se izvršiti prinudnim putem. Postupak kod poslodavca za utvrđenje postojanja i visine štete je jedino preduslov za pokretanje sudskog spora. Stoga predmetno rešenje o otkazu ugovora o radu nije nezakonito bez obzira na pravilnost sprovedenog postupka za naknadu štete kod tuženog. Shodno navedenom, rešenje o otkazu ugovora o radu je zakonito jer je tužilja svojom krivicom učinila povredu radnih obaveza iz člana 179. stava 2. tačaka 1. i 3. Zakona o radu i člana 137. stava 2. tačaka 1. i 2. KU tuženog.

Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 414. stava 1. ZPP odlučio kao u izreci.

Vrhovni kasacioni sud je, primenom člana 165. stava 1. u vezi člana 153. ZPP, odbio zahtev tužilje za naknadu troškova rvizijskog postupka jer nije uspela u ovom postupku.

Predsednik veća-sudija

dr Dragiša B. Slijepčević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić