U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti, a u postupku pred drugostepenim sudom nema propusta u primeni odredaba ZPP, pri čemu drugostepena presuda sadrži ocenu bitnih žalbenih navoda koji su od odlučnog značaja. Nema ni bitne povrede iz člana 374. stav 1. u vezi sa članom 8. ZPP na koju se ukazuje u reviziji, s obzirom da se pravilo o oceni dokaza primenjuje samo u situaciji kada se drugostepena odluka donosi posle rasprave održane pred tim sudom. Nije relevantno revizijsko ukazivanje na postojanje bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, jer ova bitna povreda odredaba parničnog postupka, u smislu člana 407. stav 1. Zakona o parničnom postupku, nije dozvoljen revizijski razlog.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je u periodu od 09.12.2016. godine do 31.05.2021. godine, radila kod tuženog na osnovu više zaključenih ugovora o radu na određeno vreme i aneksa ugovora o radu radi obavljanja poslova ..., u Obračunskoj jedinici .. . Tužilja je od momenta stupanja na rad kod tuženog od 09.12.2016. godine do prestanka radnog odnosa 31.05.2021. godine, bez prekida obavljala iste poslove, koji su sistematizovani kod tuženog. Na osnovu rešenja tuženog od 28.05.2021. godine, tužilji je prestao radni odnos sa danom 31.05.2021. godine, zbog isteka vremena na koji je zaključen ugovor o radu. Iako je tužilja sa tuženim zaključila više ugovora o radu na određeno vreme i aneksa, a koji su menjani u pogledu trajanja i zbog potrebe realizacije različitih projekata tuženog, tužilja je u navedenom periodu kod tuženog radila neprekidno, na istom radnom mestu i obavljala iste poslove, jer je potreba za istim bila stalna, a ne zbog povećanog obima posla ili realizacije projekata.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su zaključili da je rešenje o otkazu ugovora o radu od 28.05.2021. godine nezakonito, zbog čega je isto poništeno i utvrđeno da je tužilja kod tuženog zasnovala radni odnos na neodređeno vreme na osnovu člana 37. Zakona o radu.

Po oceni Vrhovnog suda, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo.

Odredbom člana 37. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, broj 24/05, ... 75/14), propisano je da ugovor o radu može da se zaključi na određeno vreme, za zasnivanje radnog odnosa čije je trajanje unapred određeno objektivnim razlozima koji su opravdani rokom ili izvršenjem određenog posla ili nastupanjem određenog događaja, za vreme trajanja tih potreba (stav 1), poslodavac može zaključiti jedan ili više ugovora o radu iz stava 1. ovog člana na osnovu kojih se radni odnos sa istim zaposlenim zasniva za period koji sa prekidima ili bez prekida ne može biti duži od 24 meseca (stav 2), ako je ugovor o radu na određeno vreme zaključen suprotno odredbama ovog zakona ili ako zaposleni ostane da radi kod poslodavca najmanje pet radnih dana po isteku vremena za koje je ugovor zaključen, smatra se da je radni odnos zasnovan na neodređeno vreme (stav 6).

Saglasno navedenom, za primenu citiranih zakonskih odredaba potrebno je imati u vidu da se više zaključenih ugovora o radu na određeno vreme (sukcesivni ugovori) imaju smatrati jednim ugovorom. Ako zaposleni radi na poslovima (čije je trajanje unapred određeno objektivnim razlozima koji su opravdani rokom ili izvršenjem određenog posla ili nastupanjem određenog događaja, za vreme trajanja tih potreba u smislu citirane odredbe člana 37. stav 1. Zakona o radu), ukupno trajanje rada po više ugovora ne može biti duže od 24 meseca. Za preobražaj radnog odnosa je dovoljno da zaposleni radi još pet radnih dana po isteku 2 godine (24 meseca) kao u konkretnom slučaju.

U konkretnom slučaju tužilja je sa tuženim zaključila više ugovora o radu na određeno vreme i aneksa ugovora o radu, za period duži od dve godine neprekidnog rada, (od 09.12.2016. godine do 31.05.2021. godine) u kome je obavljala iste sistematizovane poslove „...“. Zaključivanjem više ugovora na određeno vreme sa više aneksa ugovora tuženi je postupao protivno odredbama zakona kojima je regulisan rad na određeno vreme, čime je zloupotrebio prava poslodavca. S obzirom na to da je tužilja neprekidno radila duže od četiri godina na istim poslovima, a da je tuženi kao poslodavac zloupotrebio prava iz Zakona o radu, proizlazi zaključak da su po isteku 24 meseca, nastali uslovi iz člana 37. stav 6. Zakona o radu za prerastanje radnog odnosa na određeno vreme u radni odnos na neodređeno vreme, jer je tužilja i nakon 10.12.2018. godine do 31.05.2021. godine nastavila da radi kod tuženog na osnovu saglasnosti poslodavca (imala je zaključene anekse ugovora o radu). Imajući u vidu navedeno, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da je, došlo do preobražaja radnog odnosa na određeno vreme u radni odnos na neodređeno vreme, u smislu odredbe člana 37. stav 1. i 6. Zakona o radu. Zato su neosnovani revizijski navodi tuženog kojima se ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Revizijski navodi da je tužilja zasnovala radni odnos na određeno vreme usled povećanog obima posla i realizacije projekata tuženog po ugovorima, su bez uticaja. Po oceni Vrhovnog suda navedena oklonost nema značaja, zato što je do preobražaja radnog odnosa na određeno vreme u radni odnos na neodređeno vreme došlo istekom 24 meseca rada tužilje, na istim sistematizovanim poslovima na kojima je postojala stalna potreba za radom tužilje, a za suprotno, kako to pravilno zaključuju sudovi, tuženi nije pružio dokaze.

S obzirom da je tužilji radni odnos na određeno vreme prerastao u radni odnos na neodređeno vreme, to je pravilno kao nezakonito poništeno osporeno rešenje o prestanku radnog odnosa zbog isteka roka na koji je zasnovan, jer se preobraženi radni odnos, sada kao radni odnos na neodređeno vreme, ne može zakonito otkazati zbog proteka vremena. Neosnovani su revizijski navodi tuženog da je pogrešno primenjeno materijalno pravo u pogledu zahteva tužioca za vraćanje na rad, iz kog razloga su nižestepeni sudovi pravilno primenili odredbu člana 191. Zakona o radu, kojim je predviđena mogućnost vraćanja zaposlenog na rad u slučaju nezakonitog otkaza ugovora o radu.

Pravilno je odlučeno i o naknadi troškova postupka na osnovu članova 153. stav 1. i 154. ZPP.

Kako se ostalim navodima revizije osporava ocena izvedenih dokaza i utvrđeno činjenično stanje, zbog čega se revizija ne može izjaviti prema članu 407. stav 2. ZPP, to je primenom člana 414. ZPP, Vrhovni sud odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić