Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića predsednika veća, Branke Dražić, Danijele Nikolić, Gordane Džakula i Slađane Nakić Momirović članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Mirjana Ćirković Midić advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Odred žandarmerije u Kraljevu, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Kraljevu, radi naknade troškova za dolazak na rad i odlazak sa rada, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3451/20 od 21.07.2021. godine, u sednici veća održanoj 27.01.2022. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3451/20 od 21.07.2021. godine.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3451/20 od 21.07.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Kraljevu P1 1360/17 od 24.09.2020. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i obavezana tužena da tužiocu na ime manje isplaćenih naknada troškova prevoza za dolazak i odlazak sa rada, i to za mesec decembar 2014. godine isplati iznos 466,09 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 01.02.2015. godine do isplate i za mesec jun 2016. godine iznos od 65,45 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 01.08.2016. godine do isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca za veće potraživanje od dosuđenog stavom 1. izreke presude, a u visini razlike iznosa navedenih u stavu 1. izreke presude do traženih iznosa bliže navedenih u ovom stavu izreke. Stavom trećim izreke odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3451/20 od 21.07.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Kraljevu P1 1360/17 od 24.09.2020. godine u stavu drugom i trećem izreke. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tužena da tužiocu naknadi troškove žalbenog postupka, kao neosnovan.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužilac je blagovremeno izjavio posebnu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s predlogom da se o istoj odlučuje na osnovu člana 404. ZPP.

Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14, 87/18 i 18/20 – u daljem tekstu: ZPP), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Postupajući na osnovu citirane zakonske odredbe Vrhovni kasacioni sud nije dozvolio odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca, jer u ovoj parnici nije odstupljeno od sudske prakse u kojoj je raspravljeno pitanje prava policijskih službenika na naknadu troškova prevoza za dolazak na rad i odlazak sa rada (presuda Vrhovnog kasacionog suda Rev2 4133/2019 od 19.02.2020. godine). U konkretnom slučaju, tužiocu su troškovi prevoza priznati srazmerno njegovom prisustvu na poslu, u skladu sa članom 3. Pravilnika o uslovima za ostvarivanje prava na naknadu troškova za dolazak i odlazak sa rada u Ministarstvu unutrašnjih poslova („Službeni glasnik RS“, broj 42/14).

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljnost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Prema članu 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Odredbom člana 441. ZPP, propisano je da je revizija dozvoljena u parnicama u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. U ostalim sporovima iz radnog odnosa, dozvoljenost revizije se ceni pod istim uslovima kao u imovinskopravnom sporu koji se odnosi na novčano potraživanje.

Tužba u ovom sporu podneta je dana 25.10.2017. godine, a pobijani deo pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost iznosa od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, pa revizija tužioca nije dozvoljena.

Vrhovni kasacioni sud je stoga, na osnovu člana 413. ZPP, odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić