Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1102/18 od 10.05.2019. godine, stavom prvim izreke, potvrđena je prvostepena presuda u stavu prvom i trećem izreke i žalba tužene u tom delu odbijena kao neosnovana. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu drugom izreke i zahtev tužilje da se obaveže tužena da plati tužilji na ime neisplaćenog regresa za korišćenje godišnjeg odmora za 2009, 2010, 2011. i 2012. godinu, ukupan iznos od 87.227,60 dinara i to pojedinačno opredeljene iznose, sa zakonskom zateznom kamatom od datuma dospelosti, pa do isplate se odbija kao neosnovan. Stavom trećim izreke, obavezana je tužilja da plati tuženoj troškove za sastav žalbe u iznosu od 32.000,00 dinara, dok je stavom četvrtim izreke, odbijen zahtev tužilje da se obaveže tužena da plati tužilji troškove za sastav odgovora na žalbu, kao neosnovan.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, u delu koji se odnosi na isplatu regresa za korišćenje godišnjeg odmora, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br.72/11, 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija neosnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila narodni poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije, u dva mandata od 2008. godine do 2012. godine. Tužilja je u spornom periodu prisustvovala na 211 sednica Skupštine i njenih odbora, a kako joj tužena nije isplatila dnevnice, kao ni regres za korišćenje godišnjeg odmora za 2009, 2010, 2011. i 2012. godinu, to je prvostepeni sud primenom odredbi člana 10 i 21 Zakona o primanjima narodnih poslanika u Narodnoj skupštini RS, usvojio tužbeni zahtev tužilje za isplatu dnevnica i naknade na ime regresa za korišćenje godišnjeg odmora.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu, u delu za neisplaćeni regres za korišćenje godišnjeg odmora i odbio tužbeni zahtev tužilje, uz obrazloženje da je pogrešno primenjeno materijalno pravo i da je u konkretnom slučaju merodavan propis Zakon o platama u državnim organima i javnim službama, i da je tužilji regres uračunat u koeficijent primenom odredbe člana 4. stav 2. Zakona o platama u državnim organima i javnim službama.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilno je drugostepeni sud preinačio drugostepenu odluku, u navedenom delu.

Odredbom člana 1. Zakona o platama u državnim organima i javnim službama („Službeni glasnik RS“, br.34/01...92/11), uređuje se način utvrđivanja plata, dodataka, naknada i ostalih primanja između ostalog i narodnog poslanika na stalnom radu u Narodnoj skupštini. Plata lica iz člana 1. ovog zakona prema pravilima iz člana 2. utvrđuje se na osnovu osnovice za obračun plata, koeficijenata, dodataka na platu i obaveza koje zaposleni plaća po osnovu poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje i platu u skladu sa zakonom.

Prema pravilima iz člana 4. istog Zakona koeficijent izražava složenost poslova, odgovrnost, uslove rada i stručnu spremu. Koeficijent sadrži dodatak na ime naknade za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje odmora.

Imajući u vidu citiranu zakonsku odredbu, narodnom poslaniku na stalnom radu u Narodnoj skupštini ne pripada pravo na regres za korišćenje godišnjeg odmora u smislu člana 21. Zakona o primanjima narodnih poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije, imajući u vidu da se u konkretnom slučaju primenjuje Zakon o platama u državnim organima i javnim službama, jer je dodatak na platu već sadržan u koeficijentu, kojim se izražava složenost poslova, odgovornost, uslovi rada i stručna sprema.

S obzirom na prethodno, neosnovano je pozivanje revidenta na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Revizijskim navodima nije dovedena u sumnju pravilnost i zakonitost pobijane presude. Navodi revizije su već isticani u žalbi i po oceni Vrhovnog kasacionog suda, detaljno su i pravilno ocenjeni u pobijanoj odluci.

Kako je revizija tužilje odbijena kao neosnovana, odbijen je i zahtev za naknadu troškova revizijskog postupka.

Imajući u vidu izneto, odlučeno je kao u izreci primenom odredbe člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća - sudija

Jasminka Stanojević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić