.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 335/2023
01.03.2023. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Dragane Marinković, Ivane Rađenović, Vladislave Milićević i Tatjane Matković Stefanović, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Miroslava Popadić, advokat iz ..., protiv tužene Opštine Beočin, koju zastupa Pravobranilaštvo Opštine Beočin, radi isplate, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 4041/22 od 15.11.2022. godine, u sednici veća održanoj dana 01.03.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 4041/22 od 15.11.2022. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 4041/22 od 15.11.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P1 2805/2021 od 20.06.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se obaveže tužena da joj na ime naknade troškova za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora za period od 01.09.2018. godine do 31.08.2021. godine, isplati navedene novčane iznose sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti do isplate (sve bliže označeno i opredeljeno u tom stavu izreke). Stavom drugim izreke, obavezana je tužilja da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 45.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate. Stavom trećim izreke, tužilja je oslobođena obaveze plaćanja sudskih taksi.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 4041/22 od 15.11.2022. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena prvostepena presuda.
Protiv drugostepene presude tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava iz razloga propisanih članom 404. Zakona o parničnom postupku, bog potrebe ujednačavanja sudske prakse.
Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/ 11 ... 55/14 ), propisano je da revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija), dok je stavom 2. istog člana propisano da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana, odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda nisu ispunjeni zakonski uslovi za odlučivanje o reviziji tužilje kao o izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP. Nižestepene presude donete su u skladu sa pravnim shvatanjem Vrhovnog kasacionog suda izraženim u odlukama po istom činjeničnom i pravnom osnovu da se zaposlenima u ustanovama čiji je osnivač Republika Srbija, autnomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave plata, naknade i druga primanja uređuju u skladu sa odredbama Zakona o platama u državnim organima i javnim službama („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 34/01 ... 21/16 i dr). Naime odluka je u skladu sa pravnim stavom usvojenim na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda 05.07.2022. godine, a kod utvrđenja da je pravo zaposlenog na naknadu troškova za ishranu u toku rada ili regres za korišćenje godišnjeg odmora realizovanog kao sastavni deo koeficijenta radnog mesta svakog zaposlenog na osnovu odredbe člana 4. stav 2. citiranog Zakona. Zbog toga u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potrebe za ujednačavanjem sudske prakse ili novog tumačenja prava, a revident ne prilaže različite sudske odluke u kojima je drugačije odlučeno o istoj ili sličnoj činjenično-pravnoj situaciji. Iz navedenog razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije na osnovu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 18/20) i našao da revizija tužilje nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi isplate naknade za topli obrok i regres podneta je 21.09.2021. godine. Vrednost predmeta spora je 220.140,00 dinara.
U ovom sporu iz radnog odnosa koji se ne odnosi na zasnivanje, postojanje i prestanak radnog odnosa iz člana 441. Zakona o parničnom postupku, već na potraživanje u novcu, vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost iznosa od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, pa iz navedenog razloga revizija nije dozvoljena.
Na osnovu iznetih razloga, na osnovu odredbe člana 413. ZPP odlučeno je kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Zvezdana Lutovac, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
