.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 3349/2021
20.01.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Marine Milanović, Dragane Boljević, Branke Dražić i Branislava Bosiljkovića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Petar Crnjanski, advokat iz ..., protiv tuženog JKP Gradsko saobraćajno preduzeće „Beograd“ sa sedištem u Beogradu, čiji je punomoćnik Ivana Stojanović, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2401/21 od 23.06.2021. godine, u sednici veća održanoj dana 20.01.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2401/21 od 23.06.2021. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2401/21 od 23.06.2021. godine.
ODBIJA SE zahtev tužioca za naknadu troškova odgovora na reviziju.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 2190/20 od 07.04.2021. godine, ispravljenom rešenjem od 28.10.2021. godine, stavom prvim izreke usvojen je tužbeni zahtev i obavezan je tuženi da tužiocu, na ime razlike u visini naknade za troškove ishrane u toku rada koja se isplaćuje u gotovom novcu za period od novembra 2018. godine zaključno sa julom 2020. godine, isplati pojedinačne mesečne iznose navedene u izreci sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog iznosa do konačne isplate. Stavom drugim izreke obavezan je tuženi da tužiocu, na ime razlike u visini predviđene i isplaćene naknade za troškove ishrane na radu koja bi trebalo da se isplaćuje u bonovima, isplati pojedinačno navedene mesečne iznose u tom stavu izreke sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog iznosa do konačne isplate. Stavom trećim izreke obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 39.266,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti ove presude pa do konačne isplate.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2401/21 od 23.06.2021. godine, stavom prvim izreke odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena je presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 br. 2190/19 od 07.04.2021. godine. Stavom drugim izreke odbijeni su zahtevi tužioca za naknadu troškova postupka po žalbi.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s predlogom da se o reviziji odlučuje primenom odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, zbog potrebe da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa i pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, kao i novog tumačenja prava.
Tužilac je podneo odgovor na reviziju.
Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br.72/11, 49/13 – US, 74/13 – US, 55/14, 87/18 i 18/20), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako Vrhovni kasacioni sud oceni da je potrebno razmotriti prvna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, ujednačiti sudsku praksu ili dati novo tumačenje prava (posebna revizija). Prema stavu 2. ovog člana, o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Pravnosnažnom presudom usvojen je tužbeni zahtev tužioca, kao zaposlenog kod tuženog, za isplatu pripadajuće naknade za troškove ishrane na radu za period od novembra 2018. godine zaključno sa julom 2020. godine koju tuženi tužiocu nije isplatio shodno odredbama Zakona o radu i Kolektivnog ugovora. Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tuženog kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. ZPP jer ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa i u interesu ravnopravnosti građana, za ujednačavanjem sudske prakse, odnosno novim tumačenjem prava, imajući u vidu vrstu spora, sadržinu tražene sudske zaštite, kao i način presuđenja i razloge za usvajanje tužbenog zahteva, s obzirom da su odluke sudova o osnovanosti tužbenog zahteva zasnovane na primeni odgovarajućih odredbi materijalnog prava. Takođe, tuženi u reviziji ne ukazuje na drugačije odluke drugostepenih sudova ili revizijskog suda i ne potkrepljuje svoje tvrdnje o neujednačenoj sudskoj praksi.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke rešenja.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tuženog nije dozvoljena ni kao redovna.
Prema članu 441. ZPP, revizija je uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu u ovoj vrsti spora, dozvoljenost revizije se ima ceniti prema člana 403. stav 3. ZPP, prema kome revizija nije dozvoljena ukoliko vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi isplate naknade za troškove ishrane na radu podneta je 09.09.2020. godine, a vrednost predmeta spora iznosi 68.321,50 dinara.
S obzirom da vrednost pobijanog dela presude ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, revizija tuženog nije dozvoljena.
Iz navedenih razloga, na osnovu odredbe člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.
U konkretnoj situaciji ceneći sve okolnosti, troškovi na ime odgovora na reviziju nisu bili potrebni radi vođenja parnice, zbog čega je odbijen kao neosnovan zahtev tužioca za naknadu troškova odgovora na reviziju, shodno odredbi člana 154. stav 1. ZPP i odlučeno kao u trećem stavu izreke.
Predsednik veća – sudija
Slađana Nakić Momirović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
