Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11... 18/20) i ocenio da je revizija osnovana.

U postupku pred nižestepenim sudovima nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Iz utvrđenog činjeničnog stanja proizlazi da je tužilja radila kod tuženog na poslovima prodavca u vremenskom periodu od 26.04.2018. godine do 10.06.2018. godine, bez zaključenog ugovora o radu sa tuženim. Tužilja je neposredno pre početka rada kod tuženog bila na Sajmu zapošljavanja, koji je bio održan u TC ''Milenijum'' u ..., gde je zajedno sa BB predala svoj CV (biografiju) predstavnicima tuženog, koji su ih obavestili o radnom vremenu, da će biti prijavljene i da će o detaljima biti obaveštene kada budu pozvane na razgovor u sedište u Beogradu, jer je trebalo da se otvori nova prodavnica tuženog u ... u TC ''Stop shop''. U vezi sa tim tužilja je bila na razgovoru u Beogradu, gde je potpisala izjavu da će se pojaviti 26.04.2018. godine na otvaranju prodavnice i tom prilikom joj je rečeno od strane tuženog da će se sa njom zaključiti ugovor o radu na tri ili šest meseci na poslovima prodaje. Tužilja je 26.04.2018. godine počela da radi u novootvorenoj prodavnici tuženog u ... i tada je potpisala depo-karton (ovlašćenje) za predaju pazara u banci. Nije zaključila ugovor sa Studentsko-omladinskom zadrugom ''D New Star'', niti je imala njihovu člansku kartu i svojstvo zadrugara. Tužilja je bila nezadovoljna zbog neregulisanog radnog statusa u prodavnici tuženog u ..., zbog čega je krajem maja nazvala menadžerku tuženog u Beogradu, predočivši joj svoje nezadovoljstvo i s tim u vezi da će dati otkaz, jer ništa nije bilo onako kako su se dogovorili, a menadžerka joj je rekla da ne može odmah da prestane da radi, jer je otkazni rok dve nedelje, zbog čega je tužilja radila još dve nedelje, do 10.06.2018. godine, i obučavala nove radnike. Tokom navedenog telefonskog razgovora menadžerka tuženog uopšte nije spominjala zadrugu, tj. ugovor o saradnji zaključen sa njom i tek nakon podnošenja tužbe tužilji je dostavljeno rešenje RF PIO od 11.07.2018. godine kojim je tužilja stekla svojstvo osiguranika, zbog čega je podnela tužbu za utvrđenje 25.06.2018. godine. Iz ugovora o saradnji br. 25-1/2015 od 01.01.2015. godine proizlazi da je isti zaključen između tuženog i Studentsko omladinske zadruge ''D New Star'' Beograd i da je istim ugovorena poslovna saradnja, tj. da će zadruga preko svojih zadrugara po nalogu i za račun tuženog angažovati svoje zadrugare radi obavljanja privremenih i povremenih poslova kod tuženog i to putem grupnog ugovora – uputa overenog od strane poslodavca, a zadruga se obavezala da zadrugarima izvrši isplatu nadoknade za rad odmah po uplati sredstava od strane poslodavca. Na ovaj način, tužilji je isplaćena naknada za obavljeni rad u spornom periodu. Iz rešenja RF PIO od 11.07.2018. godine sledi da je tužilji utvrđeno svojstvo osiguranika u Fondu i to po osnovu obavljanja privremenih i povremenih poslova preko Studentsko-omladinske zadruge ''D New Star'' Beograd, za vremenski period od 26.04.2018. -10.06.2018. godine i da će prijava na osiguranje sa 26.04.2018. godine (M1) i odjava (M2) biti uneta u matičnu evidenciju osiguranika, po pravnosnažnosti tog rešenja. Iz ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova od 26.04.2018. godine proizlazi da je isti zaključen između Studentsko-omladinske zadruge ''D New Star'' i tužilje i da istim zadruga upućuje tužilju na rad kod poslodavca, ovde tuženog, radi obavljanja pomoćnih poslova prodaje u periodu od 26.04.-10.06.2018. godine, i isti je snabdeven sa potpisom ovlašćenog predstavnika naznačene zadruge i potpisom tužilje. Pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Vršcu P1 203/20 od 17.05.2021. godine utvrđeno je da je ništav napred navedeni ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova od 26.04.2018. godine. Zbog sumnje u verodostojnost potpisa tužilje na napred navedenom ugovoru od 26.04.2018. godine, izveden je dokaz veštačenje preko sudskog veštaka – grafologa, iz čijeg nalaza i mišljenja sledi da sporni potpis sadržan na ugovoru od 26.04.2018. godine nije potpisan od strane tužilje, odnosno da se radi o falsifikatu.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev tužilje, utvrdio da je tužilja kod tuženog zasnovala radni odnos na neodređeno vreme i obavezao je tuženog da sa tužiljom zaključi ugovor o radu na neodređeno vreme, počev od 01.06.2018. godine, primenom člana 30, 32. stav 2, 197. i 198. Zakona o radu, s obzirom da je zaključio da je tužilja u spornom periodu obavljala faktički rad kod tuženog sa svim karakteristikama redovnog radnog odnosa, te da su ispunjeni uslovi za pravnu fikciju iz člana 32. stav 2. Zakona o radu, tj. da se utvrdi da je tužilja zasnovala radni odnos kod tuženog na neodređeno vreme. Ovo, jer je utvrdio da iz izvedenih dokaza proizlazi da je nakon podnošenja tužbe zadruga sačinila fiktivni ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova 26.04.2018. godine, te da je predmetna zadruga tek naknadno, a shodno tom ugovoru tužilju prijavila kod RF PIO i tako naknadno i neblagovremeno izdejstvovala tužiljino svojstvo osiguranika u Fondu, za sporni period.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu u delu stava prvog izreke koji se odnosi na utvrđenje, utoliko što je utvrdio da je tužilja kod tuženog radni zasnovala odnos na neodređeno vreme na dan 26.04.2018. godine. Po oceni drugostepenog suda, ispunjeni su uslovi iz člana 32.stav 2. Zakona o radu za traženo utvrđenje i to od dana stupanja tužilje na rad kod tuženog (26.04.2018. godine), jer je utvrdio da je tužilja u spornom periodu od 26.04.2018. godine do 10.06.2018. godine obavljala tzv. ''faktički rad'' za potrebe tuženog u novootvorenoj prodavnici tuženog u ..., bez zaključenog ugovora o radu, a što govori u prilog zaključku da je ovakvim nesavesnim postupanjem tuženog u spornom periodu tužilja izigrana, a da je tuženi povredio princip zabrane zloupotrebe prava, kao i načela savesnosti i poštenja iz člana 13. i 12. Zakona o obligacionim odnosima. S obzirom da je prvostepeni sud odlučujući o tužbenom zahtevu za utvrđenje propustio da navede od kog tačno datuma, tj. dana su ispunjeni uslovi za utvrđenje, tj. za preobražaj faktičkog rada tužilje u radni odnos na neodređeno vreme, to je u prisustvu ovog bitnog nedostatka utvrdio da je tužilja kod tuženog zasnovala radni odnos na neodređeno vreme na dan 26.04.2018. godine.

Po oceni Vrhovnog suda, osnovano se revizijom tuženog ukazuje da su nižestepeni sudovi pogrešno primeneili materijalno prava, usled čega je činjenično stanje ostalo nepotpuno utvrđeno.

Zakonom o radu (''Službeni glasnik RS'', br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17), članom 30. stav 1., propisano je da se radni odnos zasniva ugovorom o radu, stavom 2., da ugovor o radu zaključuju zaposleni i poslodavac, a stavom 3, da se ugovor o radu smatra zaključenim kad ga potpišu zaposleni i poslodavac. Prema navedenoj odredbi zakona sledi da je ugovor o radu formalan, jer se zaključuje u pisanom obliku, da je dvostrano teretan i komutativan (ugovor kod kojeg su u momentu zaključenja ugovora poznate obaveze ugovornih strana). U cilju sprečavanja zloupotrebe na tržištu rada članom 32. stav 2. Zakona o radu, utvrđeno je da poslodavac sa zaposlenima ako ne zaključi ugovor o radu u skladu sa stavom 1. ovog člana, smatraće se da je zaposleni zasnovao radni odnos na neodređeno vreme danom stupanja na rad. Ova pravna fikcija omogućava da radni odnos nastane i bez zaključenja ugovora u pisanom obliku, a za njenu primenu dovoljno je da je zaposleni stupio na rad i da je ta činjenica saznanjem poslodavca nastala, u kojoj situaciji zaposleni je uspostavio radni odnos na neodređeno vreme. Ona je uvedena da bi se sprečio takozvani rad ''na crno'' i ona anulira formu zasnivanja radnog odnosa, ali ne i volju da se on zasnuje. Volja se iskazuje spremnošću poslodavca da zaposlenom omogući rad, odnosno spremnošću zaposlenog da radi. U toj obostranoj spremnosti krije se saglasnost obe stranke da se uspostavi radni odnos. Ona je zapravo znak da su zaposleni i poslodavac postigli neformalni sporazum o zasnivanju radnog odnosa. Za primenu pravne fikcije o zasnivanju radnog odnosa, koja je predviđena navedenim članom, nije dovoljno samo da je zaposleni stupio na rad, već i da stupanje na rad ima sve karakteristike radnog odnosa, odnosno da uspostavljeni odnos između poslodavca i zaposlenog, po svojoj sadržini i kvalitetu ima sve karakteristike radnog odnosa.

Po oceni Vrhovnog suda, kada se ima u vidu napred navedeno i utvrđeno činjenično stanje za sada se ne može prihvatiti kao pravilan zaključak nižestepenih sudova da su ispunjeni uslovi za primenu člana 32. stav 2. Zakona o radu, jer nižestepeni sudovi zbog pogrešne primene materijalnog prava nisu potpuno utvrdili činjenično stanje. Naime, činjenica je da je pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Vršcu P1 203/20 od 17.05.2021. godine utvrđeno da je ništav ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova od 26.04.2018. godine i da sporni potpis sadržan na ugovoru od 26.04.2018. godine nije potpisan od strane tužilje, odnosno da se radi o falsifikatu, međutim, ostalo je nerazjašnjeno da li je tužilja obavljala poslove koji su bili sistematizovani normativnim aktima tuženog, kao i da li je između tužilje i tuženog postojao usmeni ugovor kojim bi bio određen novčani iznos osnovne zarade, elementi za utvrđivanje radnog učinka, naknade zarade, uvećanje zarade i drugih primanja, radno vreme, vreme trajanja dnevnog ili nedeljnog radnog vremena, odnosno nije razjašnjeno da li je radni odnos imao elemente radnog odnosa kako u pogledu kvaliteta rada i kontinuiteta, tako i u pogledu prava i odgovornosti koje proizlaze iz radnog odnosa. Osim toga, drugostepeni sud nije cenio od kakvog je značaja činjenica da je tužilji naknada za obavljeni rad isplaćivana preko zadruge, u skladu sa ugovorom koji je tuženi zaključio 01.01.2015. godine sa Studentsko omladinskom zadrugom ''D New Star'' Beograd.

Sa iznetih razloga, kako su zbog pogrešne primene materijalnog prava ostale sporne odlučne činjenice to se za sada ne može prihvatiti zaključak o osnovanosti zahteva za utvrđenje radnog odnosa tužilje na neodređeno vreme, zbog čega su nižestepene odluke morale biti ukinute. U ponovnom postupku prvostepeni sud će otkloniti ukazane nepravilnosti, utvrditi navedene odlučne činjenice i doneti pravilnu i na zakonu zasnovanu odluku.

Sa iznetih razloga odlučeno je kao u izreci rešenja na osnovu člana 416. stav 2. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković