.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 332/2015
21.10.2015. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Predraga Trifunovića, predsednika veća, Jelene Borovac, Zvezdane Lutovac, Branka Stanića i Gordane Ajnšpiler-Popović, članova veća, u sporu tužioca M.Ž. iz Š., čiji je punomoćnik D.B., advokat iz Š., protiv tužene Opštine Vladimirci, koju zastupa J.N., advokat iz V., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 660/14 od 18.08.2014. godine, u sednici održanoj 21.10.2015. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 660/14 od 18.08.2014. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 660/14 od 18.08.2014. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Pravnosnažnom presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 660/14 od 18.08.2014. godine odbijena je žalba tužioca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Šapcu P1 251/13 od 03.12.2013. godine, kojom je odbijen tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se tužena obaveže da mu naknadi štetu u vidu izgubljene plate za period od decembra 2010. do maja 2012. godine, u pojedinačno određenim mesečnim novčanim iznosima sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti do isplate, utvrđeno da je tužba u pogledu zahteva za naknadu štete u vidu izgubljene plate za period od 04.06.2010. do 30.11.2010. godine povučena, tužilac obavezan da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 25.500,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 03.12.2013. godine do isplate, a zahtev tužioca preko dosuđenog iznosa troškova, do iznosa od 36.000,00 dinara sa istom kamatom odbijen kao neosnovan. Odbijen je i zahtev tužioca za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava. Predložio je da se revizija smatra posebnom primenom čl. 404. ZPP, zbog potrebe razmatranja pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana i ujednačenja sudske prakse.
Prema čl. 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačenja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava prvog ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija (stav drugi).
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, uslovi za primenu instituta posebne revizije iz čl. 404. ZPP nisu ispunjeni. Ne postoji potreba za razmatranjem pravnog pitanja u interesu ravnopravnosti građana, u pogledu primene člana 172. Zakona o obligacionim odnosima, kojim je propisana odgovornost pravnog lica za štetu zbog nepravilnog ili nezakonitog rada njegovog organa. Pritom, uz reviziju nisu priložene pravnosnažne sudske odluke, kojima je u pogledu istog ili sličnog činjeničnog i pravnog odnosa drugačije odlučeno, čime bi eventualno bila opravdana potreba za ujednačenjem sudske prakse.
Ispitujući dozvoljenost revizije primenom čl. 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Prema noveliranom članu 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovom sporu iz radnog odnosa radi naknade štete zbog izgubljene plate podneta je 06.08.2013. godine. Na ročištu održanom 03.12.2013. godine tužilac je preinačio tužbu povećanjem tužbenog zahteva.
Imajući u vidu da se radi o sporu iz radnog odnosa, koji se odnosi na potraživanje u novcu, u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela (1.309.235,13 dinara) ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan preinačenja tužbe, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Na osnovu čl. 413. ZPP, odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća - sudija
Predrag Trifunović, s.r.
