.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 334/2025
12.02.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelice Bojanić Kerkez, predsednika veća, Vesne Stanković, Radoslave Mađarov, Zorice Bulajić i Jasmine Simović, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužilaca AA, BB, VV, GG i DD, svih iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Dragan Blagojević, advokat iz ..., protiv tužene Agencije za vođenje sporova u postupku privatizacije, Beograd, čiji je punomoćnik Marija Ivanović, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1236/24 od 23.07.2024. godine, u sednici održanoj 12.02.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužene, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1236/24 od 23.07.2024. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1236/24 od 23.07.2024. godine.
ODBIJA SE kao neosnovan zahtev tužilaca za naknadu troškova revizijskog postupka.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1236/24 od 23.07.2024. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena presuda Trećeg osnovnog suda u Beogradu P1 175/23 od 02.10.2023. godine, kojom je tužena kao pravni sledbenik Agencije za privatizaciju i solidarno odgovorna sa kompanijama „International CG“ d.p. Beograd u stečaju, Novi Beograd i „Generalexport“ d.p. Beograd u stečaju, Novi Beograd, obavezana da tužiocima isplati pojedinačne novčane iznose u evrima, sa kamatom po eskontnoj stopi koju propisuje Evropska centralna banka počev od 30.05.2009. do 25.12.2012. godine, a zatim do isplate po stopi propisanoj Zakonom o zateznoj kamati, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate, kao i da im naknadi parnične troškove od 1.093.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o posebnoj, po članu 404. ZPP.
Tužioci su podneli odgovor na reviziju.
Prema odredbi člana 404. stav 1. ZPP, revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Prema odredbi stava 2. ovog člana, o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava prvog ovog člana odlučuje Vrhovni sud u veću od pet sudija.
Po oceni Vrhovnog suda, nisu ispunjeni navedeni zakonski uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužene, pošto solidarna obaveza tužene postoji zbog propusta njenog pravnog prethodnika Agencije za privatizaciju u postupku usvajanja socijalnog programa, kao organa nadležnog za sprovođenje postupka restrukturiranja poslodavca tužilaca kompanija „International CG“ d.p. Beograd i „Generalexport“ d.p. Beograd. O ovom pitanju izražen je stav u presudi Vrhovnog kasacionog suda Rev2 1341/2016 od 31.01.2018. godine, nakon odluke Ustavnog suda Už 2049/2013 od 04.10.2013. godine, koja je prihvatila stanovište u odluci Už 4639/2012 od 08.05.2013. godine i koja ima pravno dejstvo i prema licima koja nisu podnela ustavnu žalbu, a nalaze se u istoj pravnoj situaciji kao i podnosioci ustavne žalbe u tom predmetu, saglasno odredbi člana 87. Zakona o Ustavnom sudu. Po tako ustanovljenoj praksi, odgovornost tužene proizilazi iz propusta da u programu restrukturiranja utvrdi način realizacije i izvor sredstava za isplatu spornih naknada, pa pošto su novčana sredstva ostvarena prodajom imovine subjekata privatizacije preneta u stečajnu masu jula 2016. godine, pravilno je ocenjen kao neosnovan prigovor zastarelosti potraživanja, pošto objektivni rok od pet godina iz člana 376. Zakona o obligacionim odnosima nije protekao u vreme podnošenja tužbe u ovoj parnici 18.09.2019. godine.
Iz navedenih razloga, na osnovu člana 404. ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena ni kao redovna.
Prema članu 441. ZPP, revizija je uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.
Ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu u radnom sporu, dozvoljenost revizije se ocenjuje na osnovu člana 403. stav 3. ZPP, prema kome revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi isplate podneta je 18.09.2019. godine. Tužioci se nalaze u položaju običnih (prostih) suparničara iz člana 205. stav 1. tačka 2. ZPP, u kojoj situaciji se vrednost predmeta spora merodavna za ocenu dozvoljenosti revizije određuje prema vrednosti glavnog zahteva svakog od tužilaca posebno. Najveća vrednost pojedinačnog zahteva o kome je odlučeno pobijanom presudom je 5.600 evra, pa kako ne prelazi navedeni imovinski cenzus, odluka u stavu drugom izreke doneta je na osnovu člana 413. ZPP.
Navodi odgovora na reviziju nisu bili potrebni za donošenje odluke Vrhovnog suda, pa je odluka u stavu trećem izreke, doneta na osnovu odredbi članova 165. stav 1. i 154. ZPP.
Predsednik veća-sudija
Jelica Bojanić Kerkez,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
