Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Živan Živanović, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstva pravde, Beograd, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Novom Sadu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2315/17 od 25.09.2017. godine, u sednici održanoj 18.12.2019. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2315/17 od 25.09.2017. godine, kao nedozvoljena.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici P 769/15 od 27.06.2017. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca, pa je obavezana tužena da mu na ime naknade nematerijalne štete isplati iznos od ukupno 275.000,00 dinara i to: na ime pretrpljenih fizičkih bolova iznos od 100.000,00 dinara, na ime pretrpljenog straha iznos od 100.000,00 dinara i na ime duševnih bolova zbog umanjenja opšte životne aktivnosti iznos od 75.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja do konačne isplate, kao i da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 112.800,00 dinara. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev za iznos od 425.000,00 dinara od čega na ime pretrpljenih fizičkih bolova za iznos od 100.000,00 dinara, na ime pretrpljenog straha za iznos od 100.000,00 dinara i na ime duševnih bolova zbog umanjenja opšte životne aktivnosti za iznos od 225.000,00 dinara, sve sa traženom zakonskom zateznom kamatom od presuđenja, pa do isplate, kao i sa viškom zahteva za naknadu troškova parničnig postupka za iznos od 52.300,00 dinara. Odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova postupka.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2315/17 od 25.09.2017. godine, stavom prvim izreke, usvojena je žalba tužene i prvostepena presuda u usvajajućem delu odluke o tužbenom zahtevu preinačena tako što je odbijen zahtev tužioca za naknadu nematerijalne štete po osnovu pretrpljenih fizičkih bolova u iznosu od 100.000,00 dinara, po osnovu pretrpljenog straha u iznosu od 100.000,00 dinara i po osnovu duševnih bolova zbog umanjenja opšte životne aktivnosti u iznosu od 75.000,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja pa do isplate, dok je u odnosu na odbijajući deo odluke o tužbenom zahtevu žalba tužioca odbijena i prvostepena presuda potvrđena. Stavom drugim izreke, preinačena je odluka o troškovima postupka tako što je obavezan tužilac da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 18.000,00 dinara, dok je zahtev tužioca za naknadu troškova postupka odbijen kao neosnovan. Stavom četvrtim izreke obavezan je tužilac da tuženoj naknadi troškove žalbenog postupka u iznosu od 12.000,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je, blagovremeno, izjavio reviziju, zbog bitnih povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije na osnovu člana 401. stav 2. tačka 5. ranije važećeg Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 125/04, 111/09), koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. sada važećeg Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 55/14 sa izmenama) i člana 23. stav 3. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Prema odredbi člana 23. stav 3. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku, revizija je dozvoljena u svim postupcima u kojima je vrednost predmeta spora pobijanog dela prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, a koji nisu pravnosnažno rešeni do dana stupanja na snagu ovog zakona. Ovaj radni spor radi naknade štete, pokrenut je tužbom 16.06.2011. godine, a pravnosnažno je okončan 25.09.2017. godine, posle stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku.

Imajući u vidu da se radi o radnom sporu, koji se ne odnosi na zasnivanje, postojanje i prestanak radnog odnosa, u kome bi revizija po članu 439. Zakona o parničnom postupku uvek bila dozvoljena, već o radnom sporu koji se odnosi na potraživanje u novcu, u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela 700.000,00 dinara, očigledno ne prelazi dinarsku protivvredost 40.000 evra, po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to revizija tužioca nije dozvoljena.

Na osnovu člana 404. ZPP, odlučeno je kao u izreci rešenja.

Predsednik veća – sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić