Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je zasnovala radni odnos na neodređeno vreme kod tužene počev od 14.11.2012. godine, sa radnim vremenom od 45% od punog radnog vremena, na radnom mestu nastavnika ... . Parnične stranke su zaključile ugovor o radu broj .. od 09.09.2015. godine, kojim je tužilja zasnovala radni odnos na neodređeno vreme sa nepunim radnim vremenom u trajanju od 15,55 časova nedeljno. Kod tužilje je 21.10.2016. godine nastupila privremena sprečenost za rad po propisima o zdravstvenom osiguranju, zbog održavanja trudnoće, koja će, prema potvrdi Doma zdravlja Niš od 20.10.2016. godine trajati do 19.11.2016. godine. Rešenjem direktora tužene broj .. od 16.11.2016. godine, tužilji je prestao radni odnos na osnovu odredbe člana 120. stav 4. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, usled činjenice da je u toku radnog odnosa utvrđeno da ona ne ispunjava uslove iz člana 120. stav 1. tačka 1. tog zakona, odnosno da nema odgovarajuće obrazovanje za obavljanje poslova na koje je raspoređena a koji su predviđeni članom 8. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja. Protiv tog rešenja, tužilja je izjavila prigovor koji je odbijen odlukom organa upravljanja broj .. od 30.11.2016. godine, sa obrazloženjem da tužilja ne poseduje odgovarajuće obrazovanje za obavljanje poslova na kojima je zasnovala radni odnos, a to je diploma o stečenom obrazovanju u svojoj struci – master, već poseduje diplomu osnovnih akademskih studija prvog stepena. Tužena nije dokazala da razlozi za otpuštanje tužilje nemaju veze sa njenom trudnoćom, imajući u vidu da je tužilja prethodne četiri godine radila, a da su predmetne odluke donete neposredno nakon što je kod tužilje nastupila privremena sprečenost za rad po propisima o zdravstvenom osiguranju, zbog održavanja trudnoće.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su tužbeni zahtev tužilje usvojili i poništili predmetna rešenja na osnovu kojih joj je radni odnos kod tužene prestao, pošto su zaključili da tužena nije dokazala da otkaz nije u vezi sa odsustvom radi održavanja trudnoće na osnovu odredbe člana 8. Konvencije MOR broj 183 o zaštiti materinstva („Službeni glasnik RS“ – međunarodni ugovori broj 1/10), i da tužena nije bila u mogućnosti da tužilji otkaže ugovor o radu za vreme trudnoće na osnovu odredbe člana 187. stav 1. Zakon o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/2005... 75/14).

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo imajući u vidu da tužena, na kojoj je bio teret dokazivanja te činjenice, nije dokazala da otpuštanje tužilje sa posla, za vreme trudnoće, nije u vezi sa njenom trudnoćom.

Konvencija o međunarodnoj organizaciji rada broj 183 o zaštiti materinstva, u odredbi člana 8. propisuje da se otpuštanje žene sa posla za vreme trudnoće i odsustva iz člana 4. ili 5. te Konvencije ili u periodu nakon njenog povratka na posao, propisanog domaćim zakonom ili propisima, smatra nezakonitim, osim iz razloga koji nemaju veze sa trudnoćom, porođajem i dojenjem, kao njegovom posledicom te da teret dokazivanja da razlozi otpuštanja nemaju veze sa trudnoćom, porođajem i dojenjem snosi poslodavac (stav 1).

Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Službeni glasnik RS“, br. 72/2009, 52/2011), u odredbi člana 8. propisuje obavljanje obrazovno-vaspitnog rada tako što u ustanovi obrazovno-vaspitni rad obavljaju: nastavnik, vaspitač i stručni saradnik (stav 1). Nastavnik, vaspitač i stručni saradnik jeste lice koje je steklo odgovarajuće visoko obrazovanje, pod tačkom 1, na studijama drugog stepena (master akademske studije, specijastičke akademske studije ili specijalističke strukovne studije), u skladu sa Zakonom o visokom obrazovanju („Službeni glasnik RS“, br. 76/05, 100/07-autentično tumačenje, 97/08, 44/10), počev od 10.05.2005. godine (stav 2). Uslovi za prijem u radni odnos propisani su odredbom člana 120. istog zakona tako što u radni odnos u ustanovi može da bude primljeno lice pod uslovima propisanim zakonom i ako, pod tačkom 1, ima odgovarajuće obrazovanje. Zaposlenom prestaje radni odnos ako se u toku radnog odnosa utvrdi da ne ispunjava uslove iz st. 1. i 2. ovog člana ili ako odbije da se podvrgne lekarskom pregledu u nadležnoj zdravstvenoj ustanovi (stav 5).

U konkretnom slučaju, u toku radnog odnosa tužilje, tužena je kao poslodavac, utvrdila da ona ne ispunjava uslove za obavljanje obrazovno-vaspitnog rada u smislu odredbe člana 8. stav 2. tačka 1. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, pošto nije stekla odgovarajuće obrazovanje na studijama drugog stepena (master akademske studije), pa joj je, predmetnim odlukama tužene radni odnos prestao na osnovu odredbe člana 120. stav 5. istog zakona. Međutim, Konvencija međunarodne organizacije rada broj 183 o zaštiti materinstva, propisuje teret dokazivanja da razlozi za otpuštanje nemaju veze sa trudnoćom, porođajem i dojenjem što znači da je tužena bila dužna da tu činjenicu dokaže, a ona tu činjenicu nije dokazala. Zbog toga se navodima revizije tužene neosnovano pobija pravilnost primene materijalnog prava.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u izreci doneo primenom odredbe člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić