.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 3357/2021
15.06.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Dobrile Strajina, predsednika veća, Gordane Komnenić, Dragane Mirosavljević, Vesne Subić i Jelice Bojanić Kerkez, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Gavra Dimitrijević, advokat iz ..., protiv tuženog JKP „Novosadska toplana“ Novi Sad, čiji je punomoćnik Katarina Stanojević, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2607/21 od 11.10.2021. godine, u sednici veća održanoj dana 15.06.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2607/21 od 11.10.2021. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2607/21 od 11.10.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P1 2026/20 od 02.07.2021. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i obavezan tuženi da tužiocu po osnovu manje isplaćene pripadajuće zarade za period od 01.10.2017. godine do 30.11.2020. godine isplati pojedinačne mesečne iznose navedene u ovom stavu, sa zateznom kamatom za naznačene periode. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev preko dosuđenih pa do traženih iznosa na ime manje isplaćene zarade po mesecima u spornom periodu od septembra 2017. godine zaključno sa novembrom 2020. godine, kako je navedeno u ovom stavu. Stavom trećim izreke, određeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2607/21 od 11.10.2021. godine, odbijene su žalbe parničnih stranaka i prvostepena presuda potvrđena.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, stava drugog i trećeg izreke, tužilac je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i bitne povrede odredaba parničnog postupka, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Tuženi je podneo odgovor na reviziju.
Odredbom člana 404. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Sl. glasnik RS“, br.72/11...18/20), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa i pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti revizije shodno stavu 2. iste odredbe odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od pet sudija.
Predmet tražene pravne zaštite je naknada štete tužiocu zbog manje isplaćene zarade u periodu od 01.10.2017. godine do 30.11.2020. godine, umanjenjem plate za 10% odnosno 5% za vreme važenja Zakona o privremenom uređivanju osnovica za obračun i isplatu plata, odnosno zarada i drugih stalnih primanja kod korisnika javnih sredstava. Odluke nižestepenih sudova, u delu u kome je odbijen tužbeni zahtev zasnovani su na pravilnoj primeni materijalnog prava, pošto je tuženi korisnik javnih sredstava, pa se i na njega primenjuje Zakon o privremenom uređivanju osnovica za obračun i isplatu plata, odnosno zarada i drugih stalnih primanja od korisnika javnih sredstava u smislu obaveze da zaposlenima umanji zaradu za 10% odnosno za 5% za vreme važenja tog zakona. Shodno tome, ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 404. ZPP, odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Prema članu 441. ZPP, revizija je uvek dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu, u ovoj vrsti spora, dozvoljenost revizije se ceni prema članu 403. stav 3. ZPP, prema kome revizija nije dozvoljena ukoliko vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra, po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovom sporu, radi naknade štete, po osnovu manje obračunate i isplaćene plate sa pripadajućom kamatom, podneta je sudu dana 13.10.2020. godine, a vrednost predmeta spora pobijanog dela je 750.000,00 dinara.
Imajući u vidu navedeno, iako tužilac traži zaštitu prava iz radnog odnosa, u konkretnom slučaju, ne radi se o sporu iz radnog odnosa, u smislu člana 441. ZPP (kod kojih revizija nije dozvoljena), već o imovinskopravnom sporu koji se odnosi na novčano potraživanje (isplatu razlike zarade) u kome pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra pa je primenom člana 403. stav 3. ZPP, revizija tužioca nedozvoljena.
U skladu sa iznetim Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke, primenom člana 413. ZPP.
Predsednik veća – sudija
Dobrila Strajina,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
