.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 3329/2019
12.12.2019. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Branislava Bosiljkovića, Zorane Delibašić, Spomenke Zarić i Biserke Živanović, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA iz ..., čiji su punomoćnici Nikola Mrvošević i Zorica Kolarević advokati iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Policijska uprava u Užicu, Policijska stanica u Požegi, čiji je zakonski zastupnik Državno pravobranilaštvo – Odeljenje u Užicu, radi isplate, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 283/19 od 04.04.2019. godine, u sednici veća održanoj 12.12.2019. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 283/19 od 04.04.2019. godine, odluke sadržane u prvom stavu izreke.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 283/19 od 04.04.2019. godine, odluke sadržane u prvom stavu izreke.
ODBIJA SE zahtev tužene za naknadu troškova postupka po reviziji.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Požegi P1 229/18 od 02.11.2018. godine, stavom prvim izreke, obavezana je tužena da tužiocu za traženi period na ime noćnog rada plati iznos od 8.298,73 dinara sa paripadajućom zakonskom zateznom kamatom. Stavom drugim izreke je obavezana tužena da tužiocu za isti period na ime prekovremenog rada plati iznos od 17.330,79 dinara sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom. Stavom trećim izreke je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da mu tužena za naznačeni period na ime smenskog rada plati ukupan izos od 264.780,83 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na pojedinačne mesečne iznose navedene u tom stavu izreke, a stavom četvrtim izreke je obavezana tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom.
Apelacioni sud u Kragujevcu je, presudom Gž1 283/19 od 04.04.2019. godine, stavom prvim izreke odbio kao neosnovane žalbe parničnih stranaka i potvrdio prvostepenu presudu u delu stava drugog izreke kojim je tužena obavezana da tužiocu za traženi period na ime prekovremenog rada plati iznos od 17.330,79 dinara i u stavu trećem izreke, a stavom drugim izreke je ukinuo prvostepenu presudu u stavu prvom izreke, u delu stava drugog izreke kojim je odlučeno o zakonskoj zateznoj kamati i u stavu četvrtom izreke, i predmet je u ukinutim delovima vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje.
Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužena je blagovremeno preko punomoćnika, izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, a radi ujednačavanja sudske prakse i tumačenja prava.
Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku (ZPP), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako Vrhovni kasacioni sud oceni da je potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, ujednačiti sudsku praksu ili dati novo tumačenje prava (posebna revizija).
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u konkretnom sporu nisu ispunjeni uslovi predviđeni navedenom odredbom da bi se dozvolilo odlučivanje o posebnoj reviziji tužene, uzimajući u obzir vrstu i prirodu spora, sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge za usvajanje tužbenog zahteva. Naime, pobijena odluka ne odstupa od sada ustaljene sudske prakse u pogledu načina presuđenja o istovrsnim tužbenim zahtevima tužilaca – pravu zaposlenih u Ministarstvu unutrašnjih poslova na dodatak na platu po osnovu prekovremenog rada.
Iz navedenog razloga je na osnovu odredbe člana 404. ZPP Vrhovni kasacioni sud odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Prema članu 441. ZPP, revizija je uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu u ovoj vrsti sporova, dozvoljenost revizije se ocenjuje na osnovu člana 403. stav 3. ZPP, prema kom članu revizija nije dozvoljena ukoliko vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovom sporu podneta je 02.03.2018. godine, a pravnosnažna drugostepena presuda protiv koje je revizija izjavljena je doneta 04.04.2019. godine.
Kako vrednost predmeta spora pobijenog dela očigledno ne prelazi graničnu vrednost za dozvoljenost revizije od 40.000 evra po kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, revizija nije dozvoljena na osnovu citirane odredbe člana 403. stav 3. ZPP.
Iz iznetih razloga Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 413. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Branislava Apostolović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
