Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila zaposlena kod tuženog na radnom mestu ... na osnovu ugovora o radu broj ... od ... 2006. godine sa opisom poslova ... da učestvuje u ..., a u skladu sa Pravilnikom o sistematizaciji poslova i radnih zadataka. Kod tuženog je 28.02.2019. godine izvršen inspekcijski nadzor Sektora za brigu o porodici i socijalnoj zaštiti Ministarstva za zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja iz razloga smrti korisnice tog doma BB, preminule ... 2019. godine oko 16 časova, sa konstatacijom da je zabeležena smrt najverovatnije usled davljenja kiflom, te da su zaposleni saznavši za incidentni događaj preduzeli sve što je bilo u njihovoj moći u tim okolnostima i uslovima da pruže pomoć i spasu korisnicu. Tuženi je tužilji dostavio upozorenje broj .../.. od ... 2019. godine kojim je upozorio na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu zbog nesavesnog i nemarnog izvršavanja radnih obaveza, povrede obaveze utvrđene Procedurom o organizaciji i kontroli pranja ruku korisnika pre i posle obroka, kao i zbog nepoštovanja radne discipline propisane Pravilnikom. Tužilja je tuženom dostavila odgovor na upozorenje, ali je tuženi doneo rešenje o otkazu ugovora o radu tužilji broj ... od 05.06.2019. godine zbog povrede radne obaveze utvrđene Procedurom u organizaciji kontrole pranja ruku korisnika pre i posle obroka broj ... od 03.12.2018. godine, kao i zbog nepoštovanja radne discipline propisane Pravilnicima o radnoj disciplini i ponašanju zaposlenih kod tuženog broj ... od 24.08.2007. godine.

Prema obrazloženju osporenog rešenja do povrede radnih obaveza zaposlene došlo je u vezi sa smrću korisnice BB dana 26.02.2019. godine, te da je u postupku provere i ispitivanja otkaznih razloga utvrđeno da je zaposlena svojom krivicom učinila povredu radne obaveze, da je dužnost zaposlene bila da uputi korisnika do trpezarije, tek nakon što od glavne sestre, a u njenom odsustvu od radnog terapeuta i medicinske sestre u smeni, dobije nalog da su stvoreni preduslovi za sprovođenje higijene i podelu obroka. Takođe, obaveza zaposlenog je bila i da podeli hranu u trpezariji, dakle, u uslovima koji se mogu kontrolisati i sprečiti nastupanje događaja rizičnih po zdravlje i bezbednost korisnika. S obzirom da je zaposlena znala da u trpezariji nije bila moguća podela konzumiranja hrane, morala je na tu nemogućnost da ukaže medicinskoj sestri u smeni ili radnom terapeutu u smeni, a što tužilja nije učinila, već je samovoljno izvršila podelu užine u hodniku u kome se navedena radnja, iz razloga bezbednosti korisnika, nije mogla izvršiti jer nije obezbeđena kontrola konzumiranja obroka od strane nadležnih zaposlenih koji tu kontrolu vrše. Neizvršavanjem navedenih dužnosti postupila je suprotno standardima pažnje koji se zahtevaju u obavljanju poslova, odnosno zanemarila je brižljivost na koju je obavezana, već je nesavesno i nemarno izvršavala radne obaveze utvrđene Procedurom o organizaciji i kontroli pranja ruku korisnika pre i posle obroka od 03.12.2018. godine i nije poštovala radnu disciplinu propisanu Pravilima o radnoj disciplini i ponašanju zaposlenih kod tuženog od 24.08.2007. godine. Pri tome nije postojao akt koji bi propisao postupanje zaposlenih u situaciji kada trpezariju nije moguće koristiti za potrebe ishrane korisnika i na koji način bi tada bila vršena podela obroka.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su pravilno zaključili da je tužbeni zahtev tužilje osnovan i da osporeno rešenje o otkazu ugovora o radu nije zakonito, imajući u vidu da tuženi nije dokazao propuste u radu tužilje, kao i na koji način je tužilja postupila suprotno Proceduri o organizaciji i kontroli pranja ruku broj ... od 03.12.2018. godine, te da radnje tužilje opisane u obrazloženju osporenog rešenja nisu konkretizovane, jer ne sadrže tačnu radnju koja predstavlja propust u njenom ponašanju, kao ni vezu sa pravnom normom koja takvo ponašanje sankcioniše, a ni uzročno-posledičnu vezu između ponašanja tužilje i štetnog događaja, pogotovo kada se ima u vidu da je vanredna kontrola kod tuženog utvrdila da štetni događaj nije posledica propusta u radu zaposlenih kod tuženog.

Razlozi revizije kojima se ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava nisu osnovani.

U konkretnom slučaju, osporeno rešenje je zasnovano na aktu tuženog – Proceduri organizacije i kontrole pranja ruku korisnika pre i posle obroka od 03.12.2018. godine. Ova procedura se odnosi na aktivnost radnog terapeuta i ... u cilju formiranja navika kod korisnika za umivanjem, oblačenjem, pranjem ruku, uzimanjem hrane u smislu pregleda sa medicinskim radnikom, dok se obrazloženje istog rešenja odnosi na ukazivanje na propuste tužilje u konkretnoj situaciji prilikom podele hrane korisnicima u hodniku objekta, umesto u trpezariji, kada je došlo do gušenja i smrti korisnice, a da se pri tome nigde ne navodi u čemu se konkretno sastoji propust u radu tužilje, s obzirom da u opisu njenih poslova, prema aktu o sistematizaciji radnih mesta, a ni u pomenutoj proceduri i pravilima, nigde ne stoji da je obaveza, a tim i odgovornost tužilje da odlučuje o načinu i mestu podele hrane štićenicima,zbog čega je pravilan zaključak nižestepenih sudova da navedeno ponašanje tužilje ne predstavlja razlog za otkaz ugovora o radu, te su u tom delu revizijski navodi neosnovani. Naime, u odsustvu propisanih pravila aktima poslodavca o organizovanju obroka u situaciji kada nije moguće koristiti trpezariju, nije bilo osnova staviti na teret tužilji da je svojom krivicom učinila povredu radnih obaveza, a da nije konkretizovano o kakvim se radnim obavezama radi, zbog čega su pravilno nižestepeni sudovi usvojili tužbeni zahtev za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu. Pobijano rešenje je doneto suprotno odredbi člana 179. stav 2. tač. 1. i 5. i stav 3. tačka 8. Zakona o radu i zato je nezakonito. Kako je tužilji nezakonito prestao radni odnos, tuženi je u obavezi da tužilju vrati na rad na osnovu člana 191. stav 1. Zakona o radu.

Suprotno revizijskim navodima, prema nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, u postupku pred drugostepenim sudom nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP.

Kako se ni ostalim navodima revizije ne dovodi u sumnju zakonitost i pravilnost pobijane odluke, odlučeno je kao u izreci, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP. Kako sa revizijom nije uspeo, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova revizijskog postupka, primenom članova 153.stav 1. i 165.stav 1. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Vesna Subić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić