Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić i Danijele Nikolić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Emir Tankosić advokat iz ..., protiv tuženog HK „Sandžaktransport - Putnički saobraćaj“ DOO iz Novog Pazara, čiji je punomoćnik Rešat Čakara advokat iz ..., radi isplate naknade zarade i otpremnine, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3621/19 od 07.09.2020. godine, u sednici veća održanoj 09.12.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3621/19 od 07.09.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Pazaru P1 65/19 od 12.09.2019. godine, u prvom stavu izreke utvrđeno je da postoji potraživanje tužioca prema tuženom na ime naknade štete zbog izgubljene zarade za period od 01.12.2010. godine do 05.10.2012. godine u pojedinačno označenim mesečnim iznosima, sa zakonskom zateznom kamatom u visini na način bliže određen u tom stavu izreke, što na dan veštačenja 31.10.2018. godine sa obračunatom zakonskom zateznom kamatom iznosi ukupno 1.156.230,69 dinara. U drugom stavu izreke utvrđeno je da postoji potraživanje tuženog prema tužiocu, po osnovu isplaćene otpremnine usled proglašenja tehnološkim viškom u iznosu od 309.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 30.03.2018. godine kao dana isticanja kompenzacionog prigovora do 31.10.2018. godine kao dana veštačenja, odnosno u ukupnom iznosu od 329.209,95 dinara. U trećem stavu izreke izvršeno je prebijanje uzajamnih potraživanja tužioca u ukupnom iznosu od 1.156.230,69 dinara i tuženog u ukupnom iznosu od 329.209,95 dinara. U četvrtom stavu izreke delimično je usvojen tužbeni zahtev i obavezan tuženi da tužiocu, na ime naknade štete po osnovu izgubljene zarade za period od 01.12.2010. godine do 05.10.2012. godine isplati ukupan iznos od 827.020,74 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 01.11.2018. godine do isplate. U petom stavu izreke obavezan je tuženi da u korist tužioca uplati doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje kod nadležnog fonda na mesečne osnovice navedene u prvom stavu izreke. U šestom stavu izreke obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 203.740,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3621/19 od 07.09.2020. godine, u prvom stavu izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda u prvom, drugom, trećem i petom stavu izreke i u delu četvrtog stava izreke kojim je tuženi obavezan da tužiocu, na ime naknade štete, isplati iznos od 827.020,74 dinara. U drugom stavu izreke preinačena je prvostepena presuda u preostalom delu četvrtog stava izreke koji se odnosi na kamatu tako što je tuženi obavezan da tužiocu isplati zakonsku zateznu kamatu na iznos od 576.919,33 dinara počev od 01.11.2018. godine do isplate a za veće traženje zakonske zatezne kamate i to na iznos od 270.249,33 dinara počev od 01.11.2018. godine do isplate, tužbeni zahtev je odbijen kao neosnovan. Odluka o troškovima parničnog postupka iz šestog stava izreke prvostepene presude ostala je neizmenjena.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi isplate naknade zarade i otpremnine podneta je 30.03.2015. godine, a vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude iznosi 827.020,74 dinara.

S obzirom na to da se radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, a da vrednost predmeta spora pobijanog dela očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija nedozvoljena, primenom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku.

Na osnovu člana 413, u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Branislav Bosiljković,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić