Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 3332/2020
20.01.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Jelene Borovac i Dragane Marinković, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Dragan Zgerđa, advokat iz ..., protiv tuženog Javnog komunalnog preduzeća za prevoz putnika „Autotransport Pančevo“ iz Pančeva, čiji je punomoćnik Saša Levnajić, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1656/20 od 01.10.2020. godine, u sednici održanoj 20.01.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1656/20 od 01.10.2020. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Pančevu P1 52/19 od 19.05.2020. godine, koja je ispravljena rešenjem istog suda od 11.08.2020. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i obavezan tuženi da mu na ime razlike zarade za ostvarene a neplaćene efektivne časove rada dužeg od redovnog radnog vremena za februar mesec 2016. godine isplati 3.330,70 dinara sa zateznom kamatom počev od 01.04.2016. godine do isplate. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime razlike naknade troškova za ishranu u toku rada za period od februara meseca 2016. godine zaključno sa novembrom mesecom 2017. godine isplati 33.306,12 dinara sa zateznom kamatom na opredeljene mesečne iznose od dana dospelosti svakog do isplate. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime razlike između pripadajuće i isplaćene naknade troškova za regres za korišćenje godišnjeg odmora za period od februara meseca 2016. godine zaključno sa mesecom novembrom 2017. godine isplati 46.946,83 dinara sa zateznom kamatom na opredeljene mesečne novčane iznose od dana dospelosti svakog do isplate i da za tužioca na iznose manje isplaćene zarade obračuna i uplati razliku doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje nadležnoj filijali PIO fonda u Pančevu. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1656/20 od 01.10.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tuženog za naknadu troškova postupka po žalbi.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i bitnih povreda odredaba parničnog postupka.
Ispitujući dozvoljenost revizije primenom člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tuženog nije dozvoljena.
Po članu 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena ukoliko vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi isplate naknade na ime prekovremenog rada, ishrane i regresa po PKU i Kolektivnom ugovoru podneta je 27.03.2019. godine. Vrednost predmeta spora je 83.601,65 dinara.
S obzirom na to da je vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ispod cenzusa od 40.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, to je izjavljena revizija nedozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća-sudija
Zvezdana Lutovac,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić