.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 3314/2022
15.03.2023. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragane Marinković, predsednika veća, Marine Milanović i Zorice Bulajić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Jasmina Mihailović, advokat iz ..., protiv tužene Predškolske ustanove „Milica Nožica“ iz Valjeva, radi isplate, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1071/22 od 13.05.2022. godine, u sednici održanoj 15.03.2023. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1071/22 od 13.05.2022. godine.
ODBIJA SE kao neosnovan zahtev tužioca za naknadu revizijskih troškova.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Valjevu P1 219/21 od 13.12.2021. godine, stavom prvim i drugim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i obavezana tužena da tužiocu za period od novembra 2018. godine do jula 2019. godine, isplati na ime naknade za ishranu u toku rada iznos od 47.805,73 dinara i na ime regresa za korišćenje godišnjeg odmora iznos od 22.987,75 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti do isplate na opredeljene pojedinačne iznose. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 51.463,48 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1071/22 od 13.05.2022. godine, stavom prvim izreke, preinačena je prvostepena presuda tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tužena da mu za period od 01.11.2018. godine do 31.07.2019. godine, isplati na ime naknade za ishranu u toku rada iznos od 47.805,73 dinara i na ime regresa za korišćenje godišnjeg odmora iznos od 22.987,75 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom počev od dospelosti svakog pojedinačnog mesečnog iznosa do konačne isplate, te je odbijen zahtev tužioca za naknadu troškova parničnog postupka, a obavezan tužilac da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 3.900,00 dinara. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženoj naknadi troškove drugostepenog postupka u iznosu od 3.900,00 dinara.
Protiv pravosnažne presude donete u drugom stepenu reviziju je blagovremeno izjavio tužilac, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, s pozivom na odredbu člana 403. i 404. ZPP.
Imajući u vidu da je prvostepena presuda preinačena, odnosno da je revizija dozvoljena po odredbi člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP, to nije bilo mesta odlučivanju o reviziji tužioca kao o posebnoj.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu primenom člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP („Službeni glasnik RS“ 72/11 ... 18/20) i utvrdio da je revizija neosnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, niti ima drugih bitnih povreda odredaba parničnog postupka.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je u spornom periodu bio zaposlen kod tužene i obavljao poslove ... sa utvrđenim koeficijentom za obračun plate 8,23. U spornom periodu tužena je obračunavala i isplaćivala platu tužiocu tako što je osnovicu množila sa koeficijentom radnog mesta, a zatim tako obračunatu platu po potrebi dopunjavala do iznosa minimalne zarade. Na obračunskim listama plate za tužioca nisu iskazivane naknade za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora kao posebne stavke. Visina potraživanja je utvrđena ocenom nalaza i mišljenja sudskog veštaka za ekonomsko- finansijsku oblast, a na osnovu prisustva na radu tužioca i parametara iz ranijeg Opšteg kolektivnog ugovora.
Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev, smatrajući da tužiocu u spornom periodu nisu isplaćivane naknade na ime troškova za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora, s obzirom na to da kada se koeficijent tužioca pomnoži sa cenom rada, plata nije odgovarala ni visini minimalne zarade, iz čega proizlazi da u koeficijentu za obračun plate tužioca nisu bile sadržane predmetne naknade.
Drugostepeni sud je preinačio takvu odluku i primenom odredaba Zakona o platama u državnim organima i javnim službama, odbio tužbeni zahtev tužioca.
Prema stanovištu Vrhovnog kasacionog suda, drugostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo.
Odredbom člana 1. stav 1. tačka 3. Zakona o platama u državnim organima i javnim službama („Službeni glasnik RS“ br. 34/01 ... 21/16) koji se primenjuje i na predškolske ustanove, propisano je da se ovim zakonom uređuje način utvrđivanja plata, dodataka, naknada i ostalih primanja izeđu ostalih i zaposlenih u javnim službama koje se finansiraju iz budžeta Republike, autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave. Članom 4. stav 2. istog zakona, propisano je da koeficijent za obračun plate sadrži i dodatak na ime naknade za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora.
Koeficijenti za obračun i isplatu plate zaposlenih u predškolskim ustanovama određeni su Uredbom o koeficijentima za obračun i isplatu plata zaposlenih u javnim službama („Službeni glasnik RS“ br. 44/01 sa izmenama). Vlada Republike Srbije i reprezentativni sindikati zaključili su Poseban kolektivni ugovor za zaposlene u ustanovama predškolskog vaspitanja i obrazovanja čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave („Službeni glasnik RS“ br. 43/17 i 97/20) kojim su pored ostalog uredili prava, obaveze i odgovornosti iz rada i po osnovu rada zaposlenih u predškolskim ustanovama kojima se sredstva za plate obezbeđuju u budžetu Republike Srbije. Međutim, imajući u vidu da istim nije ugovoreno i pravo zaposlenih na isplatu naknada za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora, proizlazi da kada su u pitanju navedene naknade na zaposlene u predškolskim ustanovama se primenjuju odredbe Zakona o platama u državnim organima i javnim službama. Ovim zakonom je propisano da koeficijent izražava složenost poslova, odgovornost, uslove rada i stručnu spremu, kao i da sadrži dodatak na ime naknade za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora. Takođe, iako se iz koeficijenta osnovne plate za tužioca od 8,23, i u isplatnim listama, ne vidi koji procenat ili nominalni iznos predstavljaju navedene naknade, sama ta činjenica ne stvara osnov za njihovu isplatu na način kako je to prvostepeni sud utvrdio (parametrima iz Opšteg kolektivnog ugovora iz 2008. godine), niti podrazumeva da deo koeficijenta tužioca pouzdano ne sadrži predmetne troškove. Kod ovako utvrđene činjenične i pravne situacije, po oceni Vrhovnog kasacionog suda tužilac nema pravo na tražene naknade, kako je pravilno zaključio i drugostepeni sud, jer mu je tužena platu obračunavala i isplaćivala u skladu sa utvrđenim koeficijentom (u kojem su prema zakonskoj odredbi sadržani dodaci za ishranu i regres), zbog čega je revizija tužioca odbijena.
Iz navedenih razloga, primenom člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke. Tužilac nije uspeo u revizijskom postupku, pa je odbijen njegov zahtev za naknadu revizijskih troškova, primenom člana 165. stav 1. ZPP.
Predsednik veća – sudija
Dragana Marinković,s.r.
Za tačnost otpravka
upravitelj pisarnice
Marina Antonić
