U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Jelene Borovac i Dragane Marinković, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Miodrag Rajković, advokat iz ..., protiv tuženog ''BB'' AD iz ..., čiji je punomoćnik Dragan Popović, advokat iz ..., radi utvrđenja i preobražaja radnog odnosa, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3641/16 od 19.09.2017. godine, u sednici održanoj 05.03.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3641/16 od 19.09.2017. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Brusu P1 169/14 od 02.06.2016. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se utvrdi prema tuženom poslodavcu da je tužilac zasnovao radni odnos na neodređeno vreme 01.04.2014. godine po osnovu ugovora o privremeni i povremenim poslovima kao i da se obaveže tuženi da tužioca vrati na rad na radno mesto koje je tužilac obavljao pre prestanka rada. naknadi troškove parničnog postupka. Stavom drugim izreke, odlučeno je da će o tužbenom zahtevu za naknadu štete i o troškovima parničnog postupka odlučiti naknadno.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3641/16 od 19.09.2017. godine, preinačena je delimična presuda prvostepenog suda, tako što je usvojen tužbeni zahtev tužioca i utvrđeno da je tužilac zasnovao radni odnos na neodređeno vreme 01.04.2014. godine na osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima i obavezan tuženi da tužioca vrati na rad na radno mesto koje je tužilac obavljao pre prestanka rada.

Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu tuženi je izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu člana 408. ZPP (''Službeni glasnik RS'' 72/11), Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je sa tuženim u dužem vremenskom periodu zaključio niz ugovora o privremenim i povremenim poslovima bliže opisanim u nižestepenim presudama. Po svim ovim ugovorima radio je na poslovima pakovanja na brik mašini neprekidno duže od šest godina. Zaključenjem ugovora o raskidu ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova 01.04.2014. godine prestao je da važi poslednji ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova. Članom 9. navedenog ugovora od 01.04.2014. godine predviđeno je da u slučaju prestanka potrebe za privremenim i povremenim poslovima poslodavac može otkazati ugovor i pre isteka roka na koji je zaključen koji je poslodavac iskoristio zaključenjem ugovora o raskidu ovakvog ugovora, a zbog nedostatka posla kod poslodavca.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je zaključio da je tužilac sa tuženim zaključivao ugovore o privremenim i povremenim poslovima u periodu od 03.03.2008. do 05.04.2014. godine na period od 120 dana, da je kod tuženog u kontinuitetu po tom osnovu obavljao poslove kada mu je poslednji zaključen ugovor raskinut, da je u ovom periodu tužilac obavljao poslove pomoćnog radnika u punionici i poslove pakovanja na briku u magacinu gotovih proizvoda, kao i da je tužilac po isteku roka od dve godine nastavio sa radom na istovrsnim poslovima duže od pet radnih dana i to po osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima, te da nisu ispunjeni uslovi za preobražaj radnog odnosa tužioca u radni odnos na neodređeno vreme jer između parničnih stranaka tokom trajanja spornog perioda nisu zaključivani ugovori o radu na određeno vreme u smislu člana 37. Zakona o radu kojima se zasniva radni odnos već su zaključivani ugovori o privremenim i povremenim poslovima po kom osnovu se ne obavlja rad u radnom odnosu već rad van radnog odnosa. Zbog toga je prvostepeni sud zaključio da do preobražaja radnog odnosa nije moglo doći.

Suprotno, po oceni drugostepenog suda, u ovom slučaju se ne radi o preobražaju radnog odnosa već o utvrđenju postojanja radnog odnosa, odnosno zasnivanja radnog odnosa po osnovu vremena provedenog na radu kod tuženog po ugovorima o privremenim i povremenim poslovima. Imajući u vidu da je tužilac bez prekida radno angažovan kod tuženog u dužem vremenskom periodu (šest godina), očigledno je da se ne radi o privremenim i povremenim poslovima iz člana 197. stav 1. tačka 1. Zakona o radu, već da se radi o poslovima koji kod tuženog nisu predstavljali privremene i povremene poslove već poslove za kojima je postojala trajna potreba. Zbog toga je na osnovu člana 37. stav 1. Zakona o radu zaključio da je tužilac stekao status zaposlenog na neodređeno vreme, zbog čega je preinačio nižestepenu presudu i usvojio tužbeni zahtev.

Stanovište drugostepenog suda je pravilno.

Po svojoj pravnoj prirodi ugovori zaključeni između parničnih stranaka bez obzira na njihov naziv (privremeni i povremeni poslovi) u suštini predstavljaju ugovore o radu na određeno vreme. Ovi ugovori (ugovori o obavljanju privremenih i povremenih poslova) predstavljaju simulovane ugovore jer se njima prikriva ugovor o radu kao disimulovan ugovor (pravilo iz člana 66. ZOO). Kako je u postupku pred nižestepenim sudovima utvrđeno da je tužilac u periodu od šest godina obavljao istovrsne poslove kod tuženog, poslove za kojima je tuženi imao stalnu potrebu, to je drugostepeni sud pravilno utvrdio postojanje radnog odnosa između parničnih stranaka.

Kao posledica usvajanja tužbenog zahteva tužioca za utvrđenje radnog odnosa na neodređeno vreme utvrđena je obaveza tuženog da tužioca reintegriše u radni odnos (član 191. Zakona o radu).

Na osnovu člana 414. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća sudija

Zvezdana Lutovac,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić