OBAVEZUJU SE tužilje da na ime troškova parničnog postupka isplate tuženoj iznos od 60.000,00 dinara u roku od 8 dana od dostavljanja prepisa presude.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P1 2332/21 od 24.02.2022. godine, stavom prvim izreke usvojeni su tužbeni zahtevi. Stavom drugim izreke obavezana je tužena da tužilji AA, za period od 01.06.2018. godine do 31.03.2021. godine, na ime naknade troškova za ishranu u toku rada isplati iznos od 113.756,72 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 08.06.2021. godine do isplate, iznos od 16.641,36 dinara, na ime zatezne kamate obračunate od dospelosti do 07.06.2021. godine, i da joj na ime naknade troškova za regres za korišćenje godišnjeg odmora isplati iznos od 108.043,58 dinara sa zateznom kamatom od 08.06.2021. godine do isplate i iznos od 15.343,22 dinara na ime zatezne kamate obračunate od dospelosti do 07.06.2021. godine, kao i da za tužilju uplati odgovarajuće doprinose za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje kod nadležnog fonda. Stavom trećim izreke obavezana je tužena da tužilji BB za period od 01.06.2018. godine do 31.03.2021. godine na ime naknade troškova za ishranu u toku rada isplati iznos od 110.952,24 dinara sa zateznom kamatom od 13.06.2021. godine do isplate i iznos od 16.359,35 dinara na ime zatezne kamate obračunate od dospelosti do 12.06.2021. godine, i da joj na ime naknade troškova za regres za korišćenje godišnjeg odmora isplati iznos od 108.798,18 dinara sa zateznom kamatom od 13.06.2021. godine, do isplate, i iznos od 15.716,06 dinara na ime zatezne kamate obračunate od dospelosti do 12.06.2021. godine, kao i da za tužilju uplati odgovarajuće doprinose za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje kod nadležnog fonda. Stavom četvrtim izreke obavezana je tužena da tužiljama naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 89.500,00 dinara sa zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate. Stavom petim izreke oslobođene su tužilje obaveze plaćanja troškova sudskih taksi.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2096/22 od 18.05.2023. godine odbijena je žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je, zbog pogrešne primene materijalnog prava, blagovremeno izjavila reviziju predviđenu članom 404. ZPP (posebna revizija).

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, posebna revizija tužene u ovom sporu je dozvoljena radi ujednačavanja sudske prakse po pitanju prava zaposlenih u državnim organima i javnim službama na isplatu naknade troškova za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora, zbog čega je odlučeno kao u prvom stavu izreke.

Odlučujući o izjavljenoj reviziji u skladu sa članom 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tužene osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilje su u periodu od 01.06.2018. godine do 31.03.2021. godine, bile zaposlene kod tužene, na poslovima ... . Plate tužilja u označenom periodu obračunavane su primenom koeficijenta 7,45, propisanog Pokrajinskom uredbom o platama, naknadi troškova, otpremnini i drugim primanjima postavljenih i zaposlenih lica u organima Autonomne pokrajine Vojvodine na osnovicu koju je odredila Vlada Republike Srbije. Tako obračunate i isplaćene plate u utuženom periodu nikada nisu bile više od minimalne zarade, a kada su bile niže plate tužilja su korigovane – dopunjavane do njihove visine. U obračunskim listama nisu iskazivani troškovi ishrane u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora.

Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su primenom propisa citiranim u obrazloženju prvostepene presude usvojili tužbene zahteve, sa obrazloženjem da sa isplatom minimalne zarade tužiljama nisu isplaćene naknade koje su predmet ovog spora jer minimalna zarada, po definiciji iz člana 111. Zakona o radu, iste ne sadrži.

Po stanovištu sudova, Zakon o platama u državnim organima i javnim službama (odredbe članova 1. – 4.) u pogledu minimalne zarade nema karakter posebnog zakona jer taj institut ne reguliše na drugačiji način. Zbog toga je, u nedostatku propisanih parametara za obračun troškova ishrane u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora njihova visina utvrđena po analogiji – prema kriterijumima iz Kolektivnog ugovora za javna preduzeća u komunalnoj delatnosti Republike Srbije koja se finansiraju iz budžeta. Po stanovištu Vrhovnog kasacionog suda, nižestepeni sudovi su u ovom sporu pogrešno primenili materijalno pravo.

Zakon o platama u državnim organima i javnim službama („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 34/01 ... 86/19) propisuje način utvrđivanja plata, dodataka, naknada i ostalih primanja zaposlenih u državnim organima i javnim službama koje se finansiraju iz budžeta Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave. Odredbom člana 3. stav 1. tog zakona propisano je da osnovica za obrčaun i isplatu plata utvrđuje Vlada, osim za predsednika Republike, narodne poslanike i imenovana, postavljena i zaposlena lica u službama predsednika Republike i Narodne Skupštine Republike Srbije. Prema odredbi člana 4. stav 1. navedenog zakona, koeficijent izražava složenost poslova, odgovornost, uslove rada i stručnu spremu, a po stavu 2. istog člana koeficijent sadrži i dodatak na ime naknade za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora. Koeficijent za obračun i isplatu plata zaposlenih u državnim organima i javnim službama utvrđeni su Uredbom o koeficijentima za obračun i isplatu plata zaposlenih u državnim organima i javnim službama koje je Vlada Republike Srbije donela na osnovu člana 8. Zakona o platama u državnim organima i javnim službama.

Odredbom člana 118. stav 1. tačke 5. i 6. Zakona o radu propisano je da zaposleni ima pravo na naknadu troškova u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, pored ostalog i za ishranu u toku rada, ako poslodavac to pravo nije obezbedio na drugi način i za regres za korišćenje godišnjeg odmora. Odredbe tog zakona primenjuju se i na zaposlene u državnim organima, organima teritorijalne autonomije i lokalne samouprave i javnim službama, ako zakonom nije drugačije određeno (član 2. stav 2.).

U konkretnom slučaju, tužilje su zaposlene u organu Autonomne pokrajine Vojvodine, pa se na utvrđivanje i obračun njihovih plata kao i naknada i dodataka po osnovu rada primenjuju propisi kojima se uređuju plate, naknade i druga primanja zaposlenih u državnim organima. Supsidijarna primena Zakna o radu propisana je samo za slučaj kada posebnim zakonom položaj, prava i obaveze i odgovornosti zaposlenih u državnim organima nisu drugačije uređene. S obzirom da je odredbom člana 4. stav 2. Zakona o platama u državnim organima i javnim službama propisano da koeficijent za obračun plate sadrži i dodatak za ishranu u toku rada i regres za korišćenje godišnjeg odmora, ta odredba posebnog zakona isključuje primenu odredbe člana 118. stav 1. tačke 5. i 6. Zakona o radu. Pošto je naknada troškova za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora u utuženom periodu tužiljama isplaćivana kroz koeficijent za obračun njihovih plata, ne pripada im pravo na dodatnu isplatu naknade i troškova koje tužbom potražuju, bez obzira na činjenicu da im je plata isplaćivana u visini minimalne zarade.

Sa svega navedenog, na osnovu člana 416. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.

Odluka o troškovima postpuka doneta je primenom člana 165. stav 2. u vezi članova 153. stav 1. i člana 154. ZPP. Tuženoj su dosuđeni troškovi za sastav odgovora na tužbu u iznosu od 9.000,00 dinara, dva pristupa na održanim ročištima u iznosu od po 10.500,00 dinara, sastav žalbe 12.000,00 dinara i sastav revizije 18.000,00 dinara

Predsednik veća - sudija

Branka Dražić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković