.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 3397/2020
21.01.2021. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Katarine Manojlović Andrić, predsednika veća, Gordane Džakula i Branislava Bosiljkovića, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA iz ...-..., čiji je punomoćnik Džejn Drešević advokat iz ..., protiv tuženog Privrednog društva za građenje „Trudbenik gradnja“ DOO u stečaju, sa sedištem u Beogradu, čiji je punomoćnik Zoran Savkić advokat iz ..., radi poništaja rešenja, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 839/19 od 04.02.2020. godine, u sednici veća održanoj 21.01.2021. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 839/18 od 04.02.2020. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 3459/17 od 06.12.2018. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca, pa je poništeno kao nezakonito rešenje o otkazu ugovora o radu tuženog br. ... od 18.05.204. godine kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu, a stavom drugim izreke je obavezan tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 297.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti odluke pa do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 839/19 od 04.02.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda, a stavom drugim izreke obavezan tuženi da plati tužiocu troškove žalbenog postupka u iznosu od 54.000,00 dinara u roku od 15 dana od dana prijema pismenog otpravka presude. Stavom trećim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tuženog za naknadu troškova postupka po žalbi.
Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu tuženi je blagovremeno preko punomoćnika izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijenu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 i 55/14), koji se primenjuje na osnovu odredbe člana 506. stav 2. tog zakona i utvrdio da revizija nije osnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti, a na druge bitne povrede odredaba parničnog postupka se revizijom ne ukazuje.
U pravnosnažno okončanom postupku je utvrđeno da je tužilac bio u radnom odnosu na neodređeno vreme kod pravnog prethodnika tuženog raspoređen na radno mesto zidara, a Aneksom ugovora o radu br. ... od 21.01.2009. godine je privremeno upućen na rad kod drugog poslodavca PD „Montera“ DOO na period od godinu dana i to počev od 10.01.2009. godine, pri čemu je istim aneksom određeno da tužilac ima obavezu da se vrati na rad kod tuženog u roku od 15 dana od dana isteka perioda na koji je upućen. Tužilac se posle prestanka rada kod drugog poslodavca javio kadrovskoj službi radi vraćanja na rad kod tuženog, ali je obavešten da nema potrebe za njegovim radom. Na osnovu odluke Odbora poverenika sindikata „Nezavisnost“ od 18.08.2009. godine, zaposleni i članovi tog sindikata su stupili u štrajk 24.08.2009. godine koji je bio organizovan u skladu sa zakonom i najavljen tuženom poslodavcu. Tužilac je bio učesnik štrajka i svakodnevno je dolazio na mesto okupljanja, a dana 22.02.2010. godine je pismeno upozoren da nije iskoristio svoje pravo da se u vremenu od 10.01.2010. do 26.01.2010. godine vrati na rad, pa mu je osporenim rešenjem otkazan ugovor o radu jer se nije vratio na rad u vremenu od 10.01. do 26.01.2010. godine iako mu je mirovanje radnog odnosa isteklo, s tim da mu radni odnos prestaje danom dostavljanja rešenja.
Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je u nižestepenim presudama primenjeno materijalno pravo kada je tužbeni zahtev tužioca za poništaj osporenog rešenja o otkazu ugovora o radu usvojen.
Prema odredbi člana 179. tačka 2. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ broj 24/05...51/09), koji je važio u vreme donošenja rešenja o otkazu, poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđene opštim aktom ili ugovorom o radu, a prema tački 5. istog člana ako se zaposleni ne vrati na rad kod poslodavca u roku od 15 dana od dana isteka roka za neplaćeno odsustvo ili mirovanje radnog odnosa u smislu ovog zakona.
Iz utvrđenog činjeničnog stanja proizlazi da je tužilac na osnovu aneksa ugovora o radu od strane tuženog privremeno upućen na rad kod drugog poslodavca na period od godinu dana, te da se zajedno sa svedocima BB i VV, u roku od 15 dana od dana isteka roka za privremeno upućivanje na rad kod drugog poslodavca (10.01.2010. godine), javio u kadrovsku službu tuženog radi vraćanja na rad, ali da mu je rečeno da nema posla za njega i da ne može da se vrati na rad. Nakon javljanja na posao i obaveštenja da za njega nema posla, svakodnevno je učestvovao u štrajku na mestu okupljanja učesnika u štrajku, prvobitno na kapiji, a potom u krugu poslovnog prostora „Trudbenik gradnja“ doo Krnjača. Tužilac je učestvovao u štrajku kao član sindikata „Nezavisnost“ koji je bio organizovan u skladu sa zakonom.
Imajući u vidu da se navodima revizije ne dovodi u sumnju pravilnost i zakonitost pobijene presude, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 414. stav 1. ZPP odlučio kao u izreci, bez detaljnog obrazlaganja revizijske odluke u smislu stava 2. istog člana, jer se obrazlaganjem presude ne bi postiglo novo tumačenje prava niti doprinelo ujednačenom tumačenju prava.
Predsednik veća – sudija
Katarina Manojlović Andrić,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
