Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Božidara Vujičića, predsednika veća, Vesne Subić, Jelice Bojanić Kerkez, Jasminke Stanojević i Dobrile Strajina, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Nenad Manić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije – Ministarstvo spoljnih poslova – Generalni sekretarijat, čiji je zastupnik Državno pravobranilaštvo iz Beograda, radi poništaja rešenja i naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 3412/18 od 22.03.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 27.08.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 3412/18 od 22.03.2019. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 3412/18 od 22.03.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 3461/17 od 08.06.2018. godine, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se poništi, kao nezakonito, rešenje tužene od 04.11.2013. godine, kao i da se obaveže tužena da tužiocu na ime sticanja bez osnova isplati pojedinačne mesečne iznose sa zateznom kamatom od dospelosti svakog pojedinačnog mesečnog iznosa do isplate. Obavezan je tužilac da tuženoj naknadi troškove postupka u iznosu od 79.125,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 3412/18 od 22.03.2019. godine, odbijena je, kao neosnovana žalba tužioca i prvostepena presuda potvrđena. Odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na član 404. ZPP.

Odlučujući o izuzetnoj dozvoljenosti revizije u smislu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, br 72/11…18/20), Vrhovni kasacioni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca.

Primenom člana 404. stav 1. navedenog Zakona o parničnom postupku, posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnospravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije, Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Pravnosnažnom presudom odbijen je kao neosnovan zahtev da se poništi, kao nezakonito, rešenje tužene od 04.11.2013. godine, kao i da se obaveže tužena da tužiocu na ime sticanja bez osnova isplati određene iznose. U konkretnom slučaju, Vrhovni kasacioni sud je našao da su nižestepeni sudovi prema činjenicama utvrđenim u ovoj pravnoj stvari doneli odluku u skladu sa pravnim stavom koji je izražen kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda. Naime, po oceni ovog suda tužilac nije doveden u neravnopravan položaj sa ostalim građanima, time što je odbijen kao neosnovan njegov zahtev za poništaj rešenja i sticanja bez osnova. Ovo iz razloga jer je tužilac imao regulisan smeštaj u predstavništvu naše zemlje u ..., utvrđenu mesečnu zaradu i naknadu za uvećanje troškova života, a u skladu sa važećim Pravilnikom o zaradama i naknadama zaposlenih u diplomatsko-konzularnim predstavništvima, a što su pravilno utvrdili nižestepeni sudovi. Iz navedenog, nema uslova za odlučivanje o reviziji, kao o izuzetno dozvoljenoj, radi razmatranja pravnog pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.

Pored toga, tužilac uz reviziju ne prilaže odluke sudova kojima je na drugačiji način odlučivano u bitno sličnim činjeničnim i pravnim situacijama, te da je tužilac doveden u neravnopravan položaj u odnosu na ostale građane, zbog čega takođe nema mesta odlučivanju o posebnoj reviziji radi ujednačavanja sudske prakse.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 404. ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužioca nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je dana 04.12.2013. godine, a vrednost pobijenog dela pravnosnažne presude je 8.742,78 evra. Kako vrednost pobijenog dela pravnosnažne presude očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud našao da revizija tužioca nije dozvoljena, primenom člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija
Božidar Vujičić,s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice

Marina Antonić