Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14, 87/18, 18/20 i 10/23-drugi zakon) – u daljem tekstu: ZPP i utvrdio da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2) ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužena je u periodu do 29.12.2010. godine, bila preduzetnik – vlasnik Samostalne trgovinske radnje „Alfa“ BB, kada je radnja brisana iz registra preduzetnika. U spornom periodu od 01.09.2009. godine do 29.12.2010. godine, tužilac je povremeno - jednom mesečno ili jedanput u nekoliko meseci, prema usmenom dogovoru sa suprugom tužene, obavljao pomoćne poslove (pomoć kod utovara robe, čišćenje hale i sl.) za potrebe trgovinske radnje, za koje mu je novac isplaćivan na ruke. Utvrđeno je i da tužena i tužilac nisu zaključili ugovor o radu ili drugi ugovor o radnom angažovanju tužioca, vreme rada, vrstu poslova i visinu zarade, da tužilac poslove nije obavljao u kontinuitetu u trgovinskoj radnji tužene, niti mu je tužena isplaćivala zaradu. U periodu od 05.07.2.010. godine do 12.09.2010. godine, tužilac je bio u evidenciji nezaposlenih lica kod Naconalne službe za zapošljavanje, a u periodu od 01.12.2010. do 28.02.2011. godine, služio vojni rok u PU „Dečje carstvo“ u ... .

Polazeći od ovako utvrđenog činjenčnog stanja, nižestepeni sudovi su odbili tužbeni zahtev tužioca, nalazeći da nisu ispunjeni uslovi iz člana 32. Zakona o radu za utvrđenje postojanja radnog odnosa tužioca kod tužene u spornom periodu.

Po oceni Vrhovnog suda, revizijom se neosnovano ukazuje da je pobijana odluka zasnovana na pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Odredbom člana 30. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br.24/05....13/17- US), propisano je da se radni odnos zasniva ugovorom o radu (stav1). Ugovor o radu zaključuju zaposleni i poslodavac (stav 2). Ugovor o radu smatra se zaključenim kada ga potpišu zaposleni i direktor, odnosno preduzetnik (stav 3).

Odredbom člana 32. ZOR-a, propisano je da se ugovor o radu zaključuje se pre stupanja zaposlenog na rad, u pismenom obliku (stav 1). Ako poslodavac sa zaposlenim ne zaključi ugovor o radu u skladu sa stavom 1. ovog člana, smatra se da je zaposleni zasnovao radni odnos na neodređeno vreme danom stupanja na rad (stav 2).

U smislu citirane odredbe člana 32. navedenog zakona, zaposleni ostvaruje prava i obaveze iz radnog odnosa danom stupanja na rad, a u slučaju da ugovor o radu nije zaključen pre stupanja zaposlenog na rad, smatra se da je radni odnos na neodređeno vreme zasnovan danom stupanja na rad. Ova pravna fikcija radnog odnosa omogućava da radni odnos nastane i bez zaključenja ugovora o radu, te ista deluje snagom te odredbe. Za njenu primenu je potrebno da je radnik stupio na rad, kao i da postoji saglasnost obe strane, radnika i poslodavca, da se uspostavi radni odnos. U konkretnoj situaciji, nije postojala saglasnost obe stranke (poslodavac i zaposleni) da se uspostavi radni odnos, jer sam način napred navedenog radnog angažovanja tužioca, po svojim karakteristikama ne upućuje na to da su zaposleni i poslodavac postigli neformalni sporazum o zasnivanju radnog odnosa, odnosno da je poslodavac bio spreman da tužiocu omogući rad, nezavisno od spremnosti tužioca da radi, s obzirom da za primenu citirane odredbe ZOR-a, mora da postoji obostrana spremnost da se uspostavi radni odnos.

Suprotno navodima revizije, i po nalaženju Vrhovnog suda, prethodno opisani rad tužioca kod tužene, po načinu obavljanja, trajanju i kontinuitetu nema karakteristike radnog odnosa. Zasnivanje radnog odnosa na neodređeno vreme bez zaključenog ugovora o radu, mora imati elemente radnog odnosa kako u pogledu kvaliteta rada i kontinuiteta, tako i u pogledu prava i odgovornosti koje proizlaze iz radnog odnosa (radno vreme, zarada, druga primanja). Potrebno je i da pored opštih, budu ispunjeni i posebni uslovi za zasnivanje radnog odnosa, tj. da se ostvaruje rad, da postoji potrebna za radom i da je rad konstantan. Kontinuitet se ogleda u svakodnevnom angažovanju, što ovde nije bio slučaj, budući da je prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac samo povremeno angažovan na pomoćnim poslovima, a angažovanje privremenog i povremenog karaktera ne predstavlja radni odnos. Iz navedenih razloga, nisu ispunjeni uslovi iz člana 32. Zakona o radu za utvrđenje postojanja radnog odnosa tužioca kod tužene, pa je tužbeni zahtev pravilno odbijen kao neosnovan.

S obzirom na izneto, Vrhovni sud je, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučio je kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Jelena Ivanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković