-tužiocu ĐĐ za period od januara do decembra 2003. godine ukupan iznos od 18.876,00 dinara i za period od januara do decembra 2004. godine ukupan iznos od 17.160,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od prvog januara;

-tužiocu EE za period od januara do decembra 2003. godine ukupan iznos od 15.730,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od prvog januara; kao i zahtev za naknadu troškova parnčinog postupka.

OBAVEZUJU SE tužioci AA, BB, VV, GG, DD, ĐĐ i EE da tuženom solidarno naknade troškove revizijskog postupka u iznosu od 141.000,00 dinara, u roku od 8 dana od dana prijema otpravka presude, sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana isteka roka za dobrovoljno izvršenje do konačne isplate.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Drugog osnovnog suda u Beogradu 1 P1 313/19 od 10.09.2020. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužilaca AA, BB, VV, GG, DD, ĐĐ i EE i obavezan tuženi da im na ime neisplaćene nakande troškova za ishranu u toku rada za period od 01.01.2003. godine do 31.12.2004. godine, isplati svakom ponaosob pojedinačne mesečne iznose sa zakonskom zateznom kamatom, bliže navedene u ovom stavu izreke. Stavom drugim izreke, delimično je odbijen tužbeni zahtev tužilaca AA, BB, VV, GG, DD, ĐĐ i EE da se obaveže tuženi da im na ime neisplaćene nakande troškova za ishranu u toku rada za 2002. godinu, isplati svakom ponaosob pojedinačne mesečne iznose sa zakonskom zateznom kamatom, bliže navedene u ovom stavu izreke, kao neblagovremen. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocima AA, BB, VV, GG, DD, ĐĐ i EE solidarno naknadi troškove postupka u ukupnom iznosu od 768.000,00 dinara, kao i pojedinačne troškove bliže navedene u ovom stavu izreke. Stavom četvrtim izreke, odbijen je zahtev tuženog da se obavežu tužioci AA, BB, VV, GG, DD, ĐĐ i EE da mu solidarno nakande troškove postupka kao neosnovan.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 860/21 od 08.04.2022. godine, stavom prvom izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena presuda Drugog osnovnog suda u Beogradu 1 P1 313/19 od 10.09.2020. godine, u stavu prvom, trećem i četvrtom izreke. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postpuka, kao neosnovan.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Tužioci su podneli odgovor na reviziju, kojim su osporili revizijske navode tuženog i predložili da se revizija odbije.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u konkretnom slučaju ispunjeni su uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog, radi ujednačavanja sudske prakse o pravu zaposlenih u Republičkom hidrometeorološkom zavodu Srbije za isplatu naknade troškova za ishranu u toku rada, na osnovu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13 – US, 74/13 – US, 55/14, 87/18, 18/20) – u daljem tekstu: ZPP, pa je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je revizija tužene osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2) ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužioci su u periodu od 2002. godine do 2004. godine bili u radnom odnosu kod tuženog i bili raspoređeni u meteorološkim stanicama i radarskim centrima. Tuženi je tužiocima u utuženom periodu dnevno isplaćivao uvećanu zaradu u visini od 3% prosečne zarade po zaposlenom u privredi Republike na ime terenskog dodatka. Tuženi je obezbedio smeštaj tužiocima prilikom terenskog rada i isplatio iznose za jedan obrok po svakom radnom danu koji je inkorporiran u osnovnu zaradu, ali im nije isplatio naknadu za preostala dva obroka po danu terenskog rada, zbog čega su tužioci, nakon obavljenog veštačenja od strane veštaka za ekonomsko-finansijsku oblast, opredelili tužbeni zahtev za naknadu štete po ovom osnovu u podnesku od 20.03.2018. godine.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su usvojili tužbeni zahtev tužilaca koji se odnosi na potraživanje nastalo u utuženom periodu za 2003. i 2004. godinu pozivajući se na odredbe člana 30a stav 1. tač. 1) i 3) Opšteg kolektivnog ugovora („Sl. glasnik RS“, br.22/97...31/01) i člana 23 stav 1. tačka 4) Uredbe o naknadama i drugim primanjima zaposlenih u državnim organima i izabranih, odnosno postavljenih lica („Službeni glasnik RS“ br. 37/94....37/01), uz obrazloženje da je poslodavac dužan da zaposlenima pored terenskog dodatka isplati i troškove ishrane za vreme rada i boravka na terenu. U odsustvu posebnog propisa kojim je propisana visina tih troškova, zaposlenom, pored naknade za jedan obrok koja je već uračunata u koeficijent za obračun plate, pripada i nakanda za dva obroka u toku dana iz člana 30a stav 1. tačka 1) Opšteg kolektivnog ugovora.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, osnovano se revizijom tuženog ukazuje da su nižestepeni sudovi na pravilno utvrđeno činjenično stanje pogrešno primenili materijalno pravo.

Saglasno odredbama člana 1. stav 3. i člana 17. Zakona o državnoj upravi („Sl. glasnik RS“, br.20/92...49/99) i odredbama člana 1. stav 2. i člana 34. Zakona o državnoj upravi („Sl. glasnik RS“, br.79/05), Republički hidrometeorološki zavod Srbije, tuženi u ovoj parnici, ima status posebne republičke organizacije, kao organizacionog oblika državne uprave.

Način utvrđivanja plata, dodataka, naknada i ostalih primanja postavljenih i zaposlenih lica u posebnim organizacijama u utuženom periodu je bio uređen Zakonom o platama u državnim organima i javnim službama (član 1. tačka 1). Odredbama člana 5. stav 1. tačka 4) i stav 2. navedenog zakona je bilo propisano da dodatak na platu pripada za dnevnu naknadu za povećane troškove rada i boravka na terenu (terenski dodatak), koji se obračunava i isplaćuje u visini utvrđenoj propisima o radu.

Propis kojim su u utuženom periodu bili utvrđeni visina, uslovi i način isplate određenih naknada i drugih primanja zaposlenih u državnim organima, između ostalog i dodatka na platu za rad na terenu, jeste Uredba o naknadama i drugim primanjima zaposlenih u državnim organima i izabranih, odnosno postavljenih lica („Sl. glasnik RS“, br.37/94...37/01). Odredbom člana 16. stav 2. navedene uredbe bilo je propisano da dodatak za rad na terenu obuhvata troškove za smeštaj i ishranu, a odredbom člana 17. da dnevni dodatak za rad na terenu iznosi 3% od prosečne mesečne zarade po zaposlenom u privredi Republike isplaćene prema poslednjem konačno objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike, na dan isplate.

Uredbom o izmenama i dopunama Uredbe o naknadama i drugim primanjima zaposlenih u državnim organima i izabranih, odnosno postavljenih lica („Sl. glasnik RS“, broj 81/05), koja je stupila na snagu 01.10.2005. godine, brisani su čl.16. i 17. Uredbe i dodat član 23v koji u stavu 1. tačka 4) propisuje da se dodatak na platu isplaćuje za povećane dnevne troškove rada i boravka na terenu (terenski dodatak) - u iznosu od 3% prosečne mesečne zarade zaposlenog u privredi Republike, prema poslednjem konačnom objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za statistiku, a ako nisu obezbeđeni smeštaj i ishrana - u terenski dodatak ulaze i troškovi smeštaja i ishrane, ali najviše do iznosa naknade za dnevnicu za službeno putovanje i troškove noćenja (član 6. i 7. ove Uredbe). Citirana odredba člana 23v stav 1. tačka 4. u prečišćenom tekstu Uredbe o naknadama i drugim primanjima zaposlenih u državnim organima i izabranih, odnosno postavljenih lica („Sl. glasnik RS“, broj 95/05) sadržana je u članu 23. tačka 4).

Iz citiranih odredaba Uredbe o naknadama i drugim primanjima zaposlenih u državnim organima i izabranih, odnosno postavljenih lica i njenih izmena i dopuna proizlazi da u terenski dodatak ulaze troškovi smeštaja i ishrane za rad na terenu, a da tek od 01.10.2005. godine, zaposleni kojima nije obezbeđena ishrana na terenu imaju pravo na naknadu tih troškova, ali najviše do iznosa naknade za dnevnicu za službeno putovanje koja iznosi 5% od prosečne mesečne zarade po zaposlenom u privredi Republike (član 6).

Imajući u vidu navedeno, pogrešno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su usvojili tužbeni zahev tužilaca i obavezali tuženog da im se isplati naknada troškova ishrane za dva obroka dnevno na terenu u toku 2003. i 2004. godinu, zbog čega su pravostepena i drugostepena presuda preinačene i tužbeni zahtev tužilaca odbijen.

Imajući u vidu izneto, na osnovu člana 416. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Polazeći od uspeha u postupku po reviziji i traženih troškova, obavezani su tužioci da tuženom solidarno nakande troškove parničnog postupka u ukupnom iznosu od 141.000,00 dinara, i to: za sastav sedam obrazloženih podnesaka u iznosu od po 6.000,00 dinara, pristup na četiri održana ročišta u iznosu od po 7.500,00 dinara, za pristup na šest neodržanih ročišta u iznosu od po 4.500,00 dinara, za sastav žalbe od 27.02.2019. godine i od 02.11.2020. godine u iznosu od po 12.000,00 dinara prema Tarifi o nagradama i naknadama troškova za rad advokata („Službeni glasnik RS“ br. 121/12, 99/20) i sastav revizije u iznosu od 18.000,00 dinara, prema Tarifi o nagradama i naknadama troškova za rad advokata („Službeni glasnik RS“ br. 121/12, 99/20, 37/21), na osnovu člana 153. stav 1, čl.154, 162. i 163. ZPP, na koji iznos je saglasno odredbama člana 277. stav 1, i čl. 278. i 324. Zakona o obligacionim odnosima (,,Službeni list SFRJ”, br. 29/78...57/89, ,,Službeni list SRJ”, broj 31/93 i ,,Službeni list SCG”, broj 1/03 - Ustavna povelja), dosuđena i zakonska zatezna kamata u skladu sa odredbom člana 3. Zakona o zateznoj kamati (,,Službeni glasnik RS”, broj 119/12), od dana isteka roka za dobrovoljno ispunjenje obaveze.

Na osnovu iznetog, Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 165. stav 2. ZPP odlučio kao u stavu trećem izreke.

Predsednik veća-sudija

Katarina Manojlović Andrić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić