.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 3322/2025
19.11.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića, Marije Terzić, Dobrile Strajina i Dragane Mirosavljević, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik advokat Vladimir Đorđević iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo zdravlja RS, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Leskovcu, radi isplate, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1949/2025 od 27.08.2025. godine, u sednici održanoj 19.11.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1949/2025 od 27.08.2025. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1949/2025 od 27.08.2025. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Bujanovcu P1 115/24 od 26.05.2025. godine, stavom prvim izreke, obavezana je tužena da tužilji na ime potraživanja koje tužilja ima prema Specijalnoj bolnici za rehabilitaciju Bujanovac po zaključku javnog izvršitelja Stanka Filipovića II 1294/23 za period od 17.04.2011. godine do 17.04.2014. godine isplati pojedinačne mesečne iznose određene u ovom stavu izreke sa zakonskom zateznom kamatom počev od dospelosti svakog pojedinačnog iznosa do isplate, troškove parničnog postupka u iznosu od 90.518,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 02.12.2015. godine do isplate i troškove izvršnog postupka pred sudom u iznosu od 13.500,00 dinara. Stavom drutim izreke obavezana je tužena da tužilji na ime troškova parničnog postupka isplati 102.020,00 dinara, s tim što će na iznos od 67.500,00 dinara teći zakonska zatezna kamata od izvršnosti do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 1949/2025 od 27.08.2025. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. ZPP.
Odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv drugostepene presude, Vrhovni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao o izuzetno dozvoljenoj u smislu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11... 18/20 i 10/23 – drugi zakon), jer u konkretnom slučaju ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse, niti potreba novog tumačenja prava, kao ni da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana.
Pobijanom presudom odlučeno je o tužbenom zahtevu tužilje kojim je traženo da se obaveže tužena da tužilji na ime duga isplati određene iznose, a po zaključku javnog izvršitelja Stanka Filipovića. O ovom pravu tužilje, kao i o istaknutom prigovoru zastarelosti potraživanja, sudovi su odlučili u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog suda u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca, sa istim ili sličnim pravnim osnovom. Razlozi na kojima su zasnovane odluke nižestepenih sudova nisu u suprotnosti sa tumačenjem materijalnog prava u pogledu solidarne odgovornosti Republike Srbije, kao osnivača tužiljinog dužnika (Specijalna bolnica za rehabilitaciju Bujanovac) koji se pretežno finansira iz ustupljenih javnih prihoda, u smislu odredbe člana 14. Zakona o stečaju. Naime, solidarna odgovornost osnivača za obaveze pravnog lica čiji je on osnivač, postoji i u slučaju ispunjenosti materijalno-pravnih uslova za otvaranje stečajnog postupka, a nad pravnim licem se ne može po zakonu sporvesti stečajni postupkak, zbog čega postoji solidarna odgovornost njegovog osnivača za obaveze tog pravnog lica. Na osnovu iznetog, Vrhovni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji, kao izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. stav 1. ZPP, te je odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 441. Zakona o parničnom postupku propisano je da je u parnicama iz radnog odnosa revizija dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Van ovih radnih sporova revizija nije dozvoljena, osim ukoliko se tužba ne odnosi na novčano potraživanje, kada se primenjuje opšti režim dopuštenosti ovog pravnog leka, prema vrednosti spora.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužbu radi isplate tužilja je podnela 09.09.2024. godine, a vrednost predmeta spora je 379.951,00 dinara.
Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, u kome pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni sud našao da revizija nije dozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Gordana Komnenić s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
