Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je izjavio blagovremenu reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi je dostavio odgovor na reviziju tužioca. Troškove revizijskog postupka je tražio opredeljeno.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu, primenom odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20) i utvrdio da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Bitna povreda odredaba parničnog postupka propisana je odredbom člana 374. stav 2. tačka 12. Zakona o parničnom postupku, na koju revident u reviziji ukazuje, nije razlog za izjavljivanje revizije, u smislu odredbe člana 407. stav 1. tačke 2. i 3. istog zakona.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je kod tuženog bio zaposlen na osnovu ugovora o radu RO .. od 15.05.2002. godine, tako što je obavljao poslove radnog mesta „radnik ... PJ ...“. Rešenjem tuženog PP ../18 od 17.10.2018. godine, tužilac je udaljen sa rada jer je ocenjeno da je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca, na osnovu člana 165. tačka 3. Zakona o radu i člana 66. i 67. Kolektivnog ugovora tuženog, a zbog učinjene povrede radne obaveze i kršenja radne discipline dana 14.10.2018. godine. Tog dana, oko 18,21 tužilac je neovlašćeno premestio-pregurao kotur kabla sa mesta energetskog postrojenja kotlarnica u prostor mašinskog održavanja PJ ... i na taj način omogućio zaposlenom BB da isti iznese van prostorija tuženog i otuđi ga. Rešenjem tuženog PP broj ../18 od 27.12.2018. godine, tuženi je tužiocu otkazao ugovor o radu, jer je svojom krivicom učinio povredu radne obaveze tako što je dana 14.10.2018. godine u 18,21 čas iz Sektora infrastrukture-Odeljenje energetike, sa mesta energetskog postrojenja kotlarnice, neovlašćeno otuđio drveni bunt kabla – kotur sa namotanim kablom XROO1h185mm2, proizvođača „Elkok“ Kosjerić, a potom zajedno sa zaposlenim BB, otuđeni kotur kabla neovlašćeno premestio, pregurao u prostor mašinskog održavanja PJ ..., neovlašćeno skinuo kablove sa drvenog obruča, koji je u vremenu rasformirasao, a kablove sakrio na krov kućice u prostoru mašinske radionice, pri čemu mu je, kao dugogodišnjem radniku, bilo poznato da se na krov kućice u prostoru mašinske radionice ne odlažu otpadni kablovi, već da se to čini na drugom mestu, pa je na taj način omogućio zaposlenom BB da isecanjem izolacije prisvoji bakarne žice i na taj način ošteti imovinu tuženog. Na opisani način, tužilac je učinio povrede radnih obaveza, nezakonito, neovlašćeno raspolaganje sredstvima i otuđenje imovine sredstava rada, propisane članom 66. stav 1. tačka 7. i 9. Kolektivnog ugovora tuženog, odnosno člana 179. stav 2. tačka 5. Zakona o radu. U stavu 2. rešenja, navedeno je da tužiocu prestaje radni odnos danom dostavljanja rešenja, sa kojim danom prestaje i mera privremenog udaljenja sa rada, utvrđena rešenjem od 17.10.2018. godine. U obrazloženju rešenja o otkazu navedeni su dokazi pribavljeni u disciplinskom postupku sprovedenim pred tuženim protiv tužioca, data je ocena dokaza, a takođe i pravna pouka. Rešenje o otkazu ugovora o radu tužilac je primio 27.12.2018. godine. Pre donošenja osporenog rešenja, tuženi je tužiocu dostavio pisano upozorenje o postojanju razloga za otkaz, pod brojem PP ../18 dana 05.12.2018. godine, koje sadrži opis istih povreda radnih obaveza kao i osporenom rešenju, kako u pogledu mesta, vremena i načina izvršenja, tako i u pogledu primene odredbi Kolektivnog ugovora tuženog i Zakona o radu. Tužilac se izjasnio na navode iz upozorenja, izjašnjenjem dostavljenim generalnom direktoru tuženog 10.12.2018. godine, kojim je osporio svoju krivicu za predmetne povrede radne obaveze. Nakon spornog događaja, tuženi je 24.10.2018. godine izvršio pregled tužiočevog ormana, kojom prilikom je pronađen energetski kabl dužine 39cm, sastavljen od dva kabla različitog preseka, spojen energetskim spojnicama, o čemu je sačin zapisnik broj .., kao i izveštaj broj .., a pronađeni sadržaj fotografisan na način kako je zatečen. Kablovi koji su, nakon spornog događaja, pronađeni kod tužioca u njegovom ormanu i kod svedoka BB, nakon obavljenog pretresa, potiču upravo sa bunta koji je otuđen spornom prilikom. Povodom spornog događaja, odlukom generalnog direktora tuženog obrazovana je komisija radi procene štete koja je obavila rad na osnovu releventne dokumentacije pribavljene u disciplinskom postupku, tako što je utvrđeno da nedostaje 22,1 metar kabla čija je vrednost 63.760,47 dinara, dok je 15,8 metara pronađeno na krovu kućici u radionici održavanja PJ ..., a 3,1 metar pronađen je kod svedoka BB. Povodom bakarnih užadi (žice) pronađenih prilikom pretresa 17.10.2018. godine kod svedoka BB, protiv istog je vođen postupak pred Osnovnim javnim tužilaštvom u Užicu, zbog krivičnog dela krađa u pokušaju iz člana 203. stav 2. KZ (predmet KT br. 46/19), koji je okončan primenom instituta oportuniteta i odlaganja krivičnog gonjenja po članu 283. Zakonika o krivičnom postupku. Tužilac nije imao radni zadatak, niti ovlašćenje ili naređenje da iz Sektora infrastrukture- Odeljenja energetike, samoinicijativno i bez određenog zadatka uzme sporni drveni bunt sa kablovima, niti je taj bunt bio potreban u procesu rada tužioca, pri čemu on o preduzetim spornim radnjama nije obavestio svog pretpostavljenog kod tuženog, niti je tražio odobrenje, a svoje radnje nije uveo u radnu svesku održavanja koju je obavezi da vodi na radu. Predmetni bunt kabla se uopšte ne koristi i nije potreban u procesu rada PJ ..., gde je tužiočevo radno mesto.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nižestepeni sudovi su pravilnom primenom materijalnog prava tužbeni zahtev tužioca odbili, jer je tužilac svojom krivicom, učinio povredu radnih obaveza za koje mu je izrečena sankcija propisana Kolektivnim ugovorom tuženog i Zakonom o radu, pa je neosnovan i njegov zahtev za vraćanje na rad i obavezivanje tuženog da mu naknadi štetu, u smislu odredbe člana 191. stav 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05... 95/18).

Odredbom člana 179. stav 2. tačka 5. Zakona o radu , propisano je da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji svojom krivicom učini povredu radne obaveze, i to ako učini povredu radne obaveze utvrđenu opštim aktom, odnosno ugovorom o radu. Ugovorom o radu, zaključenom između parničnih stranaka, pod brojem RO br. .. od 15.05.2002. godine, u odredbi člana 25. tačka 7, predviđeno je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ukoliko nezakonito i neovlašćeno raspolaže sredstvima. Kolektivnim ugovorom tuženog od 24.10.2017. godine, u članu 66. je predviđeno da za povrede radnih obaveza koje zaposleni učini svojom krivicom poslodavac može, pored slučajeva utvrđenih zakonom, da zaposlenom otkaže ugovor o radu i u slučaju pod tačkom 7), nezakonito i neovlašćeno raspolaganje sredstvima i pod tačkom 9), otuđenje imovine srestava za rad, sirovina, poluproizvoda i gotovih proizvoda, utaja i posluga novcem ili hartijama od vrednosti.

U konkretnom slučaju, tužilac je 14.10.2018. godine u 18,21 časova iz Sektora infrastrukture-Odeljenje energetike, sa mesta energetskog postorojenja kotlarnice, uzeo drveni bunt kabla – kotur sa namotanim kablom, iako to nije bio njegov radni zadatak, niti ga je pretpostavljeni na to ovlastio, odnosno odobrio mu tu radnju, koju nije uveo u odgovarajuću evidenciju kod tuženog, a što je bio dužan i znao da treba da uradi, a zatim je zajedno sa zaposlenim BB isti kotur kabla pregurao u prostor mašinskog održavanja PJ ..., gde je zatim skinuo kablove sa drvenog obruča kotura bunta (koji je u vremenu rasformirasao), a kablove stavio na krov kućice u prostoru mašinske radionice, koji nije namenjen za odlaganje otpada, a što je tužiocu bilo poznato. Opisanom radnjom tužilac je, svojom krivicom, učinio povredu radnih obaveza, na koju mu je tuženi ukazao prethodno dostavljenim pisanim upozorenjem o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu, na osnovu člana 180. Zakona o radu, na koji način je tužiocu omogućeno da iznese svoju odbranu, što je on i učinio. Kod takvog stanja stvari, sledi da je tuženi pobijano rešenje o otkazu ugovora o radu tužiocu doneo u zakonito sprovedenom postupku, pa je zahtev tužioca za poništaj tog rešenja, vraćanje na rad kod tuženog i naknadu štete neosnovan.

Navodima revizije tužioca o tome da nepoštovanje radne discipline nije takve prirode da bi trebalo da mu prestane radni odnos i da je umesto otkaza ugovora o radu trebalo da mu bude izrečena jedna od mera propisanih članom 68. Kolektivnog ugovora tuženog, a to je: privremeno udaljenje sa rada bez naknade zarade u trajanju 1- 15 radnih dana ili izricanje novčane kazne od 20% osnovne zarade zaposlenog za mesec u kome je novčana kazna izrečena ili pak opomenom sa najavom otkaza, ne dovodi se u sumnju pravilnost pobijanog rešenja o otkazu ugovora o radu tužiocu. Prilikom ocene zakonitosti odluke o otkazu ugovora o radu i prestanku radnog odnosa zaposlenog, sud je dužan da utvrdi da li je ostvaren osnov za prestanak radnog odnosa, a to je slučaj kada je zaposleni učinio povredu radne obaveze i/ili radne discipline koja mu je osporenim rešenjem stavljena na teret, a koja je, Zakonom o radu, opštim aktom poslodavca ili ugovorom o radu, predviđena kao osnov za otkaz ugovora o radu zaposlenom od strane poslodavca, kao i da je zaposleni odgovoran za izvršenje opisane radnje, što je sve ovde slučaj. Vrsta i težina izrečene disciplinske mere je diskreciono ovlašćenje poslodavca, pa sud nije ovlašćen da ceni celishodnost izrečene disciplinske mere zaposlenom u tom smislu da li izrečena mera predstavlja adekvatnu kaznu za učinjenu povredu radne discipline ili radne obaveze ili to nije slučaj.

Neosnovani su navodi revizije tužioca da je povređeno materijalno pravo iz kolektivnog ugovora, imajući u vidu da protiv tužioca nije vođen krivični postupak. Suprotno tim navodima revizije, tužiocu pobijanim rešenjem nije stavljeno na teret izvršenje krivičnog dela, već povreda njegovih radnih obaveza, pa to što protiv tužioca nije vođen krivični postupak nije bitna činjenica. Zbog toga tužilac neosnovano u reviziji ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Pravilna je i odluka o troškovima parničnog postupka, jer je doneta pravilnom primenom odredbe člana 153. i 154. Zakona o parničnom postupku.

Iz izloženih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u stavu prvom izreke doneo primenom odredbe člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Troškovi revizijskog postupka na ime angažovanja punomoćnika, advokata, za sastav revizije, tuženom nisu priznati, jer mu nisu bili potrebni, u smislu odredbe člana 154. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Iz tog razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u stavu drugom izreke doneo primenom odredbe člana 165. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić