Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragane Marinković, predsednika veća, Marine Milanović, Zorice Bulajić, Vesne Stanković i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici tužilja AA i BB obe iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Olga Vasilijević, advokat iz ..., protiv tužene Osnovne škole „Dositej Obradović“ iz Beograda, koju zastupa Državni pravobranilac, radi isplate, odlučujući o reviziji tužilje AA izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 140/23 od 24.05.2023. godine, u sednici održanoj 01.11.2023. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužilje AA izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 140/23 od 24.05.2023. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilje AA izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 140/23 od 24.05.2023. godine.

ODBIJA SE zahtev tužene za naknadu troškova odgovora na reviziju.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Drugog osnovnog suda u Beogradu P1 495/2021 od 08.11.2022. godine, stavom prvim izreke, dozvoljeno je objektivno preinačenje tužbe tužilje AA koje je učinjeno podneskom od 24.03.2022. godine. Stavom drugim izreke, dozvoljeno je objektivno preinačenje tužbe tužilje BB koje je učinjeno podneskom od 24.03.2022. godine. Stavom trećim izreke, odbijen je, kao neosnovan, tužbeni zahtev tužilje AA kojim je tražila da se obaveže tužena da tužilji na ime naknade štete zbog neisplaćene naknade za ishranu u toku rada za period od maja 2018. godine do decembra 2020. godine isplati novčane iznose, u vrednosti i sa kamatom, kao u njenom sadržaju. Stavom četvrtim izreke, odbijen je, kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje AA kojim je tražila da se obaveže tužena da tužilji na ime naknade troškova regresa za korišćenje godišnjeg odmora za 2018, 2019. i 2020. godinu isplati novčane iznose u vrednosti i sa kamatom kao u njenom sadržaju. Stavom petim izreke, odbijen je, kao neosnovan eventualni tužbeni zahtev tužilje AA kojim je tražila da se obaveže tužena da tužilji na ime naknade štete zbog neisplaćene naknade za ishranu u toku rada za period od maja 2018. godine do decembra 2020. godine isplati novčane iznose, u vrednosti i sa kamatom, kao u njenom sadržaju. Stavom šestim izreke, odbijen je, kao neosnovan eventualni tužbeni zahtev tužilje AA kojim je tražila da se obaveže tužena da tužilji na ime naknade troškova regresa za korišćenje godišnjeg odmora za 2018, 2019. i 2020. godine isplati novčane iznose, u vrednosti i sa kamatom, kao u njenom sadržaju. Stavom sedmim izreke, odbijen je, kao neosnovan eventualni tužbeni zahtev tužilje AA kojim je tražila da se obaveže tužena da tužilji na ime naknade štete zbog neisplaćene naknade za ishranu u toku rada za period od maja 2018. godine do decembra 2020. godine isplati novčane iznose, u vrednosti i sa kamatom, kao u njenom sadržaju. Stavom osmim izreke, odbijen je, kao neosnovan eventualni tužbeni zahtev tužilje AA kojim je tražila da se obaveže tužena da tužilji na ime naknade troškova regresa za korišćenje godišnjeg odmora za period od maja 2018. godine do decembra 2020. godine isplati novčane iznose, u vrednosti i sa kamatom, kao u njenom sadržaju. Stavom devetim izreke, odbijen je, kao neosnovan eventualni tužbeni zahtev tužilje AA kojim je tražila da se obaveže tužena da tužilji na ime manje isplaćene minimalne zarade u visini dodataka na ime naknade za ishranu u toku rada za period od maja 2018. godine do decembra 2020. godine isplati novčane iznose, u vrednosti i sa kamatom, kao u njenom sadržaju. Stavom desetim izreke, odbijen je, kao neosnovan eventualni tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se obaveže tužena da tužilji na ime manje isplaćene minimalne zarade u visini dodataka na ime regresa za korišćenje godišnjeg odmora za 2018, 2019. i 2020. godinu isplati novčane iznose, u vrednosti i sa kamatom, kao u njenom sadržaju. Stavom jedanaestim izreke, odbijen je, kao neosnovan eventualni tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se obaveže tužena da tužilji na ime manje isplaćene minimalne zarade u visini dodataka na ime naknade za ishranu u toku rada za period od maja 2018. godine do decembra 2020.godine isplati novčane iznose, u vrednosti i sa kamatom, kao u njenom sadržaju. Stavom dvanaestim izreke, odbijen je, kao neosnovan eventualni tužbeni zahtev tužilje AA kojim je tražila da se obaveže tužena da tužilji na ime manje isplaćene minimalne zarade u visini dodataka na ime naknade regresa za korišćenje godišnjeg odmora za 2018, 2019. i 2020. godine isplati novčane iznose, u vrednosti i sa kamatom, kao u njenom sadržaju. Stavom trinaestim izreke, odbijen je, kao neosnovan eventualni tužbeni zahtev tužilje AA kojim je tražila da se obaveže tužena da tužilji na ime manje isplaćene minimalne zarade u visini dodataka na ime naknade za ishranu u toku rada za period od maja 2018. godine do decembra 2020. godine isplati novčane iznose, u vrednosti i sa kamatom, kao u njenom sadržaju. Stavom četrnaestim izreke, odbijen je, kao neosnovan eventualni tužbeni zahtev tužilje AA kojim je tražila da se obaveže tužena da tužilji na ime manje isplaćene minimalne zarade u visini dodataka na ime naknade za regres za korišćenje godišnjeg odmora za period od maja 2018. godine do decembra 2020. godine isplati novčane iznose, u vrednosti i sa kamatom, kao u njenom sadržaju. Stavom petnaestim izreke, odbijen je, kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje BB kojim je tražila da se obaveže tužena da tužilji na ime naknade štete zbog neisplaćene naknade za ishranu u toku rada za period od maja 2018. godine do decembra 2020.godine isplati novčane iznose, u vrednosti i sa kamatom, kao u njenom sadržaju. Stavom šesnaestim izreke, odbijen je, kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje BB kojim je tražila da se obaveže tužena da tužilji na ime naknade troškova regresa za korišćenje godišnjeg odmora za 2018, 2019. i 2020. godinu isplati novčane iznose, u vrednosti i sa kamatom, kao u njenom sadržaju. Stavom sedamnaestim izreke, odbijen je, kao neosnovan eventualni tužbeni zahtev tužilje BB kojim je tražila da se obaveže tužena da tužilji na ime naknade štete zbog neisplaćene naknade za ishranu u toku rada za period od maja 2018. godine do decembra 2020. godine isplati novčane iznose, u vrednosti i sa kamatom, kao u njenom sadržaju. Stavom osamnaestim izreke, odbijen je, kao neosnovan eventualni tužbeni zahtev BB kojim je tražila da se obaveže tužena da tužilji na ime naknade troškova regresa za korišćenje godišnjeg odmora za 2018, 2019. i 2020. godine novčane iznose, u vrednosti i sa kamatom, kao u njenom sadržaju. Stavom devetnaestim izreke, odbijen je, kao neosnovan eventualni tužbeni zahtev tužilje BB kojim je tražila da se obaveže tužena da tužilji na ime naknade štete zbog neisplaćene naknade za ishranu u toku rada za period od maja 2018. godine do decembra 2020. godine isplati novčane iznose, u vrednosti i sa kamatom, kao u njenom sadržaju. Stavom dvadesetim izreke, odbijen je, kao neosnovan eventualni tužbeni zahtev tužilje BB kojim je tražila da se obaveže tužena da tužilji na ime naknade troškova regresa za korišćenje godišnjeg odmora za period od maja 2018. godine do decembra 2020. godine isplati novčane iznose, u vrednosti i sa kamatom, kao u njenom sadržaju. Stavom dvadeset prvim izreke, odbijen je, kao neosnovan eventualni tužbeni zahtev tužilje BB kojim je tražila da se obaveže tužena da tužilji na ime manje isplaćene minimalne zarade u visini dodataka na ime naknade za ishranu u toku rada za period od maja 2018. godine do decembra 2020. godine isplati novčane iznose, u vrednosti i sa kamatom, kao u njenom sadržaju. Stavom dvadeset drugim izreke, odbijen je, kao neosnovan eventualni tužbeni zahtev tužilje BB kojim je tražila da se obaveže tužena da tužilji na ime manje isplaćene minimalne zarade u visini dodataka na ime regresa za korišćenje godišnjeg odmora za 2018, 2019. i 2020. godinu isplati novčane iznose, u vrednosti i sa kamatom, kao u njenom sadržaju. Stavom dvadeset trećim izreke, odbijen je, kao neosnovan eventualni tužbeni zahtev tužilje BB kojim je tražila da se obaveže tužena da tužilji na ime manje isplaćene minimalne zarade u visini dodataka na ime naknade za ishranu u toku rada za period od maja 2018.godine do decembra 2020.godine isplati novčane iznose, u vrednosti i sa kamatom, kao u njenom sadržaju. Stavom dvadeset četvrtim izreke, odbijen je, kao neosnovan eventualni tužbeni zahtev tužilje BB kojim je tražila da se obaveže tužena da tužilji na ime manje isplaćene minimalne zarade u visini dodataka na ime naknade regresa za korišćenje godišnjeg odmora za 2018, 2019. i 2020. godine isplati novčane iznose, u vrednosti i sa kamatom, kao u njenom sadržaju. Stavom dvadeset petim izreke, odbijen je, kao neosnovan eventualni tužbeni zahtev tužilje BB kojim je tražila da se obavže tužena da tužilji na ime manje isplaćene minimalne zarade u visini dodataka na ime naknade za ishranu u toku rada za period od maja 2018. godine do decembra 2020. godine isplati novčane iznose, u vrednosti i sa kamatom, kao u njenom sadržaju. Stavom dvadeset šestim izreke, odbijen je, kao neosnovan eventualni tužbeni zahtev tužilje BB kojim je tražila da se obaveže tužena da tužilji na ime manje isplaćene minimalne zarade u visini dodataka na ime naknade za regres za korišćenje godišnjeg odmora za period od maja 2018. godine do decembra 2020. godine isplati novčane iznose, u vrednosti i sa kamatom, kao u njenom sadržaju. Stavom dvadeset sedmim izreke, odbijen je zahtev tužilja da se obaveže tužena da im naknadi troškove parničnog postupka. Stavom dvadeset osmim izreke, usvojen je zahtev tužene pa su obavezane tužilje da solidarno naknade troškove parničnog postupka tuženoj u ukupnom iznosu od 76.500,00 dinara. Stavom dvadeset devetim izreke, oslobođene su tužilje obaveze plaćanja sudskih taksi.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 140/23 od 24.05.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovan žalba tužilja i potvrđena prvostepena presuda u stavu trećem, četvrtom, petom, šestom, sedmom, osmom, devetom, desetom, jedanaestom, dvanaestom, trinaestom, četrnaestom, petnaestom, šesnaestom, sedamnaestom, osamnaestom, devetnaestom, dvadesetom, dvadeset prvom, dvadeset drugom, dvadeset trećem, dvadeset četvrtom, dvadeset petom, dvadeset šestom, dvadeset sedmom i dvadeset osmom izreke. Stavom drugim izreke, odbijen je, kao neosnovan zahtev tužilja za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja AA je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja, s tim što su predložile da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, primenom člana 404. ZPP.

Tužena je podnela odgovor na reviziju, zahtevajući naknadu troškova njenog sastava.

Vrhovni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužilje AA kao o izuzetno dozvoljenoj u smislu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), u vezi člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“ br. 10/23) jer u konkretnom slučaju ne postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, za ujednačavanjem sudske prakse, niti novog tumačenja prava. Pravnosnažnom presudom, odlučeno je o tužbenom zahtevu radi isplate neisplaćene naknade troškova za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora sa pripadajućom kamatom, kojom je utvrđeno da tužbeni zahtevi nisu osnovani. Pobijana odluka je u skladu sa zaključkom usvojenim na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda održanoj 05.07.2022. godine (da zaposleni kojima se plate isplaćuju u visini vrednosti minimalne zarade u javnim službama, kao korisnicima budžetskih sredstava, ostvaruju pravo na naknadu troškova ishrane u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora po osnovu rada, primenom koeficijenta za obračun i isplatu plata u kojem je sadržan dodatak na ime tih naknada i sastavni je deo koeficijenta za svakog zaposlenog). Razlozi na kojima su zasnovane odluke nižestepenih sudova u skladu su i sa pravnim shvatanjem izraženim u odlukama Vrhovnog suda sa tužbenim zahtevom i činjeničnim stanjem kao u ovoj pravnoj stvari, o postojanju prava tužilaca na isplatu traženih naknada i nisu u suprotnosti sa tumačenjem materijalnog prava u pogledu primene odredaba Zakona o platama u državnim organima i javnim službama službama („Službeni glasnik RS“, br. 34/01... 86/19), koji kao lex specialis isključuje primenu opšte norme iz Zakona o radu.

Shodno iznetom, Vrhovni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužilje AA, kao izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. stav 1. ZPP, na osnovu čega je i odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija tužilje AA nije dozvoljena.

Naime, odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi isplate podneta je 15.06.2021. godine, a vrednost pobijanog dela presude za tužilju AA ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra.

Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, u kome pobijana vrednost predmeta spora za tužilju AA ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan preinačenja tužbe, to je Vrhovni sud našao da revizija tužilje AA nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Vrhovni sud je odbio zahtev tužene za naknadu troškova za sastav odgovora na reviziju, s obzirom da nisu bili nužni za vođenje ove parnice, u smislu člana 154. stav 1. ZPP, zbog čega je u smislu odredbe člana 165. stav 1. ZPP odlučio kao u stavu trećem izreke.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković