U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: dr Dragiše B. Slijepčevića, predsednika veća, Jasmine Stamenković i dr Ilije Zindovića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Velimir Jakić, advokat iz ..., protiv tužene Komercijalna banka AD iz Beogrda, radi poništaja rešenja i reintegracije, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1471/17 od 18.01.2019. godine u sednici održanoj 09.07.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1471/17 od 18.01.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1471/17 od 18.01.2019. godine, odbijena je žalba tužioca i potvrđena je prvostepena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 3344/15 od 19.10.2016.godine kojom je usvojen tužbeni zahtev, poništeno kao nezakonito rešenje tužene br. ... od 06.07.2009. godine kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu br. ... od 04.02.2005. godine, obavezana tužena da tužioca vrati na rad i naknadi mu troškove parničnog postupka. Odbijen je zahtev staranaka za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je izjavila blagovremenu i dozvoljenu reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilac je podneo odgovor na reviziju. Osporio je revizijske navode. Troškove za odgovor na reviziju nije tražio ni opredelio.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“, br, 72/11 ... 55/14) pa je utvrdio da revizija nije osnovana.

Pobijana presuda nije zahvaćena bitnom povredom odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Revizijom se konkretno ne ukazuje na postojanje drugih bitnih povreda postupka zbog kojih se revizija saglasno odrdbi člana 407 ZPP može izjaviti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je kod tužene je zasnovao radni odnos 2002. godine. Poslednjim ugovorom o radu bio je raspoređen na poslove šefa Službe za ... u Odelenju .... Pobijanim rešenjem tužiocu je, nakon dostavljanja upozorenja, otkazan ugovor o radu zbog povreda radnih obaveza predviđenih tačkom 11/c,11/h i 11/b ugovora o radu. Tužiocu je stavljeno na teret da je nesavesno i nemarno izvršavao radne dužnosti i obaveze, davao netačne informacije i podatke koji su od bitnog značaja za donošenje poslovnih odluka i da je necelishodno i neodgovorno raspolagao sredstvima banke. Tužilac je od nadređenog dobio zadatak da izvrši proveru POS terminala tužene na terenu u vezi primedaba klijenata o brzini prolaska plaćanja karticama. Uputstvo o načinu provere nije dobio. U izveštaj je uneo podatke koje je dobio od zaposlenih na terenu posmatranjem brzine prolaska kartica klijenata. Utvrđeno je i da je tužilac potpisao fakturu za februar mesec 2009. godine kojom je fakturisano održavanje i neinstalisanih POS terminala tužene, da je o ovom problemu skretao pažnju direktoru sektora, ali mu je naloženo da se sporna faktura potpiše jer će naredne fakture biti umanjene za sporni iznos.

Na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja, odlukama nižestepenih sudova je primenom člana 179. stav 1. i 2. i 180. stav 1. i 2. Zakona o radu i pravila o teretu dokazivanja iz člana 231 ZPP usvojen tužbeni zahtev za poništaj pobijanog rešenja. Po stanovištu nižestepenih sudova tuženi nije dokazao da je tužilac svojom krivicom učinio povredu radnih obaveza za koje se tereti, pa je otkaz ugovora o radu dat tužiocu nezakonit.

Prema stanovištu revidenta krivica tužioca za povredu radnih obaveza je dokazana. U izveštaju od 29.04.2009. godine dostavljenom direktoru Sektora tužilac je naveo da je monitoring rada POS terminala kod svih VIP klijenata izvršen probnom transakcijom na POS terminalu i storniranjem iste i pored toga što je znao da su to neistiniti podaci, odnosno propustio je da u skladu sa svojim radnim obavezama iskontroliše da li su zaposleni probnom transakcijom sproveli monitoring POS terminala. Takođe tužilac je odobrio fakturu za februar 2009. godine koja je uključivala i neaktivne POS - ove banke, iako je znao da odobrava netačne podatke na fakturi.

Po stanovištu Vrhovnog kasacionog suda pravilno su nižestepeni sudovi usvojili tužbeni zahtev dajući razloge koje prihvata i ovaj sud. Provera rada POS terminala nije bila deo redovnih radnih obaveza tužioca. Ne može se u krivicu tužiocu staviti propust da monitoring brzine rada POS terminala nije izvršen probnom transakcijom na terenu jer takvo uputstvo od nadređenog nije ni dobio. Izveštaj je sačinjen na osnovu rezultata dobijenih od zaposlenih sa terena koji su proveru vršili probnom transakcijom ili posmatranjem brzine realizacije plaćanja karticom nekog od kupaca, pri čemu su oba metoda relevantna jer nije bila propisana procedura za vršenje navedene kontrole. Stoga samo činjenica da je u izveštaju od 29.04.2009. godine navedeno da se isti zasniva na probnim transakcijama, a ne i na drugom načinu vršenja kontrole rada POS terminala, ne predsatavlja nemarno i nesavesno izvršavanje radnih obaveza, niti dokaz da je tužilac svojom krivicom dao netačne podatke od bitnog značaja za donošenje poslovnih odluka.

Takođe, činjenica da je tužilac potpisao fakturu kojom je odobrio plaćanje i neaktivnih POSova banke ne vodi zaključku da je svojom krivicom učinio povredu radne obaveze koja se ogleda u nesavesnom i nemarnom raspolaganju imovinom banke. Ovo sa razloga što je tužilac upozorio nadređenog direktora Sektora na veliki broj prosleđenih, a neizvršenih naloga za instalaciju i zamenu POS terminala čime je pokušao da spreči eventualno nepravilno raspolaganje sredstvima tužene. Tužiocu je od strane nadređenog naređeno da fakturu potpiše, a za sporni iznos umanjena naredna faktura, pa nije bilo štete po banku. Stoga nema ni odgovornosti tužioca za povredu radne obaveze za koju se tereti.

Pravilno su nižestepeni sudovi usvojili i zahtev tužioca za reintegraciju jer je to pravna posledica nezakonitog otkaza propisana odredbom člana 191 Zakona o radu.

Na osnovu iznetog, primenom člana 414. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

dr Dragiša B. Slijepčević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić