.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 3388/2019
06.11.2019. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Božidara Vujičića, dr Ilije Zindovića, Branislava Bosiljkovića i Zorane Delibašić, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Danijela Zlatanović, advokat iz ..., protiv tuženih „BB“ AD ..., čiji je punomoćnik Vesna Stanimirović, advokat iz ... i AD „BB“ , čiji je punomoćnik Snežana Radenković, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog „BB“ AD ..., izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 601/19 od 01.04.2019. godine, u sednici održanoj 06.11.2019. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog „BB“ AD ..., izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 601/19 od 01.04.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog „BB“ AD ..., izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 601/19 od 01.04.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P1 2394/2017 od 19.11.2018. godine, stavom prvim izreke delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca. Stavom drugim izreke obavezani su tuženi da tužiocu za period od decembra 2014. godine do avgusta 2015. godine solidarno isplate na ime neisplaćenih troškova za ishranu u toku rada ukupno 42.650,64 dinara, kao i na ime naknade za regres za korišćenje godišnjeg odmora ukupno 15.993,99 dinara, sve u mesečnim iznosima i sa zakonskom zateznom kamatom bliže određenim ovim stavom izreke. Stavom trećim izreke obavezan je tuženi AD „VV“ ... da tužiocu za period od septembra 2015. godine do novembra 2017. godine isplati na ime neisplaćenih troškova za ishranu u toku rada ukupno 130.449,02 dinara, kao i na ime troškova regresa za korišćenje godišnjeg odmora 47.981,97 dinara, sve u mesečnim iznosima i sa zakonskom zateznom kamatom bliže određenim ovim stavovima izreke. Stavom četvrtim izreke obavezani su tuženi da tužiocu solidarno naknade troškove postupka od 83.341,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude pa do isplate. Stavom petim izreke odbijen je zahtev tužioca kojim je tražio isplatu zakonske zatezne kamate na troškove postupka počev od presuđenja pa do izvršnosti presude.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 601/19 od 01.04.2019. godine, žalbe tuženih su odbijene, a prvostepena presuda potvrđena u usvajajućem delu.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi „BB“ AD ... je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, primenom člana 404. ZPP.
Primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11...87/18), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.
Pravnosnažnom presudom, odlučeno je o isplati na ime neisplaćenih naknada troškova za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora, kojom je utvrđeno da je tužbeni zahtev osnovan, a tuženi solidarno obavezani da utvrđenu razliku plate tužiocu za period od decembra 2014. godine do avgusta 2015. godine, a tuženi AD „VV“ ... obavezan da utvrđenu razliku plati za period od septembra 2015. godine do novembra 2017. godine, sve sa pripadajućom kamatom. O ovom pravu tužioca i o visini tražene naknade, sudovi su odlučili u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda, u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca, sa istim ili sličnim pravnim osnovom, zbog čega u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.
Shodno iznetom, Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tuženog, kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. stav 1. ZPP, na osnovu čega je i odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Naime, odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi isplate neisplaćenih naknada troškova za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora, podneta je 01.12.2017. godine. Vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude je 58.644,63 dinara, što prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, predstavlja iznos ispod 40.000 evra.
Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, u kome pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija nedozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP, u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Vesna Popović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
