U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 372. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je sa tuženim zaključio ugovor o radu na neodređeno vreme 28.12.2012. godine, za obavljanje poslova „...“ u RJ „...“. Navedene poslove tužilac nikada nije obavljao, već je radio kao radnik na ... kod tuženog (održavanje u objektu hotela „...“ u izgradnji, održavanje vozila, otklanjanje kvarova i slično), postupajući po pisanim nalozima neposrednog rukovodioca. Izmenama i dopunama Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova od 12.02.2016. godine, poslovi „...“ u RJ „...“ su brisani i isti pripojeni poslovima magacionera u istoj radnoj jedinici. S obzirom na izmene pravilnika tužiocu je rešenjem od 03.03.2016. godine otkazan ugovor o radu, jer je prestala potreba za njegovim radom usled ekonomskih i organizacionih promena u procesu rada.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su zaključili da potreba za radom tužioca nije prestala, s obzirom da poslovi koje je faktički obavljao nisu ukinuti navedenim izmenama pravilnika o sistematizaciji, pa su osporeno rešenje poništili kao nezakonito i obavezali tuženog da tužioca vrati na rad.

Prema stanovištu Vrhovnog kasacionog suda, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo.

Odredbom člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05 ... 75/14), propisano je da zaposlenom može da prestane radni odnos ako za to postoji opravdan razlog koji se odnosi na potrebe poslodavca i to ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla.

Za pravilnu primenu otkaznog razloga iz navedenog odredbe zakona, potrebno je da usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena, prestane potreba za obavljanjem određenog posla, pa se ugovor o radu zaposlenom otkazuje zbog prestanka potrebe za obavljanjem posla koji je zaposleni obavljao u vreme otkaza. U konkretnom slučaju, tužilac jeste zaključio ugovor o radu za obavljanje poslova „...“ koji su kasnije izmenama pravilnika ukinuti, ali imajući u vidu da navedene poslove nikada nije radio, ne može mu prestati radni odnos iz navedenog razloga (zbog prestanka potrebe za obavljanjem posla koji je zaposleni obavljao). Suprotno navodima revizije, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo i zaključili da nije postojao zakonski osnov za prestanak radnog odnosa tužioca, jer poslovi koje je obavljao po nalozima tuženog i dalje postoje.

Kako je tuženi u konkretnom slučaju nepravilno primenio otkazni razlog iz člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu, pravilno su nižestepeni sudovi usvojili tužbeni zahtev tužioca i poništili kao nezakonito rešenje tuženog o otkazu ugovora o radu. Kako je otkaz dat nezakonito, pravilne su i odluke sudova kojima su obavezali tuženog da tužioca vrati na rad, na osnovu člana 191. stav 1. Zakona o radu.

Neosnovani su navodi revizije da je u konkretnom slučaju sud prekoračio ovlašćenja i upustio se u ispitivanje opravdanosti i celishodnosti postojanja radnog mesta, imajući u vidu da su sudovi u konkretnom slučaju samo ocenili zakonitost navedenog rešenja, a ne i celishodnost ukidanja radnog mesta ..., pa je bez uticaja to što su poslovi ovog radnog mesta novim pravilnikom pripojeni radnom mestu magacionera.

Ostalim navodima revizije osporava se utvrđeno činjenično stanje, pa ih revizijski sud nije posebno ispitivao, s obzirom da se utvrđeno činjenično stanje u smislu odredbe člana 407. stav 2. ZPP revizijom ne može pobijati.

Sa izloženog, primenom odredbe člana 414. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke. Odbijen je i zahtev tuženog za naknadu revizijskih troškova, jer po ovom pravnom leku nije uspeo, pa je doneta odluka kao u stavu drugom izreke, primenom odredbe člana 165. stav 1. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Biserka Živanović,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić