.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 337/2021
25.02.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Katarine Manojlović Andrić, predsednika veća, Gordane Džakula, Branislava Bosiljkovića, Branke Dražić, i Danijele Nikolić, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužilaca AA iz ... i BB iz ..., koje zastupa Zoran Popović, advokat iz ..., protiv tuženog DOO „Agrorit“ iz Melenaca, čiji je punomoćnik Dušan Zlokas, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 766/20 od 05.10.2020. godine, u sednici veća održanoj 25.02.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE posebna revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 766/20 od 05.10.2020. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 766/20 od 05.10.2020. godine.
ODBIJA SE zahtev tuženog za naknadu troškova za reviziju.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Zrenjaninu 29 P1 475/15 od 13.11.2019. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužilaca i obavezan je tuženi da tužiocu AA, isplati i to: pod tačkom 1) iznos od 4.523,07 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS u vreme isplate, sa zakonskom zateznom kamatom u visini kamatne stope Centralne evropske banke počev od 27.05.2015. godine do isplate, pod tačkom 2) iznos od 878.684,16 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 27.05.2015. godine pa do isplate u pojedinačnim iznosima bliže navedenim u ovoj tački izreke. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu BB isplati: pod tačkom 1) iznos od 7.496,55 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS u vreme isplate, sa zakonskom zateznom kamatom u visini kamatne stope Centralne evropske banke počev od 27.05.2015. godine do isplate, pod tačkom 2) iznos od 596.411,93 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 27.05.2015. godine pa do isplate u pojedinačnim iznosima bliže navedenim u ovoj tački izreke. Stavom trećim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca AA kojim je tražio da se obaveže tuženi da mu isplati preko dosuđenog iznosa od 4.523,07 evra, a do traženog iznosa od 20.002,00 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS u vreme isplate sa zakonskom zateznom kamatom počev od 27.05.2015. godine pa do isplate. Stavom četvrtim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca BB, kojim je tražio da se obaveže tuženi da mu preko dosuđenog iznosa od 7.496,55 evra, a do traženog iznosa od 13.800,00 evra isplati u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS u vreme isplate sa zakonskom zateznom kamatom počev od 27.05.2015. godine pa do isplate. Stavom petim izreke, obavezan je tuženi da tužiocima solidarno isplati troškove parničnog postupka u iznosu od 412.006,71 dinar sa zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 766/20 od 05.10.2020. godine, delimično je usvojena žalba tuženog i rešenje o troškovima postupka sadržano u presudi Osnovnog suda u Zrenjaninu P1 475/15 od 13.11.2019. godine preinačeno tako što je odbijen zahtev tužilaca za naknadu troškova parničnog postupka preko iznosa od 360.409,71 dinar sa zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate. U preostalom delu žalba tuženog je odbijena, a odbijena je i žalba tužilaca i prvostepena presuda u preostalom delu potvrđena.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Polazeći od razloga zbog kojih je tuženi izjavio reviziju, Vrhovni kasacioni sud je najpre razmotrio da li reviziju treba izuzetno dozvoliti u smislu odredaba člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13 – US, 74/13 – US i 55/14) – u daljem tekstu: ZPP.
Prema odredbi člana 404. stav 1. ZPP, revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Vrhovni kasacioni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi da se dozvoli posebna revizija, jer u konkretnom slučaju ne postoji nijedan od razloga navedenih u odredbi člana 404. stav 1. ZPP zbog kojih bi reviziju trebalo izuzetno dozvoliti. Povodom revizijskih navoda kojima se u suštini ukazuje na povrede pravila postupka (nedovoljno obrazložena drugostepena presuda, kontradiktornost prvostepene presude, propust da se izvrši usaglašavanje nalaza veštaka), Vrhovni kasacioni sud ukazuje da ovi revizijski navodi ne mogu biti razlog za podnošenje posebne revizije. Sledom navedenog, Vrhovni kasacioni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi da se dozvoli odlučivanje o posebnoj reviziji, pa je na osnovu člana 404. stav 2. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5) ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Prema članu 441. ZPP, revizija je uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu u radnom sporu, dozvoljenost revizije se ocenjuje na osnovu člana 403. stav 3. ZPP, prema kome revizija nije dozvoljena ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovom sporu podneta je 27.05.2015. godine, a pobijani deo pravnosnažne presude očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost iznosa od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, pa revizija tuženog nije dozvoljena.
Kod ocene dozvoljenosti revizije, Vrhovni kasacioni sud je imao u vidu da je pobijanom odlukom preinačeno rešenje o troškovima postupka sadržano u prvostepenoj presudi u delu odluke o troškovima, ali nalazi da nema mesta primeni člana 403. stav 2. tačka 2) ZPP, po kome je revizija uvek dozvoljena ako je drugostepeni sud preinačio presudu i odlučio o zahtevima stranaka.
Ovo najpre zbog toga što je prvostepena presuda u stavu petom izreke o troškovima preinačena u korist tuženog, kao revidenta.
Odredbom člana 28. stav 1. ZPP propisano je da kad je za utvrđivanje stvarne nadležnosti, sastava suda, prava na izjavljivanje revizije i u drugim slučajevima predviđenim u ovom zakonu merodavna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima se samo vrednost glavnog zahteva. Prema stavu 2. istog člana, kamate, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao troškovi postupka ne uzimaju se u obzir ako ne čine glavni zahtev.
Kako se revizijom tuženog pobija odluka o troškovima postupka, koji ne čine glavni zahtev, revizija nije dozvoljena i zbog toga što je izjavljena protiv rešenja protiv koga se ne može izjaviti u smislu člana 420. ZPP.
S obzirom na sve izloženo, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 413. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke rešenja.
Odluka o troškovima postupka iz stava trećeg izreke je doneta primenom člana 163. stav 2. u vezi člana 153. ZPP, imajući u vidu neuspeh revidenta u ovom postupku.
Predsednik veća – sudija
Katarina Manojlović Andrić,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
