Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Zorane Delibašić i Gordane Komnenić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Jana Nešković, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije – Ministarstvo unutrašnjih poslova, čiji je zakonski zastupnik Državno pravobranilaštvo iz Beograda, radi poništaja rešenja o prestanku radnog odnosa, vraćanja na rad i naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Beogradu Gž1 209/20 od 30.07.2020. godine, u sednici održanoj 18.03.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBIJA SE, kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Beogradu Gž1 209/20 od 30.07.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 1489/15 od 30.01.2020. godine, odbačen je kao nedozvoljen predlog punomoćnika tužioca za ponavljanje postupka od 08.03.2016. godine.

Rešenjem Višeg suda u Beogradu Gž1 209/20 od 30.07.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđeno rešenje Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 1489/15 od 30.01.2020. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv rešenja drugostepenog suda, tužilac je izjavio reviziju, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka učinjenih u postupku pred drugostepenim sudom, pozivajući se na odredbu člana 374. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Sl. glasnik RS“, br.72/11 i 55/14).

Ispitujući pobijano rešenje primenom člana 400. stav 1. u vezi sa članom 386. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Sl. list SFRJ“, br.4/77...35/91 i „Sl. list SRJ“, br.27/92...3/02) i člana 491. ZPP („Sl. glasnik RS“, br.125/04), na čiju primenu upućuje član 506. stav 1. ZPP („Sl. glasnik RS“, br.72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 354. stav 2. tačka 11. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a nema ni bitne povrede na koju se ukazuje revizijom.

Prema stanju u spisima tužilac je 08.03.2016. godine podneo predlog za ponavljanje postupka pravnosnažno okončanog presudom Prvog opštinskog suda u Beogradu P 918/02 od 26.12.2002. godine, koja je potvrđena presudom Okružnog suda u Beogradu Gž1 1510/03 od 27.08.2003. godine. Predlog za ponavljanje postupka podnet je iz razloga koji su propisani članom 426. tačka 11. ZPP („Sl. glasnik RS“, br.72/11 i 55/14), koji je bio na snazi u vreme podnošenja predloga. U predlogu je navedeno da je tužilac 15.01.2016. godine saznao za presudu Evropskog suda za ljudska prava – Milojević i drugi protiv Srbije (br.43519/07, 43524/07 i 45247/07), koja je objavljena 12.01.2015. godine. Članom 426. tačka 11) ZPP, propisano je da postupak koji je odlukom suda pravnosnažno okončan može da se po predlogu stranke ponovi ako stranka stekne mogućnost da upotrebi odluku Evropskog suda za ljudska prava kojom je utvrđena povreda ljudskog prava, a to je moglo da bude od uticaja na donošenje povoljnije odluke.

Imajući u vidu navedeno Vrhovni kasacioni sud nalazi da su pravilno nižestepeni sudovi odbacili predlog tužioca za ponavljanje postupka nalazeći da je ovaj vanredni pravni lek podnet po isteku roka propisanog članom 423. stav 3. ZPP.

Prema članu 423. stav 3. ZPP, koji je bio na snazi u vreme pravnosnažnosti presude kojom je okončan postupak čije se ponavljanje traži, propisano je da po proteku roka od pet godina od dana kada je odluka postala pravnosnažna, predlog za ponavljanje postupka ne može se podneti, osim ako se ponavljanje traži iz razloga navedenih u članu 421. tačka 2. i 3. ovog zakona.

U konkretnom slučaju, presuda Prvog opštinskog suda u Beogradu P1 918/02 od 26.12.2002. godine postala je pravnosnažna 27.08.2003. godine. Tužilac je predlog za ponavljanje postupka podneo 08.03.2016. godine, što znači po proteku zakonskog roka od pet godina u smislu citiranog člana 423. stav 3. ZPP.

U reviziji se ukazuje da se na odluku o dozvoljenosti predloga za ponavljanje postupka moraju primeniti odredbe Zakona o parničnom postupku koji je važio na dan podnošenja predloga 08.03.2016. godine. Međutim, ovi revizijski navodi su neosnovani, jer se na odluke o vanrednim pravnim lekovima, što je u konkretnom slučaju i predlog za ponavljanje postupka, primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku koji je bio na snazi u vreme kada je postupak pravnosnažno završen, a to je Zakon o parničnom postupku („Sl. list SFRJ“, br.4/77...35/91, „Sl. list SRJ“, br.27/92...3/02).

To znači da odredbe Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, br.11/72 i 14/55), koje su bile na snazi u vreme podnošenja predloga za ponavljanje postupka, kao i razlozi za ponavljanje postupka koji su propisani ovim zakonom, ne mogu da se primenjuju u ovoj parnici, imajući u vidu da je postupak pravnosnažno okončan u vreme kada ovaj zakon nije bio donet.

Stoga je Vrhovni kasacioni sud odlučio kao u izreci na osnovu člana 400. u vezi sa članom 393. ZPP.

Predsednikveća – sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić