.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 3375/2022
29.03.2023. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Dragane Mirosavljević, Nadežde Vidić, Zorana Hadžića i Mirjane Andrijašević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo odbrane, koju zastupa Vojno pravobranilaštvo, sa sedištem u Beogradu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 5321/21 od 11.02.2022. godine, u sednici održanoj 29.03.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 5321/21 od 11.02.2022. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 5321/21 od 11.02.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 1633/19 od 13.07.2021. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca i obavezana tužena da tužiocu na ime izgubljene zarade zbog nezakonitog otkaza za period od 13.06.2017. godine do 31.05.2020. godine, za svaki mesec posebno, sa zateznom kamatom na ½ zarade koju bi tužilac primio da je radio kod tužene po osnovu invalidnosti 2. kategorije, isplati novčane iznose navedene u izreci. Stavom drugim izreke, odbijen je, kao neosnovan, tužbeni zahtev tužioca u delu u kome je tražio da sud obaveže tuženu da na dosuđene iznose zarade iz stava prvog izreke, isplati zateznu kamatu od 06. u mesecu do poslednjeg dana u mesecu. Stavom trećim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i obavezana tužena da na osnovu izgubljene zarade tužiocu u periodu od 13.06.2017. godine do 31.05.2020. godine za račun tužioca uplati doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje nadležnom fondu, kako je izrekom navedeno. Stavom četvrtim izreke, obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove postupka u iznosu od 133.603,85 dinara.
Apelacioni sud u Beogradu je presudom Gž1 5321/21 od 11.02.2022. godine, odbio, kao neosnovanu, žalbu tužene i potvrdio prvostepenu presudu u stavu prvom, trećem i i četvrtom izreke, a odbijen je i zahtev tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Tužilac je podneo odgovor na reviziju.
Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 18/20), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.
Revizijom pobijanom pravnosnažnom presudom odlučeno je o naknadi materijalne štete u visini izgubljene zarade zbog nezakonitog otkaza, za period od 13.06.2017. godine do 31.05.2020. godine i doprinosima za penzijsko i invalidsko osiguranje za isti period, uz primenu materijalnog prava koje je u skladu sa pravnim shvatanjem Vrhovnog kasacionog suda o pravnim pitanjima na koja se revizijom tužene ukazuje. Naime, šteta koja je tužiocu pričinjena, a koja je predmet ove parnice, prouzrokovana je donošenjem nezakonitih odluka tužene kojima je tužiocu otkazan ugovor o radu i koje su, u drugoj parnici, pravnosnažnom presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 7567/10 od 28.12.2011. godine poništene i tužena obavezana da tužioca vrati na rad. Zbog toga, pitanje naknade koje su predmet ove parnice, predstavlja činjenično pitanje koje se rešava u svakom konrketnom slučaju. Iz navedenih razloga, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u ovoj vrsti spora ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse ili novim tumačenjem prava, kao ni razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana.
Kako na osnovu iznetog proizilazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Tužbu u ovoj parnici tužilac je podneo 15.05.2019. godine, a vrednost predmeta spora je 1.265.608,91 dinar.
Imajući u vidu da se predmet spora u ovoj parnici ne odnosi na zasnivanje, postojanje i prestanak radnog odnosa, u kom slučaju bi revizija bila dozvoljena primenom člana 441. ZPP, već je predmet spora novčano potraživanje, dozvoljenost revizije ceni se po opštim pravilima o dozvoljenosti revizije u imovinskopravnim sporovima. Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
S obzirom da vrednost predmeta spora pobijanog dela očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, to revizija nije dozvoljena.
Iz navedenih razloga, primenom člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Dobrila Strajina,s.r.
Za tačnost otpravka
upravitelj pisarnice
Marina Antonić
