U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Vlastimir Jovanović, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije – Ministarstvo finansija, čiji je zakonski zastupnik Državno pravobranilaštvo, sa sedištem u Beogradu, radi poništaja rešenja o prestanku radnog odnosa, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3642/18 od 07.06.2019. godine, u sednici održanoj 26.11.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3642/18 od 07.06.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 927/16 od 08.06.2018. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i poništena su rešenja tužene br. ...- ...-.../.../... od 08.08.2006. godine i br. ...-...-.../... od 04.09.2016. godine, što je tužena dužna da prizna i trpi. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužilji, na ime izgubljene zarade za period od 01.09.2006. godine do 01.11.2013. godine isplati pojedinačne mesečne novčane iznose utvrđene u izreci, sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog iznosa pa do isplate. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da u ime tužilje isplati razliku u doprinosu za penzijsko i invalidsko osiguranje nadležnom fondu u iznosu od 529.814,02 dinara i to na pojedinačne mesečne iznose utvrđene izrekom. Stavom četvrtim izreke, tužba je odbačena u delu u kome je traženo da se na iznos razlike u doprinosu za penzijsko i invalidsko osiguranje nadležnom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje na pojedinačno dosuđene iznose iz stava trećeg izreke presude, isplati kamata u visini referentne kamatne stope NBS uvećane za 8 procentualnih poena počev od datuma dospelosti pa do isplate. Stavom petim izreke, obavezana je tužena da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 359.750,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3642/18 od 07.06.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tužene i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 927/16 od 08.06.2018. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana.

U sprovedenom postupku nisu učinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, kao ni druge bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 407. stav 1. ZPP zbog kojih se revizija može izjaviti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila u radnom odnosu u Ministarstvu za ... Državne zajednice SCG. Po prestanku rada tog ministarstva, deo njegove nadležnosti preuzelo je Ministarstvo finansija RS, koje je istovremeno preuzelo potreban broj zaposlenih u skladu sa Zaključkom Vlade RS 05 br. 010-7616/06 od 27.07.2006. godine. Rešenjem Ministarstva finansija RS od 18.08.2006. godine, tužilja je ostala neraspoređena u Ministarstvu za ... državne zajednice SCG i radni odnos joj je prestao 31.08.2006. godine. Prigovor tužilje protiv navedenog rešenja, odbijen je rešenjem tužene od 04.09.2006. godine, a u obrazloženju rešenja je navedeno da ne postoji potraba za preuzimanjem. U periodu od 01.09.2006. godine do 31.10.2013. godine, tužilja je bila zaposlena u Ministarstvu finansija RS po ugovoru o radu na određeno vreme na radnom mestu savetnik i samostalni savetnik, a potom je ostvarila pravo na penziju. Ocenom nalaza i mišljenja veštaka ekonomsko – finansijske struke, utvrđen je iznos razlike u neto zaradama koje je tužilja trebalo da ostvari u periodu nezakonitog prestanka radnog odnosa (01.09.2006. godine do 01.11.2013. godine) i neto zarade koju je tužilja ostvarila, kao i naknada koja je isplaćena od strane Nacionalne službe za zapošljavanje za sporni period, pri čemu je uzet u obzir Zaključak Vlade RS od 15.06.2006. godine i od 09.11.2006. godine. Utvrđeno je da naknada štete po osnovu izgubljene zarade iznosi 3.419.644,14 dinara, a na ime razlike u doprinosima za penzijsko i invalidsko osiguranje u istom periodu naknada štete iznosi 529.814,02 dinara.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilno je u pobijanim nižestepenim presudama primenjeno materijalno pravo, član 68. – a Zakona o radnim odnosima u državnim organima („Službeni glasnik RS“ br. 48/91...39/02), koji je bio na snazi u vreme prestanka rada institucija Državne zajednice Srbija i Crna Gora, prema kome u slučaju preuzimanja poslova iz nadležnosti saveznog organa, državni organu čiji delokrug prelaze ti poslovi, preuzeće u skladu sa potrebama organa i potreban broj zaposlenih i postavljenih lica za obavljanje preuzetih poslova; kao i Uredba o položaju pojedinih institucija Državne zajednice Srbija i Crna Gora („Službeni glasnik RS“ br. 49/06) i Uredba o finansiranju iz nadležnosti koje su prešle na Republiku Srbiju sa bivše Državne zajednice Srbija i Crna Gora („Službeni glasnik RS“ br. 49/06 i 63/06). Pravilno je tumačenje drugostepenog suda da su po preuzimanju poslova iz nadležnosti ministarstva Državne zajednice Srbija i Crna Gora od strane Ministarstva za ... RS, odluke funkcionera koji rukovodi nadležnim državnim organom, a kojima se o radno-pravnom statusu zaposlenih odlučuje neraspoređivanjem, morale da sadrže razloge u pogledu vrste i obima preuzetih poslova, broja i strukture zaposlenih koji su te poslove obavljali u ministarstvu, broj i starosnu strukturu zaposlenih preuzetih za njihovo obavljanje, kao i posebno obrazloženje da li su i u kom obimu preuzeti poslovi, koje je obavljao zaposleni o čijem radnom – pravnom statutu funkcioner odlučuje. S obzirom da osporena odluka ne sadrži razloge o navedenim činjenicama, niti je u postupku pred sudom tužena, na kojoj je teret dokazivanja, pružila dokaze na osnovu kojih bi se utvrdilo da su prilikom donošenja osporenih rešenja o oglašavnju tužilje neraspoređenom, kao kriterijumi, poštovani vrsta i obim preuzetih poslova i potreba organa za obavljanjem tih poslova, pravilna je ocena nižestepenih sudova da je tužilji nezakonito prestao radni odnos. Zbog toga je tužena u obavezi da tužilji, shodo članu 191. stav 1. Zakona o radu i člana 172. Zakona o obligacionim odnosima, naknadi štetu u vidu izgubljene dobiti (zarade), u visini utvrđenoj veštačenjem, uzimajući u obzir povećani koeficijent radnog mesta tužilje u vreme prestanka radnog odnosa i mogućnost napredovanja dva platna razreda prema dobijenog oceni „naročito se ističe“, odnosno izvesnost dobiti i nastanka štete za tužilju. Iz navedenih razloga, navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava nisu osnovani.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci presude.

Predsednik veća – sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić